Прослављена четврта годишњица Саборног Храма (ФОТО)

Светом Архијерејском Литургијом коју је Његово Високопреосвештенство Архиепископ цетињски и Митрополит Црногорско-приморски г. Амфилохије служио са Епископом пакрачко-славонским г. Јованом, као и великим бројем свештенства и монаштва, прослављена је јуче четврта годишњица освећења Саборног храма Христовог Васкрсења у Подгорици.

Литургији су присуствовали: Његова Екселенција, амбасадор Републике Србије, господин Зоран Бингулац, уважени и велики добротвор Мајке Цркве и кум/домаћин овогодишње славе Храма – господин Ристо Дрекаловић, као и потомак славне династије Црнојевић – Станко Црнојевић са породицом.
Током Архијерејске Литургије у чин протосинђела унапријеђен је јеромонах Сергије, сабрат манастира Острог.

Након читања из Светога Јеванђеља, литургијском проповједи, својим архипастирским надахнутим словом, обратио се Високопреосвећени Митрополит г. Амфилохије.

Он је говорио о назначењу и призвању човјека и указао на суштину истинског препорода и истинског рођења, које је увијек и свагда рођење за вјечност:
“Преко Бога који је љубав, Човјек је саздан и призван да буде вјечна и непролазна зјеница Божанске љубави, е то је Богочовјек и то су они који су Божији, који су Христови, који су призвани.

Призвани не само да се рађају овдје на земљи тјелесним рођењем од тијела и крви, него су призвани да се рађају и препорађају рођењем – Духом Светим и Водом – вјечним рођењем. Рођењем за вјечност” – подсјетио је Митрополит Амфилохије.

Такође, Митрополит Амфилохије је указао и приближио сами појам освећења, обновљења Храма, говорећи о духу обмовљења он је говорио о Цркви Христовој као радионици вјечног и непролазног живота, закључивши да се управо Светим Храмом Васкрсења Христовога у Подгорици све обнавља оно што је свето и честито било кроз вјекове у овом престоном граду:

“У духу обновљења је управо Црква Божија – Црква Христова, она је радионица тог вјечног и непролазног живота.
То је Црква Христова као Његово Тијело а Он као њена глава.
Зато није случајно и Христос сам рекао дошавши и уселивши се у нас пун благодати и истине: “Гле, све чиним новим.” То јест: “Свему дајем нови, вјечни, непролазни живот.

Својим распећем, својим васкрсењем и својим вазнесењем.”
Зато смо ми и саградили овај Свети Храм, зато смо и прославили његово обновљење и призивамо овим храмом и том вјером и том Истином коме је посвећен овај храм и сами себе и једни друге и свако људско биће на то и такво обновљење. Обновљење вјечно и непролазно, које нема краја, јер је то обнова бескрајнога, неизрецивога, живога Христа Бога.

Митрополит Амфилохије је и пожелио да се Црна Гора обнови духом и вјером у истинитога Бога:

„Дај Боже да се у Црној Гори, Црној Гори Светога Симеона Мироточивога рођеног овдје у овоме граду и Светога Саве, у Црној Гори благородних Црнојевића, светородних Петровића, у Црној Гори светих: Петра Цетињскога, Василија Острошкога, У Црној гори двојице свештеномученика и 40 ђака пострадалих овдје закланих за име Христово, у Црној Гори свештеномученика Јоаникија и са њиме закланих за Христа свештеномученика и новомученика. Дај Боже да у тој и таквој Црној Гори да се она обнови тим и таквим духом, том и таквом вјером, вјером у живога и истинитога Бога. Да престане да се клања лажним идолима, лажним идеалима, да не притвори Бога у свој трбух у божанство којем су служили они који су се одрекли Бога, а тиме и свога вјечнога достојанства”, закључио је Високопреосвећени Митрополит г. Амфилохије.

Након Светога Причешћа услиједило је благосиљање славског колача.

Кум овогодишње славе господин Ристо Дрекаловић, кумство за наредну годину предао је господину Радошу Кастратовићу.
Потом је на платоу Саборног храма са почетком у 11 часова, отпочело отварање Православног сабора омладине.
Овогодишње издање Сабора било је конципирано у два сегмента : први дио припао је културно-умјетничком сегменту, који је приређен и организован на поменутом платоу Храма, док је други сегмент био резервисан за Крипту Саборног храма, а припада умјетничко-едукативном концепту.

Први дио Сабора отворио је Његово Преосвештенство Епископ пакрачко-славонски г. Јован Ћулибрк.

Преосвећени владика је говорио о смислу освећења, обновљења, као и о самом значају овога Светога Храма Васкрсења Христовог, будући да његово освећење, његово обновљење истински представља истински препород главнога града и цијеле Црне Горе, постајући тиме духовни центар васколиког народа у Црној Гори.

Благодарећи свима на великом одзиву и великој посјећености Сабора, Владика Јован је закључио тиме своје поздравно слово, па се затим пред многобројним гостима представио хор: “Преподобна Мати Ангелина” који су овог пута изводили двије пјесме.

Уводно слово програма изговорили су модератори, водитељи Сабора: Марија Драшковић и Лука Јанковић.

Након обраћања модераторâ услиједио је наступ КУД-а “Ђурђевданско Коло” који су овај сабор обогатили многим традиционалним играма из Црне Горе и Србије.

У даљем наставку програма, низали су се разни учесници, између осталих : професор гитаре – господин Радош Малиџан, пјевачка група: “Пече”, КУД “Свети Јован Владимир”, вокална солисткиња Марија Јовићевић, хармоникаш Шћепан Стојановић, као и етно појац, вокална солисткиња – Даница Црногорчевић.

Послије кратке паузе, око 14 часова отпочео је други дио Православног Сабора Омладине.

У крипти Саборног храма уприличена је премијера филма о новопросијавшем Светитељу Светом Мардарију (Ускоковићу) либертвилско-чикашком и свеамерикаснком – под називом “Тихи Кутак Христов.”

Аутор сценарија и редитељ поменутог филма је Радисав Јеврић.

Лик Светитеља у три периода његовог живота играју : Вук Бубало (дјечак), Лазар Шћекић (младић), Радивоје Буквић, глумац из Београда.

Такође, осим поменутих глумаца, у филму улоге тумаче и Небојша Глоговац, Кристина Стевовић – Обрадовић, Тихомир Станић и Слобода Мићаловић.

Директор фотографије је Миодраг Јелић.

Извршни продуцент је Ивана Костић и Делиус филм из Београда.

Филм је сниман у Црној Гори, Молдавији, Украјини, Русији и Сједињеним Америчким Државама.

На отварању овог другог дијела Сабора у Крипти пред саму премијеру филма, говорио је професор др Срђа Трифковић.
Проф. др Срђа Трифковић је српски и амерички публициста, политичар и историчар.

Он је био директор центра за међународне односе при Рокфорд институту у Илиноју, до 31. децембра 2008, када је дао оставку.

Био је уредник одјељења међународних односа при америчком палеоконзервативном магазину Хронике (1998–2009).

Као новинар је радио за британски ББЦ радио, Глас Америке, амерички У.С. Неwс & Wорлд Репорт, Вашингтон Тајмс, те за београдски магазин Дуга.

Он је овом приликом говорио о мемоарима Светог Мардарија који су откривени и пронађени, а такође је говорио и о мученичкој смрти Царских страстотерпаца – Свете породице Романов, која је страдала у крвавом вихору Бољшевичке револуције 1918. године, будући да се ускоро навршава 100 година њиховог страдања.

Управо све везано за тај немио догађај је и описано у мемоарима Светог Мардарија љешанско-либертвилског и свеамериканског.

Након веома занимљивог и исцрпног излагања професора др Срђе Трифковића, услиједила је премијерна пројекција филма о Светом Мардарију.

Након пројекције свима сабранима се кратким поздравним словом обратио и сам редитељ Радисав Јеврић, да би након његовог слова, ријеч узео Високопреосвећени Митрополит г. Амфилохије.

Високопреосвећени Митрополит г. Амфилохије је овом приликом навео многе интересантне детаље из живота Светог Мардарија, говорећи о његовим многим врлинама, које су га красиле још од раног дјетињства, а у којима је узрасастао непрекидно све до свог упокојења, ревнујући у свакој љубави и послушању према Господу, ходећи кроз живот тврдом Божијом вјером.

Он је навео да је Свети Мардарије велики бесцен дар цијелој васељени а нарочито нама у Црној Гори, називајући Светог Мардарија, будућношћу Црне Горе. Будући да нам је његов примјер онај примјер који требамо пратити и на кога се требамо угледати животом.

Излагањем Митрополита Амфилохија затворен је и други дио Сабора православне омладине, као и прослава 4 годишњице од освећења и слава Саборног храма у Подгорици.

Подсјећања ради, Саборни храм Христовог Васкрсења у Подгорици освештали су 7. октобра 2013. године предстојатељи свих Православних цркава на челу са Васељенским Патријархом Вартоломејем и Московским Патријархом Кирилом, у склопу прославе 1000 година Миланског едикта Светог цара Константина о слободи вјере.

(Борис Мусић, сајт Митрополије црногорско-приморске)

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: