Протагонисти и екстремне присталице бивше власти показале да Албанце не виде као равноправне сараднике већ их желе као политичке послушнике
1 min read
Фото: Борба
„Ова подметања да не може Албанац то да потпише јер су Албанци стигматизовани. Албанац и муслиман, он не треба да потпише… Не требају они, они могу да играју само неку икебану неког грађанског друштва. Мени ниједна црква не смета, ја сам за то да се људи радују.
А Црногораца сте се могли сјетити док сте били на власти тридесет година“, рекао је недавно на сједници Владе Црне Горе, током директног преноса, њен премијер Дритан Абазовић, у оквиру оштре полемике са министром вањских послова и некадашњим предсједником СДП-а Ранком Кривокапићем.
Абазовић је на овај начин реаговао на све учесталију пропаганду која је у минулих мјесец дана присутна у неким медијима и на друштвеним мрежама, а која је пропагирала став да “етнички Албанац не може да потпише Темељни уговор у име Црне Горе”.
У томе су се посебно истакле ектремистичке и националистичке странице. А од стране одређених колумниста који пишу за медије наклоњене ДПС-у, нису изостале ни оштре оптужбе “о великоалбанском национализму”, а све на рачун Абазовића и лидера албанских националних странака у Црној Гори. Општи је утисак да ова дешавања демаскирају вишегодишњу реторику ДПС, СДП и њихових присталица о важности сарадње са Албанцима, а њихове поруке да су Албанци равноправан и државотворни фактор, сада дјелују као неискрене. Због тога је све израженије увјерење да ДПС и медији који их подржавају, не желе албанске странке као савезнике, већ као апсолутне послушнике.
Предсједник Црногорског друштва независних књижевника Милорад Поповић, познат по текстовима у којима неумјерено подржава ДПС а критикује Владу, Цркву и све који не подржавају ДПС, казао је недавно да “политички представници Албанаца подстичу или се праве невјешти – прогон националних Црногораца”. „О томе да су великосрпски и великоалбански националисти етнички и територијално подијелили Црну Гору на интересне сфере свједочи и акционо јединство њихових првака у отимању црногорских културно-историјских споменика. Јер, незабиљежена је бестидност и цинизам да о судбини црногорске духовне баштине, заједно с Александром Вучићем, Порфиријем, Јоковићем и цомп. одлучују Дритан Абазовић и Фатмир Ђека. Ови политички представници Албанаца у Црној Гори, данас подстичу – или се праве невјешти – прогон националних Црногораца, који је умногоме сличан дискриминацији Албанаца деведесетих година“, саопштио је, између осталог, тада Поповић.
На ове оштре оптужбе реаговао је лидер Албанске алтернативе и предсједник Општине Тузи Ник Ђељошај, који је оцијенио да се Поповић залаже за изопштавање Албанаца из политичког одлучивања. Ђељошај је овакве и сличне оптужбе назвао “неморалним” и поручио да ће “шовинизам, овога пута другачије упакован завршити на сметлишту историје”. Колумниста портала ЦДМ Андреј Николаидис, позвао је на заустављање “бијеса црногорске јавности према албанском народу” али је и он у неколико наврата оштро и непримјерено критиковао Абазовића.
Ова тема, која је већ неко вријеме присутна у црногорској јавности, добила је мјесто и код медија у региону.
Портал “Радио Слободна Европа” један је од оних који су анализирали овај феномен, и то у тексту под насловом ”Таргетирање премијера Абазовића као Албанца, због уговора са СПЦ”. И они су констатовали да је у црногорској јавности “отворена оштра полемика око тога да ли премијер као етнички Албанац може да потпише уговор са СПЦ”. И други медији у региону, бавили су се овом темом, због чега се стиче утисак да оваква полемика и притисак који се вршио на политичаре који долазе из албанског народа у Црној Гори, прије потписивања Темељног уговора, значајно нарушава имиџ Црне Горе као грађанске државе, који је дуго промовисан.
Овакав расплет на црногорској политичкој сцени указао је на неискреност главних протагониста и одређених присталица бивше власти, у односу према националним мањинама, прије свега Албанцима и Бошњацима. Чим се појавило прво значајније несагласје односно разлике у мишљењу, јавност окупљена око ДПС, показала је нетрпељивост према албанским политичким представницима, посебно према Абазовићу, који је уз то лидер грађанске странке и премијер Црне Горе. Оспоравања на основу етничке припадности шаљу поруку која је веома штетна по развој друштва и демократске процесе, а пропагандни притисци који се настављају овим поводом, сугеришу да је неопходно окупљање демократских политичких чинилаца у одбрани грађанских вриједности од настраја ектремистичких структура.
Извор: Борба

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:


Ima li neko iz Južnog Gusinja ko je učio osnovnu školu sa Mijom Bokserom da se javi i posvjedoči je li Mijo završio osnovnu školu ili su ga išćerali bez prava polaganja?
Nema tu puno šarafa i učvršćivača…. Dva-tri zavrtnja i isprazniti
rezervoar (novac).
Па и Срби су им били само као икебане и послушници , требало су им само да доносе гласове а богами су им дебело доносили између 10-15%.а никада им нијесу дали ни да буду посланици дпс или недај боже неко руководеће мјето. А то је трајало 2 деценије. Без жеље да браним ДПС али албанци су имали привилегија јер су их уцењивали. А и имали своје посланике у дпс-у.