Протојереј Јован Пламенац: Литургија на Румији у условима Kовид-19

Пише: Протојереј Јован Пламенац

Вјероватно су сличне нарави и друге планине, али ја познајем само Румију: Сваки пут када јој одемо, другачија је.

Јуче, 30. априла, Литургију у Румијској цркви одслужили смо нас двојица, свештеник и појац. Испоштовали смо глобалистичке мјере заштите од болести ковид-19, које се у Црној Гори примјењују селективно, у функцији обрачуна политичког режима са Православном црквом.

Почев прије десетак година, Литургију у Румијској цркви нешто више од четири године служили смо сваког мјесеца. Јучерашњом, априлском Литургијом, заокружили смо годину дана поновне једномјесечне службе на Румији.

На Литургији у Румијској цркви никада нас мање није било. По сили закона. На претходне двије Литургије било нас је по 50-70.

Румија јуче, у само 4-5 сати колико смо били у њеним њедрима, као да се потрудила да нам ублажи лош осјећај због онемогућавања народу да учествује у Литургији у завјетној цркви коју је 2005. године обновила вишевјековна вјера и нада њихових предака, која је с њом срасла, узајамно се осветивши, показала је сву своју божанску раскош, безмало из тренутка у тренутак бивајући другачија. Док је Бар све вријеме био обасјан сунцем, непосредно изнад њега облаци су, обгрливши румијски врх и цркву на њему, изводили јединствени плес: бравурозним покретима раздвајајали су се и опет спајајали, разгрћући пролаз сунчевим зрацима, да би га већ сљедећег тренутка затворили и пустили кишу, онда отварали, као кроз визир, поглед према Бару, Ловћену, Проклетијама, Скадру, Шасу, наизмјенично, без устаљеног редосљеда, да би на крају, управо када смо завршили Литургију и припремали се за повратак, пустили град који је падао безмало пола сата. Температура ваздуха у скоковима је расла и падала. У вријеме града било је веома хладно.

Појац Томо Стевић је алпиниста, уз многе планине се успео, био је и на Мон Блану, али само на Румији био је много пута, преко сто. Он свједочи њену јединствену љепоту и у њој јучерашњу посебност.

Јединственост Румије међу земаљским планинама је не само у њеном имену – „румија“ на арапском значи „хришћанка“ (Сервантес) – него првенствено у њеној украшености црквом која је завјет православног народа подрумијског краја, који су сачували и њихови потомци који су напустили православље и примили ислам и римокатолицизам, и светом Божијом службом у њој.

Обрачун са Православном црквом актуелног црногорског режима који се одвија под глобалистичком окупацијом Ковид-19 (слично као што је био обрачун духовних родитеља овог режима са њиховим идеолошким непријатељима под окриљем фашистичке окупације у Другом свјетском рату), који је наставак, у измијењеним друштвеним условима, обрачуна Законом о слободи вјероисповијести, у ствари је обрачун који је започео борбом против Румијске цркве 2005. године, а који темељи на злочину духовних родитеља овог режима рушења цркве Светог Петра Цетињског на Ловћену 1972. године.

Поштујући труд својих предака који су у Тројчинданској литији, стотинама година, износили по камен на врх Румије са вјером да ће ту бити подигнута црква када камења буде довољно, Барани су прошле године то камење, натопљено знојем и надом, почели да уграђују у цркву. Ово камење је ту изнијето са том намјеном, а не тек тако, бесмислено. Њена метална конструкција требало је да послужи као костур тијелу цркве. Добар дио посла је урађен, када је режим, показујућу сурову безосјећајност за завјет многих генерација житеља овог краја, ове радове прекинуо.
Претходно је, „Елаборатом о културним вредностима култа Светог Владимира“, Управа за заштиту споменика културе Црне Горе завјетну Румијску цркву, која је у ствари оваплоћење овог култа, његово испуњење, означила као – девестацију!

Поткрај Литургије у Румијској цркви одслужили смо помен блаженопочившем протојереју-ставрофору Момчилу Кривокапићу, отприлике у вријеме његовог погребења. У страдалној цркви, цркви мученици, Богу је узнијето његово име, које је символ Црногорца који има кичму, и у Цркви још у вријеме када су у њој мешетарили комунисти, и у друштву, оном и овом.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: