Прота Радисав

Пише: Батрић Бабовић

Над мрамором прота Радисава
Нека чудна Свјетлост Исијава

Крстача са тог храброг Гроба
Описује бољшевичко Доба

Откад Оста без Вољеног Сина
Испуни га Пустош и Празнина

Ал је Псалтир животу Писао
Као своју Задњу Помисао

Са вољеним и распетим Христом
Растао се ко Гора са Листом

Срце му је пукло кад су Рекли
Да су многи од вјере утекли

Са Собом се у Богу видио
Па је своје Боли Извидио

Покајање Свима Наложио
Да је Христов Војник Само Био

Повратник у Наднебеску Тачку
Која брише и Земљу и Значку

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: