Протестна шетња „Данас би биле међу нама“: Кривичне пријаве против центара безбједности
Протестна шетња „Данас би биле међу нама“, у организацији невладиних организација Центар за женска права, СОС телефон Никшић и Сигурна женска кућа одржана је данас у Подгорици са које је поручено да је држава дужна да заштити право на живот сваке жене која пријави породично или партнерско насиље.
Протестна шетња, чији учесници су се кретали од Трга Независности, пролазећи поред зграда Врховног државног тужилаштва, Скупштине и Владе, организована је поводом несавјесног поступања институција у случајевима насиља над женама и насиља у породици.
Из Центра за женска права, СОС телефона Никшић и Сигурне женска куће саопштили су да су поднијели десет кривичних пријава против државних службеника који, како тврде из тих организација, нису користили своја законска овлашћења како би заштитили право на живот жртвама насиља у породици.
Извршна директорица Центра за женска права, Маја Раичевић, казала је да овом шетњом желе да скрену пажњу на озбиљност последица породичног насиља.
„Сви знамо да се, у последње вријеме, десило неколико случајева који су пријављивани полицији, а који су завршили трагичним исходом. Желимо да спријечимо да се то понови. Црна Гора је дужна да брани право на живот“, истакла је Раичевић.
Она је рекла да данас, на Међународни дан људских права, поручују да очекују од државе да заштити право на живот сваке жене која пријави насиље у породици, или партнерско насиље.
„Имали смо четири случаја, која су била пријављена, а гдје скоро ништа није урађено да се жртве заштите. Ми желимо да се то више никада не догоди“, казала је Раичевић.
Како је указала, велики је број пријава за породично насиље, а на годишњем нивоу их је око 1,4 хиљаде.
„Мислимо да је крајње вријеме да се обезбиједи адекватна физичка заштита жртава, а затим и све оно друго што је Црна Гора обавезана да уради у складу са законима и са међународним стандардима“, поручила је Раичевић.
Извршна координаторка СОС телефона Никшић, Наташа Међедовић Пиштало, казала је да су прошлог мјесеца поднијели десет кривичних пријава против службеника који нису користили своја законска овлашћења како би заштитили право на живот жртвама насиља у породици.
„Ове три организације су поднијеле кривичне пријаве против три центра безбједности – у Бару, Подгорици и Беранама, против центара за социјални рад – у Бару и Беранама и против три тужилаштва –у Беранама, Никшићу и Бару“, прецизирала је Међедовић.
Ове три организације, како је навела, очекују да ће држава приступити са дужном пажњом кривичним пријавама.
„За све имамо доказе и очекујемо да ће држава исправити или умањити штету која је нанешена жртвама партнерског насиља, а неке од њих су и трагично страдале“, рекла је Међедовић.
Милан Кршикапа, чија мајка је жртва породичног насиља, казао је да је она убијена „зато што неко вјеровао да има право на то да одлучује о њеном животу“.
„Али не само због тога, већ и због чињенице да службеници из институција нису свој посао одрадили, јер да јесу, она би данас била жива, а мој отац сигурно не би био на слободи“, рекао је Кршикапа.
Он сматра да је кључно да се насиље превенира, јер, како је казао, казна неће промијенити ништа.
„Поднијели смо на више десетина пријава, апсолутно нико није озбиљно схватао нашу ситуацију. Мислим да треба више вјеровати женама и пружити им подршку, јер се стиче утисак да сви чекају да оне нешто ураде, које су жртве. Тај дио одоговрности треба скинути са њих како би им се помогло“, истакао је Кршикапа.
Учесници шетње су носиле транспаренте на којима је писало „Желите ли да читуља буде одраз ваше неодговорности“, „Позив у помоћ мора да се чује“, „Убијене јер су жене“, „Фемицид је злочин у којем си саучесник“, „Тишина охрабрује насиље“, „Затварање очију пред проблемима, не чини вас невидљивим“, „Убијене јер су жене“, „Јесмо ли урадили све што смо могли“.
Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:
Kako smo emancipovali, zaneovisnili se u nasu Planinu, potrcali da tucemo zene!
Sto ce one nama, kad imamo nasu neovisnu.
A vlast i narodna neovisna milicija, oni preca posla imaju, jadan.
Preci je njima “ drzavni „!
Permanentni “ drzavni „.
… Drzavu oni spasavaju, kako je to najprece.
Od zivota prece. Od svakog zivota zene, prece.
Njegova drzava.