Протагонисти и екстремне присталице бивше власти показале да Албанце не виде као равноправне сараднике већ их желе као политичке послушнике

„Ова подметања да не може Албанац то да потпише јер су Албанци стигматизовани. Албанац и муслиман, он не треба да потпише… Не требају они, они могу да играју само неку икебану неког грађанског друштва. Мени ниједна црква не смета, ја сам за то да се људи радују.

А Црногораца сте се могли сјетити док сте били на власти тридесет година“, рекао је недавно на сједници Владе Црне Горе, током директног преноса, њен премијер Дритан Абазовић, у оквиру оштре полемике са министром вањских послова и некадашњим предсједником СДП-а Ранком Кривокапићем.

Абазовић је на овај начин реаговао на све учесталију пропаганду која је у минулих мјесец дана присутна у неким медијима и на друштвеним мрежама, а која је пропагирала став да “етнички Албанац не може да потпише Темељни уговор у име Црне Горе”.

У томе су се посебно истакле ектремистичке и националистичке странице. А од стране одређених колумниста који пишу за медије наклоњене ДПС-у, нису изостале ни оштре оптужбе “о великоалбанском национализму”, а све на рачун Абазовића и лидера албанских националних странака у Црној Гори. Општи је утисак да ова дешавања демаскирају вишегодишњу реторику ДПС, СДП и њихових присталица о важности сарадње са Албанцима, а њихове поруке да су Албанци равноправан и државотворни фактор, сада дјелују као неискрене. Због тога је све израженије увјерење да ДПС и медији који их подржавају, не желе албанске странке као савезнике, већ као апсолутне послушнике.

Предсједник Црногорског друштва независних књижевника Милорад Поповић, познат по текстовима у којима неумјерено подржава ДПС а критикује Владу, Цркву и све који не подржавају ДПС, казао је недавно да “политички представници Албанаца подстичу или се праве невјешти – прогон националних Црногораца”. „О томе да су великосрпски и великоалбански националисти етнички и територијално подијелили Црну Гору на интересне сфере свједочи и акционо јединство њихових првака у отимању црногорских културно-историјских споменика. Јер, незабиљежена је бестидност и цинизам да о судбини црногорске духовне баштине, заједно с Александром Вучићем, Порфиријем, Јоковићем и цомп. одлучују Дритан Абазовић и Фатмир Ђека. Ови политички представници Албанаца у Црној Гори, данас подстичу – или се праве невјешти – прогон националних Црногораца, који је умногоме сличан дискриминацији Албанаца деведесетих година“, саопштио је, између осталог, тада Поповић.

На ове оштре оптужбе реаговао је лидер Албанске алтернативе и предсједник Општине Тузи Ник Ђељошај, који је оцијенио да се Поповић залаже за изопштавање Албанаца из политичког одлучивања. Ђељошај је овакве и сличне оптужбе назвао “неморалним” и поручио да ће “шовинизам, овога пута другачије упакован завршити на сметлишту историје”. Колумниста портала ЦДМ Андреј Николаидис, позвао је на заустављање “бијеса црногорске јавности према албанском народу” али је и он у неколико наврата оштро и непримјерено критиковао Абазовића.
Ова тема, која је већ неко вријеме присутна у црногорској јавности, добила је мјесто и код медија у региону.

Портал “Радио Слободна Европа” један је од оних који су анализирали овај феномен, и то у тексту под насловом ”Таргетирање премијера Абазовића као Албанца, због уговора са СПЦ”. И они су констатовали да је у црногорској јавности “отворена оштра полемика око тога да ли премијер као етнички Албанац може да потпише уговор са СПЦ”. И други медији у региону, бавили су се овом темом, због чега се стиче утисак да оваква полемика и притисак који се вршио на политичаре који долазе из албанског народа у Црној Гори, прије потписивања Темељног уговора, значајно нарушава имиџ Црне Горе као грађанске државе, који је дуго промовисан.

Овакав расплет на црногорској политичкој сцени указао је на неискреност главних протагониста и одређених присталица бивше власти, у односу према националним мањинама, прије свега Албанцима и Бошњацима. Чим се појавило прво значајније несагласје односно разлике у мишљењу, јавност окупљена око ДПС, показала је нетрпељивост према албанским политичким представницима, посебно према Абазовићу, који је уз то лидер грађанске странке и премијер Црне Горе. Оспоравања на основу етничке припадности шаљу поруку која је веома штетна по развој друштва и демократске процесе, а пропагандни притисци који се настављају овим поводом, сугеришу да је неопходно окупљање демократских политичких чинилаца у одбрани грађанских вриједности од настраја ектремистичких структура.

Извор: Борба

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: