Противе се укидању судова у Жабљаку и Даниловграду
Струковни одбор правосуђа, Синдиката управе и правосуђа, саопштио је да се противе најављеном укидању основних судова у Жабљаку и Даниловграду.
„Планом рационализације наводи се одређена новчана уштеда. Значи ли то да ће доћи до укидања одређених радних мјеста, а поједини службеници остајати без посла у времену када би што више грађана требало да је у радном односу“, пише у саопштењу.
Указују да је број предмета у Основном суду у Даниловграду, нарочито парничних, у овој години знатно већи у односу на неколико претходних.
„По задњем попису број становника у Даниловграду је већи у односу на попис из 2011. године, што указује на тенденцију даљег раста и самим тим за већом потребом грађана за услугама тога суда. Планом рационализације је одређена километража између Основног суда у Даниловграду и Основног суда у Подгорици од 17 километара, занемаријући чињењицу колика је територија општине Даниловград, па грађанин који живи у мјесто Глава Зете или на Студеном само до Основног суда у Даниловграду мора да пређе минимум 25 км, чиме се излажу значајним повећањем трошкова. Основни суд у Даниловграду је окаректерисан као један од најмањих средњих судова, што је по свему неприхватљива категоризација, како по броју запослених, тако и по броју предмета. Суд постоји преко 100 година и био је проглашен за најбољи суд у Црног Гори, по квалитету рада. Грађани услуге суда не користе искључиво за вођење поступака, него и за добијање увјерења, овјеру докумената, што би их укидањем изложило већим трошковима и губљењем додатног времена за добијање истих“, кажу из струковног одбора.
Сматрају и да је суд у Жабљаку неопходан у пуном капацитету мјештанима те општине и Шавника.
„У односу на укидање Основног суда у Жабљаку, указујемо да цијенећи историјске, традиционалне, географске, демографске, туристичке и друге особености дурмиторског подручја несумњиво указују да је овај суд са сједиштем у Жабљаку, са својим надлежностима и даље неопходан у свом пуном капацитету грађанима Општине Жабљак и Шавник, тим прије, јер је и кроз радне резултате у континуитету прошлих времена свога постојања, оправдао улогу правосудне институције у коју грађани имају повјерења. (Уредбом Министарства правосуђа федералне Црне Горе о установљењу народних судова у Црној Гори, ‘СИ.лист бр.5/45’ у Шавнику је за административни Срез шавнички и пивски установљен суд, чије је сједиште 1948. године пресељено у Жабљак), а за подручје општине Жабљак Одлуком Скупштине РЦГ установљен је Општински суд који има свој континуитет рада са мањим прекидом све до данашњег дана. Сматрамо да доступност правди сваком грађанину треба бити правовремена, ради чега цијенимо, да је интерес грађана општина Жабљак и Шавник, да своја права могу вишеструко ефикасније, економичније, ажурније и квалитетније остваривати у сједишту суда у Жабљаку, него у другом градском центру. Основни суд у Жабљаку успјешно врши своју надлежност на подручју двије планинске општине, при чему општина Жабљак има површину од 445 к㎡(укупно 28 насеља), те укупно 3.569 становника а Еколошка је пријестоница и значајан туристички центар Црне Горе, док, општина Шавник има површину од 555 к㎡(укупно 27насеља), укупно 2.077 становника. Насеља у ове двије општине су прилично рурална тј. планинског типа, са отежаном саобраћајном комуникацијом, нарочито у јесењем и зимском периоду, а поједина насеља су неприступачна и удаљена од сједишта суда у просјеку од 20 до 30 км. Указујемо на чињеницу да ни у једном сегменту Плана приликом разматрања рационализације, није ни покушано да се укаже на могућности евентуалног територијалног обједињавања појединих општина овоме суду (нпр. општине Плужине), чиме би био заокружен Дурмиторски прстен три општине, као једна логична цјелина, па би на тај начин и општина Плужине била припојена надлежности Вишег суда у Бијелом Пољу, као другостепеном суду који је формиран за подручје сјевера, док се сада Плужине потпуно нелогично налазе у надлежности Вишег суда у Подгорици“, додају.
Поручују како сматрају потпуно неодрживим предлог да се „на овај начин парцијално, а искључиво ради задовољења неких минималних услова за приступ Европској унији“, рјешава питање рационализације судске мреже, „уколико се зна да је у ова два суда предвиђено укупно шест судија“.
„Уколико се то доведе у контекст са европским стандардима, онда се јасно изводи закључак да, уколико заиста досљедно желимо примијенити те стандарде у пуном смислу ријечи, то неизоставно намеће закључак да листа судова са становишта одрживости не би била сведена само на два поменута суда, већ значајно више“, закључују.
Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: