Проституција на цетињској магистрали
1 min read
Тачни подаци проституције у Црној Гори се не знају, а само се наслућује да је тзв. најстарији занат широко распрострањен. Оно што забрињава је да се овим „послом“ баве све млађе особе, односно чак и малољетнице од 14 година.
Извршна директорка Црногорског женског лобија ЦЖЛ Аида Петровић забринута је због пораста проституције у Црној Гори и негативних ефеката које оставља на дјевојчице и жене које се њоме баве. Петровић сматра да би институције система требало више пажње да посвете том проблему.
НВО ЦЖЛ недавно су посјетиле двије дјевојке које се баве проституцијом на Никшићком и Цетињском путу, које су у потресној исповијести испричале најгоре могуће детаље и ствари које су им се десиле на тој локацији.
„Оне су само хтјеле са нама да се испричају и ништа више. Испричале су нам да неке дјевојке раде да би зарадиле дозу хероина, затим да се велики број жена и дјевојака на тим локацијама бави проституцијом, те да љети ‘ординирају’ од од 22 па до петш-ест сати ујутро, зависно колико имају муштерија. Зими раде до четири сата послије поноћи. Често се деси да их посјети и ‘покупи полиција и да их приведе увече, а већ сјутра пусти на слободу. Такође, говориле су о томе да се у неколико случајева дешавало да се клијенту који их ‘покупи’ придружи више младића и да свима морају да пруже сексуалне услуге“, наводи Петровић.
Она упозорава да жене које се баве проституцијом на Цетињском и Никшићком путу сексуалне услуге пружају по цијени од пет па до 50 еура, али да најчешће добијају око 20 еура.
Из Управе полиције нијесу одговорили на питања новинара везана за размјере овог проблема, као и активности које они предузимају да би сузбили проституцију која није легализована у Црној Гори.
Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:
http://www.youtube.com/watch?v=D5E4r4nZclw
http://www.youtube.com/watch?v=PVsh7ZX9T78
Put ka Evropi i sretnom drustu je stigao i u naseu kucu i kod komsija i kod daljih zemljaka ,svuda isto
Maloletnička prostitucija na jugu Srbije
Maloletnička prostitucija, kojom se u Vranju i okolnim opštinama bave devojčice od 14 do 16 godine za iznos od deset evra, sve više uzima maha, piše u nedelju beogradski dnevnik „Glas javnosti“.
12.11.2006. | 19:05 > 22:45 0 A- A A+
Maloletnička prostitucija, kojom se u Vranju i okolnim opštinama bave devojčice od 14 do 16 godine za iznos od deset evra, sve više uzima maha, piše u nedelju beogradski dnevnik „Glas javnosti“.
Izvor lista tvrdi da su te devojčice pod kontrolom vranjskih dilera droge i kriminogenog kruga koji čine uglavnom Albanci, a koji drži sve konce u rukama.
„Kolač dele glavni bosovi, Srbi i Albanci. Dileri posrednici, zavisnici od droge, imaju neometan i zaštićen transport „robe“ i garantovanu bezbednost, da neće biti „odrukani“ do ulaska u Vranje. Novac ne dobijaju, već ih za nabavljenu „robu“ časte heroinom za ličnu upotrebu. Njihov glavni zadatak je da nadju žrtvu medju devojčicama, da je postepeno navuku na drogu, a posle sve ide kao podmazano“, priča taj izvor.
„Transport ide pod kontrolom dilera. Uglavnom se prebacuju taksijem. Jedan taksista za turu, odlazak-povratak, zaradi više para nego da dreždi dve nedelje na ulici. Transportuju ih i kombijem, a nije retkost da devojčice same naruče taksi, odu i vrate se“, dodaje izvor lista.
Vranje, kao grad na raskršću puteva koji vode ka Kosovu, Makedoniji i Bugarskoj, na putu droge gde obično ide i prostitucija, u poslednje vreme jedan je od centara gde se vrbuju maloletne devojčice, stare od 14 do 16 godina, za obavljanje najstarijeg zanata na svetu, piše „Glas“.
„Idemo sa Albancima. Pa, šta? Oni su dobri, pažljivi, nikad nas ne psuju, vredjaju, a kamoli da udare. Išla sam dobrovoljno, izdržavaju nas“, priča mucavo P.F. (15), učenica drugog razreda srednje škole u Vranju za „Glas“.
Devojčica P.F je jedna od retkih, koja je uz pomoć roditelja, odlučila da se lečenjem izbavi iz kandži prostitucije.
Izvor „Glasa“ blizak policiji tvrdi da devojčica P.F. nije usamljen slučaj i da je prodaja dečjih tela veoma uzela maha.
„Policija je prijavu o prostituisanju dobila od jednog sportskog radnika iz Bujanovca, ali nisu uspeli da udju u trag devojčici. Čovek je krenuo iz Vranja za Bujanovac taksijem. Na zadnjem sedištu vozila bila je i devojčica s rancem u ruci“.
„Bilo je oko pola osam uveče, Vraćala se iz škole, mislim, iz Bujanovca je, ništa neobično. Čim smo izašli iz grada, već kod sela Ribinca, počela je da se presvlači. Skinula je farmerke i ostala u nekim providnim gaćicama. Iz ranca je izvadila mini suknju, obukla je, a farmerke spakovala u ranac. Potom je izvadila maskaru i našminkala se. Izašao sam u Bujanovcu, a ona je rekla taksisti: Vozi u Trnovac!“, priča izvor beogradskog lista.
„Meni je bilo lepo. Briga me za druge“, navodi P.F. „Ljubav smo vodili po kafanama, gde postoje specijalne sobe: bide da se zapereš, patos i dušek“. Ne želi više da priča. Pokušaće da se izvuče iz svega, ako ne uspe kaže da će nastaviti po starom.
Njen školski drug N.A. (16), koji joj pomaže u lečenju, priča za „Glas“: „Zaprepastio sam se kad je rekla čime se bavi. Nikad nisam bio u njenoj kući, ali pričala je da su joj ćale i keva „bolidi“. Kao, nemaju veze sa životom, nikad nisu kod kuće, stalno nešto rade, a u kući ni dinara, prazan frižider, samo svadje, psovanje do besvesti i ostalo“.
U svet prostitucije P.F. su uvukle drugarice iz škole. „Videle su da sam očajna, bez kinte, znale su sve o meni i tipovale me. Nisam znala da su i narkomanke“, kaže P.F.
Drugarice su bile ubedljive: „Ma, videćeš, nisu Albanci takvi kako ih predstavljaju, zlatni su to momci, uživaćeš i imaćeš sve“. Devojčicu P.F. su drugarice odvele taksijem u Preševo. Bila je sa mladim Albancem, priča njen drug, dobila 30 evra i nove farmerke i vratila se presrećna. „Nastavila sam da odlazim. Partneri su se menjali, stekla sam garderobu, a za uslugu dobijala deset evra“, priča P.F.
Njen drug, N.A. priča da P.F. nije zabrazdila u prostituciju koliko neke drugarice koje, takodje, idu sa njim u školu.
„One su ušle u šemu iz koje teško ima izlaza. Prvo, zavisne su od droge koju dobijaju kao nagradu za obavljen posao. Njih organizovano, iz raznih mesta sa juga Srbije kombijem ili specijalnim vozilima prebacuju u Gnjilane. Pošto su maloletne sve imaju lažne lične karte. Tako prelaze punkt kod Končulja, a voze ih Srbi i razmena se vrši negde ispred Gnjilana. Dobiju po gram „žutog“ (herion). Tamo, našmrkane, rade celu noć. Klijenti su od klinaca, pa do staraca od 60 i više godina. Pauzu imaju samo dok popuše cigaretu. Za rad dobiju, po gram heriona i po 50 evra“, priča maloletni N.A.