Против политичке коректности
Окупљени траже хитно пуштање Медојевића на слободу
Питање о слободи је, рекли би филозофи, онтолошко. Утолико прије, уколико у овдашњој ситуацији (наш) човјек избјегава да постави то питање – питање о слободи и уопште њеном статусу, од политичког до слободе да се буде друкчији – то ће учинити сама слобода, питајући нас о себи. О, дакле, слободи коју смо избоксовали у прошлости, да би је уживали у будућности. Или, ипак, ми као наследници тешко стечене слободе – сва нам је есенција у борби за слободу – не знамо шта с њом чинити – јер, побогу, нарушава сувереност и евроатланске интеграције, уз то је увијек помало и српска ствар, итд. – те смо више него ријешени да је прогнамо из свог бића. Не, то уопште није искључено.
Стара власт је прије двије године опет постала стара/нова власт захваљујући државном удару којег је она извела над самом собом, и уз помоћ чије ванредности је и данас ту гдје јесте, са све великом гузицом у накреманој, кожној фотељи. Према томе, стара власт је опет власт, а да би то постала, послужила се афером, у којој је напала државу, увела ванредно стање (у ствари – зашто га није увела?!), тј., продужени полицијски час, и засјела, да будемо прецизни, на шканчић. У међувремену, она признаје да је било ванредности, чак и извјесне трауматичности кроз коју је друштво нажалост прошло, па ипак, на крају је побиједила демократија и политичка опција која нам жели најбоље, у шта најмање треба да сумњамо.
У реду, боже мој, али ванредно стање још увијек траје, да би данас додирнуло узаврелу тачку, будући да имамо Меда који је – пази формулацију – „стављен у затвор“, дочим је Милан забаракадиран у Скупштини.
Међутим, слобода се скупља на улици, од интелектуалаца до радника, захтијевајући одговор: шта раде Институције којих се наведени случај ухапшених посланика/свједока најтешње тиче, уколико раде, изузев недељом? Раде ли, или, пак, дангубе? Глуваре? `ватају зјале? Имамо ли, макар толико права да знамо, ето бар толико мало?
Како год се узело, зар не, ово је, ипак, јавна ствар, у толикој мјери да јавност као таква овог петка протиче у знаку ове ванредности, међутим, у јавности се слабо о томе говори, у сваком случају недовољно и одвећ лежерно, мало њих све ово поставља изнова на тзв. дневни ред, да би се од истог питања упорно оглушио Дневник јавног сервиса – „ваше право да знате све“ – по коме ове године живимо неупоредиво боље него лани, а да не причамо колико смо тек напредовали ако се само сјетимо гдје смо били прије двије године, пољуљани страшним државним ударом од стране државе(!), у њеној адолесцентној, почетној и слабо развијеној, али врло махнитој фази… Сјетимо се.
Постоје питања која искључују политичку коректност, и тим прије ће наслов једне књиге Срећка Хорвата и носити наслов – Против политичке коректности, којег позајмљујем за ову колумну, сигуран да се он неће љутити, будући да је ријеч о ријечи која се бори за слободу. Није ли он уз Варуфакиса један од лидера у борби за ослобођење Европе, који нам недавно објашњава шта су спремили Асанжу, новој јунаку ове виртуелне Историје.
Питање о слободи, људским правима, животном (угроженом) стандарду, не подразумијева дискурс политичке коректности – једно, господо, говоре политичари, сасвим друго говори народ! – нарочито не у ситуацији у којој ниједна институција не функционише, од Скупштине до Суда, на свакој повазадан окачена табла – цлосед…
Улица је једини преостали простор одакле се може упутити слободна ријеч која пита о слободи, тј. о неслободи и како се против ње борити.
У недјељу, жути прслук ће објавити почетак прве слободне радне седмице, након тридесет година!
Тамновали смо дуже него Мандела!
Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:
Anonimni@nekolike stavke moramo razjasniti. Što se lidera tiče kako vi kažete meni dragih. Niti su mi dragi niti manje dragi. Prosto jedino nešto rade. Da li je to dobro ili nije vidjet će mo… I da se razumijemo dugo ova naša borba traje i prošlo je dosta lidera za ovih 30 godina. Što se nas Srba tiče mi smo negdje visoko u svjetskom vrhu prekriveni.I ovi što sad vladaju i oni od 41 su isti imaju isti cilj. Asimilacijuvaše je pravo da kritikuje te i pri jećujete loše pojave. I moje naravno. I svih nas. Ali jedno moramo. Biti tu biti prisutni uličariti ako treba. Ali tim adresama dati do znanja da postojimo. Ida na nas moraju računati. Pokazati da ne mogu tako. Kao gimnazijalci iz Danilovgrada. Sad se čini mi se nešto mijenja. U svijetu. A što se tiče Mila i Duška ako budemo prinude i da biramo birat će mo manje zlo. Baš kako rade ovi ostali decenijama na našu štetu. Sve im je nudjeno nisu htjeli. Više vole. mafiju no nas. E pa ljubav mora biti obostrana. Gospodo gradjani mi postojimo tu smo iako ste nas izopštili. Eto g. Anonimni mislim da smo se sad malo razumeli…
Dobro @anonimni kažeš ne tiče se nas. Pa dobro tiče se Edi Rame.ako nemaš petlju nemoj sijati defetizam po portalima. Slobodu nam neće donijeti niko. Za nju se moramo izboriti.
Ко ће се изборити за слободу?Грађани?То је самозаваравање,халуциногена испарења црногорске интелектуалне баруштине .И неодољиво подсјећају на причу о обесправљеном пролетирајату који ће без обзира на расне и националне разлика свргнути управљачку класу.Факат – Србима не треба још једна револуција која их не признају.
Уважена Сано, ја сам писао мало о слободи и о томе да они који ме позивају да обучем жути прслук не држе кључеве слободе. Писао сам и о томе да се на слободу не може гледати из угла нечијег политичког става. Писао сам и о томе да смо више него једном преварени од ових што глуме „борце за слободу“. Писао сам и о томе да ја имам право да сумњам у добре намјере и у спонтаност протеста. Писао сам и о лицемјерју и очигледном одсуству сваког принципа српских „политичара“ из кога ја црпим сопствене сумње. Али, Вама, је једино битно и јасно да ја немам петљу и да ширим дефетизам. А сад ћу Вам рећи још нешто. У данашњој ЦГ Срби су постали народ који се одвикао од сваког стрпљења, осим шићарџијског, и од сваког стварања, осим стихијског. Ми смо народ у сталном јаловом штрајку и тако смо штрајкујући због свега и свачега изгубили сваку битку, постали средство у рукама сопствених непријатеља и полигон за богаћење и афирмацију разних самозванаца, међу које убрајам и Вама драге лидере ДФ-а. У том нашем непрестаном и инфантилном штрајковању заборавили смо шта нам је битно, а шта је ефемерно, заборавили смо разлику између напада и маневра, између истине и шарене лаже. Заборавили смо и зашто смо то што јесмо и шта ми у ствари хоћемо. Једино битно нам је постало да смо унекаквој редукованој и дозираној побуни, која се претворила у сурогат сваке борбе, а о слободи на том путу је бесмислено и причати. На крају смо почели да штрајкујемо и против себе самих, и ако сте помислили да ту мислим на нашу сулуду одбрану тзв Устава Црне Горе, онда сте потпуно у праву. Са оваквим вођством и оваквом колективном свијешћу, неће бити чудо ако већ сјутра будемо бранили Мила од Душка, или Душка од Мила. И да закључим ријечима из Пантелијиног тестамента, жао ми јешто сте моји, а не неког мог непријатеља.
Ko vam garantuje da taj sibin nije uvijek medju nama…po kolumnama bi se reklo da je sibin ono sto daje zamah, a ko je on, nije ni bitno, sve dok ovako pise.
Bilo kako bilo Sibin ima pamet i petlju !
Pronađite to i vi ostali!
Уз сво поштовање свачије слободе, вриједи рећи и следеће: слобода је увијек изазов, а била нам је потребна и прије Медовог хапшења, била нам је потребна и прије монтаже државног удара, били смо је жедни и прије шаторијаде и хапшења у Кристалу. Слобода је, браћо моја, и сумња да бисмо опет могли постати жртве неодговорности „бораца за слободу“ који су плаћени са по пар хиљада евара и који суштинску друштвену неслободу у ЦГ нијесу ни окусили. Слобода је и сумњати да је све ово још једна велика монтажа, која би могла испасти још једна велика бламажа. Слобода је и видјети да свака униформност (жути прслук) најављује слободу са дефектом. Слобода се можда у Француској може наговијестити жутим прслуком, у ЦГ се за слободу увијек крварило, и то онда кад нема простора ни за лажни комфор. Слобода је рећи да прслуци не штите од пендрека и метака, већ оклопи и панцири. Слобода је и чути и видјети гротеску како од последица устава они који су (као и ја) против устава бране онога који је за устав и то позивајући се, опет, на устав. Чудна је слобода и имам право да у њу вјерујем и да знам да се из овог бућкуриша неће родити, а ви ме псујте колико хоћете.
Срби, оладите мало. Немојте да опет вашим леђима Мило, Медо, Ранко и коло српских политичара млате глогиње. Не тиче се ово вас колико вам се представља.
Da li ce gradjani umjeti da pjevaju slobodi kao sto sloboda pjeva o njima?Ili kako bjese…
A Srbi da cute jer mora da se ostvari opoziciono jesdinstvo.
Kao onomad za referendum kad je Pedja trazio da se ne isticu trobojke jer nerviraju Bosnjake.Trobojke nisu istaknute ,a Bosnjaci su glasali kako su glasali.
I sad opet Srbin seljak mora da cuti i trpi, jer gradjani Crnogorci treba da izadju na proteste.
Oce,samo da prvo skoknu do Delte.
Anonimni, za te nije sloboda…
Ostani kao I dosad – anoniman u mraku, u kome kaplje strah…
Takvi ne pripadaju slobodarskom duhu!
Iš!
Anonimni SJEDI KUCI CUVAJ SUKNJU I DOBRO SE SAKRIJ MAGARCE JEDAN ??
Pazi se ti Sibin da se ne pridruži š Medojević. Ovde se onaj ko mnogo priča o slobodi expresno šalje u Spuž
Доводи Спале 3-4 пензионера из Никшића, биће и Подгоричана двоје-троје. Додај ту посланике, активисте, новинаре и полицајце у цивилу и бројка може да иде и до 200.