Прота Јован Милановић: Наша срца су предивна хартија на којој Господ записује своју заповест о љубави

На празник када наша Света Црква прославља Преподобног Атанасија Атонског и Светог Сергија Радоњешког, у Саборном храму Христовог Васкрсења у Подгорици, одслужена је Света Литургија којом је началствовао протојереј Јован Милановић, ректор Богословије „Свети Арсеније Сремац“ у Сремским Карловцима, уз саслужење: протојереја-ставрофора Далибора Милаковића, протојереја: Миладина Кнежевића, Мирчете Шљиванчанина и Бранка Вујачића, као и протођакона Владимира Јарамаза и јерођакона Натанаила, сабрата Манастира Светог Симеона Мироточивог на Немањиној обали у Подгорици.

Овом молитвеном сабрању молитвено је присуствовао старјешина Саборног храма, протојереј-ставрофор Драган Митровић.

Након прочитаног зачала из Јеванђеља, свима сабранима обратио се началствујући протојереј Јован Милановић, који је у уводном дијелу свог обраћања говорио о најважнијем контексту из јеванђелске приче о великој вјери капетана и његовом разговору са Господом Исусом Христом:

,,Ријечи капетана из ове јеванђелске приче су откриле пар ствари. Али, издвојићемо оно што је у данашњем контексту најважније. Прво што обзнањују ове речи капетанове јесте његову очигледно огромну веру у Христа. Он је препознао Христа као Створитеља света, он га је препознао као онога који је животодавац, као и онога који је покретач свакога поретка и једини осмислитељ овога света”.

,,Зато он и говори на тај начин Господу. Зато лако повлачи паралелу  између себе који има власт над онима који су му подређени у служби, баш као што и Господ има власт да учини шта год жели. Зато говори Господу: ,,Господе, Ти ако кажеш, онда ће се то и десити”. – појаснио је он.

Прота Јован је указао и на суштинску поруку ове јеванђелске приче која нас подучава да себе поставимо једнако у љубави и смирењу пред Богом:

,,Оно друго што исто тако битно и што је Христос узвикнуо јесте то да је у том разговору између Христа спаситеља и овог капетана откривено оно што ми треба да радимо браћо и сестре. А то је оно да себе поставимо једнако у љубави и смирењу пред Богом и да скрушеног, смиреног и чистог срца тражимо од Њега да испуни најпре оно што је Њему најважније и најугодније”.

,,Он ће према своме промислитељству свакако учинити оно што је најбоље за свакога од нас, али, ако још ми тражимо онда ћемо и душу своју испунити благодаћу и радошћу и знаћемо да оно што добијамо, добијамо са сваким смислом и сваком снагом”. – бесједио је прота Јован.

У другом дијелу свог пастирског обраћања протојереј Јован се осврнуо на постављање другог и новог односа између Бога и човјека у којем Бог исписује заповјести љубави у срцима људским:

,,Оно што је још откривено кроз дијалог овог капетана и Господа јесте да је прекинута та старозаветна ћутња и тај закон који је у својим обрисима био савршен до момента док се Христос није појавио. А какав је то био закон?
Закон у началу јесте био у томе да испуњаваш заповести и сходно томе како их испуњаваш тако и бива у животу. Међутим, овде се ради о другој врсти односа који Бог пред нас поставља. Наиме, од како је Христос дошао у овај свет, од тада па до данас исписује заповести љубави своје у срцима нашим”.

Прота Јован је указао на нови поредак заповјести љубави који почива на диреткној љубавној вези између Бога и човјека:

,,Свако срце наше од нас овде присутних, као и оних који су оправдано одсутни и оних који можда не знају зашто су одсутни јесте заправо предивна хартија на којој Господ записује своју заповест о љубави. Дакле, Господ ствара нови однос, нови поредак у овоме свету. А тај поредак је другачији од свих осталих поредака које моћници овога света уопште могу да замисле. Тај поредак почива на директној љубавној вези између Бога и нас”.

Напослијетку, он је нагласио да наша срца не требају бити окамењена, веж жива љубављу и пажњом и проткана живим односом са Богом:

,,Ми данас, овде, поучени смо тиме да нас наша камена срца често, како смо чули у посланицама апостола Павла које смо читали пре Јеванђеља, нас воде ка греху који чини да остајемо и останемо у греху. Међутим, наша срца треба да постану од крви и од меса, срца љубави и пажње, срца живога искуства и живога односа са Богом и да тако испуњени том радошћу и тим благословом и ми носимо Христа у срцу своме и проносимо Христов поредак кроз свет. А Знајмо да нема те силе и те снаге која ће Христов поредак у овоме свету променити. То нека нас крепи кад су олује, кише, ветрови у нашем животу, зато будимо ведра и насмејана срца крепко и благословени, радујући се и веселећи се заједно са свима светима у вјекове вјекова”. – поручио је протојереј Јован Милановић.

Борис Мусић

Митрополија

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: