Прошле године 140 кривичних пријава због насиља у породици

У Црној Гори прошле године поднијето је 140 кривичних пријава због кривичног дјела насиље у породици, казао је шеф јединице за сузбијање насиља у породици Центра безбједности Подгорица Раде Стијовић, преноси МИНА.

Он је то новинарима казао на панел дискусији “Превенција и третман породичног насиља“ коју је Институт за јавно здравље (ИЈЗ) организовао поводом 15. маја – Међународног дана породице.

Стијовић је рекао да је Одјељење безбједности Подгорица, поводом насиља у породици, прошле године евидентирало 1.140 догађаја.

-Поднијето је 140 кривичних пријава поводом кривичног дјела насиља у породици и 456 прекршајних пријава- казао је Стијовић.

Он је објаснио да је било 759 прекршаја, а да је поднешено 456 пријава јер су неке особе починиле два и више прекршаја.

-Охрабрујем све потенцијалне жртве да могу да пријаве полицији и обрате се за помоћ и ми ћемо заједно са Тужилаштвом процесуирати све особе које су починиле били кривично или прекршајно дјело- казао је Стијовић.

Коментришући наводе да полиција не схвата озбиљно пријаве грађана, Стијовић је рекао да то “не стоји”.

-Сигурно да цјелокупна полиција поступа крајње професионално, свако насиље потенцијално може да изазове несагледиве посљедице по питање живота оног ко га трпи- рекао је Стијовић.

Он је истакао да службеници провјеравају све пријаве.

Стијовић је навео да према закону службеник не треба да зна ко анонимно пријављује насиље наводећи да се на тај начин штити и сами поступак.

Извршна директорица невладине организације (НВО) СОС телефона за жене и дјецу жртве насиља Подгорица, Биљана Зековић, казала је да та НВО годишње прими 100-120 пријава поводом насиља у породици.

-То је број особа које се јављају, а сваки процес подршке траје јако дуго, то значи да се са једном корисницом ради мјесецима- казала је Зековић.

Она је казала да жртве најчешће пријављују насиље, али да је охрабрујуће што у посљедњих неколико година и грађани пријављују насиље о ком свједоче.

-То је неки показатељ да је јавност свјесна озбиљности проблема насиља у породици- рекла је Зековић.

Она је рекла да најважније да жртве имају подршку система.

-Без обзира што постоји велики напредак у смислу законодавне заштите, пракса још увијек није ни прибилижном нивоу- оцијенила је Зековић.

Она је поручила да држава мора да учини озбиљан корак на који чекају годинама.

-А то је да обезбиједи људске ресурсе у довољној мјери, јер нам пуно људи недостаје у полицији, центрима за социјални рад, недостаје да те особе које се баве тиме буду прије свега добри људи, да разумију проблем, и онда ће лако бити професионалци у послу-казала је Зековић.

Она сматра да држава мора да схвати да не може само декларативно да подржава жртве насиља у породици.

-Држава мора завуче руку у џеп који чувају јер им насиље никад није приоритет, увијек је приоритет нешто друго. То нијесу велика средства које друштво не може да поднесе, а бенефити су огромни- сматра Зековић.

Психологица Дома здравља Главног града Анђела Голубовић рекла је да друштво често несвјесно оправдава насиље.

-Па ћете често чути људе који кажу да је узрок насиљу алкохолизам, употреба психоактивних супстанци или љубомора. То није разлог, то је само окидач, разлог насиља је дугогодишња родна неравноправност између мушкараца и жена и потребе насилника да контролише жртву- рекла је Голубовић.

Она је навела да разлог зашто жртва дуже времена остаје са насилником није само финансијска неизвјесност и независност жене, већ да осјећа одговорност и према дјеци, а ту су и религијска увјерења, увјерења патријархата, неповјерење у институције, несигурност у излаз.

-Те жене су психички и физички исцпрљене након злостављања. Жене треба едуковати и образовти утицати на психолошке оснаживање- казала је Голубовић.

Специјалиста социјалне медицине и национални координатор за дјецу и младе, Верица Османовић, казала је да је ИЈЗ догађај организово у циљу очувања породичних вриједности и заштите породице као основне јединице друштва.

-Овај дан подсјећа да улога породице може бити значајније промијењена, а брига за очување породице је уједно и брига за очување живота-рекла је Османовић.

На панел дискусији учестововали су и студенти Медицинског факултета, ученици Гимназије Слободан Шкеровић и Средње медицинске школе.

Извор: ДАН

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: