Прота Слободан Јокић: Свети Сава је отац нације, отац државе, отац Цркве наше

Синоћ је у никшићкој Жупи, одржана традиционална Светосавска академија, посвећена нашем оцу Светом Сави, српском просветитељу и као што рече Протојереј – ставрофор Слободан Бобан Јокић архијерејски намјесник, Свети Сава је отац нације.

Његову светосавску бесједу преносимо у цјелини:

Часни оци, сестре монахиње, браћо и сестре братственици и племеници,

Жупском Црквеном одбору изражавам захвалност што су ме позвали да вечерас одржим светосавску бесједу. Желим да поздравим и пожелим као архијерејски намјесник, а и као Жупљанин добродошлицу новом жупско – драговољско- луковском пароху оцу Огњену Фемићу са надом да ће бити лијепо прихваћен и да заједно радимо на добро и напредак наше светосавске Цркве. Захваљујем и претходном пароху оцу Василију Брборићу на његовом више од двадесет година руковођењу овим парохијама.

Осјећам необичну радост и част, али и велики изазов због тога што ми се указала прилика да говорим о Светом Сави овдје, у мјесту свога рођења, надомак куће у којој је моја породица свила своје гнијездо, гдје је сјеме клицу заметнуло и из којега се и данас, слава Богу, чује дјечја игра. Зато ово слово посвећујем мојим упокојеним прецима од Бојице и Пурена до стрица Блажа који je прошле године био са нама на овој нашој жупској академији. Царство им небеско.

Рођење Светог Саве 1175. као Растка, трећег и најмлађег сина великог жупана Стефана Немање и Ане је за историју нашег народа пресудан догађај који је основа и гарант цијеле касније историје, а самим тим  и гарант нама данас. Био је светогорски монах, игуман Студенице, први архиепископ српски, дипломата, законодавац, књижевни, ходочасник, личност која је свој цијели живот уложила у ред, поредак, право и  правду, просвјећивање и лијечење људи.

Њему није било тешко да подучава људе да сију, да ору, да граде куће, са истим жаром са којим је учио своје архијереје богословљу, правнике, каноничаре – канонима, он подучава све, и сиромашне, и старе и младе и дјецу. Чини велика дјела, гради највеће манастире заједно са својим оцем, али он не заборавља ни сиротињу, него гради по блату калдрме, подучава људе сваком знању, свему доброме што може побољшати њихов живот. Тамо гдје не стиже он, организује да их подучавају они које је научио да могу учити друге.

Он је постао крајеугаони камен постојања и опстанка нашег народа, једном ријечју најзначајнија личност наше историје. Свети Сава је личност коју сваки хришћанин може истински доживјети као оца, брата, учитеља, пријатеља, руководитеља. Он нам је усадио најдубља људска стремљења, он нас је научио ко смо, куда идемо. Путу који води у живот вјечни учитељ био си нам. Ове ријечи из тропара Светом Сави најбоље говоре о Светитељу о коме вечерас говоримо. Он нас је научио којим путем да идемо, јер је знао да тај пут води у живот вјечни и у спасење.

Немамо другог пута од онога који нам је Свети Сава прокрчио, јер тај пут је пут богочовјека Христа. И управо мислим да је најдубље и најдрагоцјеније што нам је оставио јесте то што смо са Светим Савом као народ успоставили завјет  и завјештање са Господом Исусим Христом.

Свети Сава је спознао Христа, постао Његов апостол, прије свега, свом народу а онда и цијелој васељени. Младић, који као она срна која тражи потоке, која је пуна чежње, отишао у Свету Гору, отишао да служи Светогорцима пустињацима, царевић коме су била обећана блага овог свијета. Све то остави, све то презре и оде да крчи пут, пут у живот вјечни. Служио  је слугама Божјим, онај коме су требали да служе постаје слуга подвижницима и тако се учи оној врлини коју смо данас прилично заборавили, врлини смирења. Данас влада самољубље, самохвалисање, саморекламерство. Данас влада толико самољубље да никог другог не видимо сем себе и да све жртвујемо себи. А он оде да служи и да буде слуга Бога Вишњега. Тај нам је аманет оставио да будемо слуге Господу своме и да будемо слуге и браћа браћи својој и сестрама својим. Јер ако нема те љубави онда нема ни овог пута Светог Саве, нема пута који води у живот вјечни.

А шта ће нам овај живот ако није испуњен том љубављу и тим путем, шта ће нам сваки уздах, шта ће нам било које благо овог свијета ако нисмо срећни у љубави другога? Све ће то да се распрши и да нестане, све ће то да буде сјенка и заборав. Једино остаје љубав према Богу и љубав према ближњему. Само ако нам је ум отворен за свјетлост и за добро, ако су нам срца отворена за љубав, за Бога, за брата, за сестру, за другога и ма ко да смо, велики или мали, вишег или мањег звања, осјетићемо радост постојања.Тај аманет нам је оставио Свети Сава.

Стога је он постао отац, отац нације, отац државе, отац Цркве и његов отац је дошао сину, да му син буде отац. Велика је то тајна у коју се погрузио Свети Сава. Тајна Бога Оваплоћеног, Рођеног и Јављеног Кога прослављамо ових дана, тајну да се Бог јавио у тијелу, да је постао човјек.

Бог је постао човјек да би уздигао човјека и присајединио Њему, да би човјек постао једно са Богом, једно нераздјељиво. То је Свети Сава оставио својим дјелањем, својим бесједама и својим писањем, својом правом вјером, како се назвала његова бесједа у Жичи. Јер та вјера је вјера која води у живот вјечни. Све што нам је оставио у аманет, самосталност Српске Цркве, језик, народност, болнице, школе, све то ми чувамо као његов аманет и не смијемо заборавити јер је то освештано његовим именом, његовом молитвом и његовим благословом. Јер, ако нешто од тога заборавимо онда нека нас заборави десница наша, онда тај благослов кршимо и онда нисмо оно што треба да будемо – да будемо дјеца Светог Саве.

Чувајте име Светог Саве јер је он најбољи од нас, јер он нас чува у сваком тренутку нашег живота. Испунимо срца своја, душе своје, биће своје љубављу коју нам је завјештао Свети Сава и онда ћемо знати да смо Божји, онда ћемо знати да смо слуге Господа свога, јер је и он био такав. Њега је Господ осветио, просветио да нам буде највећи примјер у роду нашем. Немојте то никада да заборавимо и зато свих ових дана широм васељене се слави име Светог Саве. Слави се по свим Црквама, не само у нашој Српској Цркви него у свим осталим православним Црквама се слави данас име Светог Саве. Узимају га и други народи као примјер живота, примјер о коме треба говорити и на којем се треба учити.

Прослављајући Светог Саву и данас, као и увек што смо и што ћемо радити, без обзира на све буре и олује овога света, и следујући Светог Саву у овим тешким али историјским данима кад сваког трена свједочимо да смо људи. Наша храброст, праћена вјером, истјераће сваки страх и бићемо спремни за загрљај са Светим Савом баш као што је њега загрлио Свети Симеон у Ватопеду, рекавши му: „Сине, буди ми отац“. И ми можемо да се загрлимо са Светим Савом и кажемо му: Оче, буди ми пријатељ, буди ми брат и учитељ и помози ми да издржим на овом путу свјетлости и живота када бранимо наше светиње. Оче Саво буди нам  братомиритељ и братоводитељ, предводник и учитељ и изведи ових дана народ твој из таме незнања и смутње на свјетлост богопознања, на пут сигуран и Божијом свјетлошћу обасјан.

Живјели драга дјецо и потомци Немањића, у радости до старости, у љубави довијека! Амин Боже дај! Не дамо светиње!

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: