Црногорске власти потискују сјећања на своју ратну прошлост
1 min readПише: Душица Томовић
Црној Гори је поново упућена критика да не улаже довољно напора у рјешавању предмета ратних злочина, иако је Тужилаштво саопштило да је 2016. године покренуло неколико нових истрага.
Мада се Црна Гора обавезала да ће борбу против некажњивости у предметима ратних злочина уврстити међу приоритете државног тужилаштва, власти су се 2016. године поново суочиле с критикама због својих пропуста.
Тужилаштво је саопштило да је 2016. отворило седам нових случајева, мада до сада није открило никакве детаље о текућим истрагама. Како је речено из Тужилаштва, истраге су у раној фази, због чега није могуће саопштити више конкретних информација.
У марту је врховни државни тужилац Црне Горе Ивица Станковић изјавио да без проактивног тужиоца “наоружаног постојаном оптужницом”, нема правде у случајевима најтежих злочина – геноцида, злочина против човјечности и ратних злочина.
Осим ових нових истрага, најављена је и ревизија старих предмета у којима је посљедњих година изречена коначна пресуда, али за 2017. годину.
Међутим, активисти за људска права сматрају да ово није довољно и да држава, цивилно друштво и медији морају уложити више напора како би се суочили с прошлошћу и с оним што се догодило током ратова 1990-их година у бившој Југославији.
Далиборка Уљаревић, директорица Центра за грађанско образовање, изјавила је да црногорске власти у великој мјери одржавају политику систематског потискивања сјећања на ратне године и његовања културе некажњивости.
Како каже Уљаревић за БИРН, за Црну Гору посебан терет представља то што је на власти већ деценијама иста владајућа структура, чији су носиоци водили такозвани “Рат за мир”, како је то рекао високи државни функционер за напад на Дубровник, који је 1991. године извршила Југословенска народна армија (ЈНА) са територије Црне Горе.
“Наравно, овакав приступ, који је довео до исписивања најсрамнијих страница у историји Црне Горе, још увијек је жив, и још увијек се пажљиво скрива у службеним уџбеницима од наших ученика и студената. Црногорски студенти данас врло мало знају о новијој историји Црне Горе, која укључује ове догађаје из ратова”, рекла је она.
Ипак, Уљаревић сматра да се може говорити о одређеном напретку од маја 2015. године, када је усвојена Стратегија за истраживање ратних злочина, с обзиром да је Тужилаштво покренуло седам случајева који се односе на ратне злочине – четири случаја су у фази истраге, а три су у предсудској истрази.
Као и претходних година, истиче она, тако су и 2016. ратни злочини били проблем о коме се није причало у јавности, изузимајући изјаве које је дало неколико активиста и невладиних организација.
“Политичка обећања или назнаке за промјене у политичком смјеру и даље су одсутни”, наглашава она.
Међутим, ако званичници промијене свој став, то би био “кључан знак” да Тужилаштво има намјеру појачати своје напоре у рјешавању ратних злочина, закључила је она.
У најновијем годишњем извјештају ЕУ о напретку Црне Горе, који је објављен у новембру, стоји да ова држава у процесуирању ратних злочина биљежи спори напредак.
Унаточ неким позитивним кретањима у раздобљу на које се извјештај односи, Тужилаштво Црне Горе треба показати проактивнији приступ у праћењу значајнијих навода о ратним злочинима, каже се у извјештају.
“Судске одлуке које су до сада донијете имају правних грешака и недостатака у примјени међународног хуманитарног права”, стоји у извјештају.
Како се у њему истиче, “Црна Гора треба да повећа своје напоре у борби против некажњивости, и да ефикасно спроведе истраге, процесуира, суди и казни ратне злочине у складу с међународним стандардима”.
У извјештају ЕУ се такође напомиње да у погледу ратних злочина досад није покренута ниједна оптужница за командну одговорност, за саизвршилаштво и за помагање и подржавање.
Наглашава се да Црна Гора мора обезбиједити да жртве ратних злочина добију једнак приступ правди и приступ компензацији, те да се њихове тврдње требају обрадити у разумном року.
До сада је Тужилаштво Црне Горе покренуло укупно шест случајева за ратне злочине против цивилног становништва. Међутим, током 2016. године није било нових хапшења, подизања нових оптужница или нових пресуда које се односе на ове или неке нове случајеве.
Уљаревић истиче да су у већини претходних случајева оптужени на крају ослобођени.
“До сада, већина оптужених у претходним предметима ратних злочина ослобођена је правоснажним пресудама, осим четворице бивших резервиста ЈНА који су осуђени на укупно 12 година затвора због злостављања хрватских заробљеника из региона Дубровника у логору Морињ надомак Котора, али су то особе који се налазе на најнижем нивоу у командном ланцу”, рекла је она.
Преузето са сајта: http://www.balkaninsight.com/
Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:
Вели, хрвтска гласноговорница Далиборка Уљаревић како је напад на Дубровник 1991. године извршила Југословенска народна армија (ЈНА) „са територије Црне Горе“ и тобоже напада црногорску власт од које сваке године, управо за овакве приче, добија десетине хиљада еврића.
Прво – територија и СР Хрватске и СР Црне Горе је 1991. године била територије СФРЈ, а ЈНА војска те државе која је била распоређена на њеној цијелој територији.
Друго – није ЈНА напала Хрватску већ обратно, и није ЈНА прва напала тзв дубровачке бранитеље већ опет обратно.
Треће – у Дубровнику су се прије сукоба са ЈНА производиле мине зване „телевизија“ и масовно набављано оружје за планиране нападе на ЈНА у чему је учествовао Јеврем Брковић;
Четврто – отврањем минобацачке ватре из града Дубровника на положаје ЈНА, у којима је погинуло 10-ак војника ЈНА, испровоциран је одговор ватром коју је самовољно наредио Рамбо Ковачевић почетком децембра 1991. године, чиме је Хрватска добила оно што је требало за добијање пропагандног рата (и гле чуда Рамбо за тај инцидент није осуђен у Хашком трибуналу);
Пето – преко 70 % тзв бранитље Дубровника чиниле су припадници усташких банди са Корчуле из Сплита, Шибеника, Задра, Херцеговине, од које су многи носили усташке униформе и своје јединице назвали именима команданата злогласне усташке Црне легије Рафаела Бобана и Јуре Францетића;
Шесто – у пројекат извртања ових чињеница наглавачке Хрватска и њени ратни савезници су уложили огромне паре, а Хашки трибунал припријетио Ђукановићу, да је истина оно што каже Хрватска;
Седмо – у пројекат је укључена црногорска власт, профитерски дио НВО, државни црногорски медији, дукљанска стококупљевина и мањине;
Осмо: овај текст је један од хиљада текстова који служи том пројекту, а Уљаревићка је бесрамни ловац на новац;
Девето:Част ми је што сам био припадник ЈНА и ВЈ;
Десето: Слава погинулим саборцима.
Djikan: „Ovako, ili onako, na ovaj, ili onaj nacin, vecina ih je odila u cetu da plijene hrvatske ovce u srpskim Konavlima“.
Ko je to odio da plijeni „hrvatske ovce u srpskim Konavlima“ nesrećni Djikane.
Ako misliš na crnogorske rezerviste onda lažeš ka pas i treba da te bude sramota, ako imaš obraza, od porodica skoro 200 mladića iz Crne Gore koji su na dubrovačko-hercegovačkom ratištu i napadnutim kasarnama bivše JNA u Hrvatskoj poginuli u borbi sa hrvatskom proustaškom i ustaškom vojskom.
Udružio si se Djikane sa Uljrevićkom, poslenicom Nataše Kandić i neprijatelja srpskog naroda.
Moj komentar ni u cemu ne korespondira sa “ dvesta mladica „, naprotiv!
Da si pazljivije citao i osnovni tekst i komentar, mozda bi nesto i shvatio.
A ovo sa N.Kandic, bas si me nasmijao.
Ko je lud da ulozi napor da bi procesuirao sama sebe!?
Nijesu valjda mazohisti, kako sve drugo jesu!
Ovako, ili onako, na ovaj, ili onaj nacin, vecina ih je odila u cetu da plijene hrvatske ovce u srpskim Konavlima.
… Ne zuri se njima, cekaju Godoa, pardon „proaktivnog tuzioca „, sto godj da ta besmislena sintagma znaci!
I smisljaju tzv drzavne udare, kada vec ne mogu da cine udar na ovce. A da su uzeljeli, jesu!