Протопрезвитер др Никола Маројевић: Свјетлост љубави Божије

Aуторски текст протопрезвитера др Николе Маројевића, објављен у јулско-августовском 392. броју Православног мисионара, стр. 4-5.

Свјетиљка тијелу је око. Ако, дакле, око твоје буде здраво, све ће тијело твоје свијетло бити.

Ако ли око твоје кварно буде, све ће тијело твоје тамно бити. Ако је, дакле, свјетлост која је у теби тама, колика је тек тама!

Нико не може два господара служити; јер или ће једнога мрзити, а другога љубити; или ће се једнога држати, а другога презирати. Не можете служити Богу и мамону.

Зато вам кажем: Не брините се душом својом, шта ћете јести, или шта ћете пити; ни тијелом својим, у шта ћете се одјенути. Није ли душа претежнија од хране, и тијело од одијела?

Погледајте на птице небеске како не сију, нити жању, ни сабирају у житнице; па Отац ваш небески храни их. Нисте ли ви много претежнији од њих?

А ко од вас бринући се може придодати расту своме лакат један?

И за одијело што се бринете? Погледајте на кринове у пољу како расту; не труде се нити преду.

Али ја вам кажем да се ни Соломон у свој слави својој не одјену као један од њих.

Па када траву у пољу, која данас јесте а сутра се у пећ баца, Бог тако одијева; а камоли вас, маловјерни?

Не брините се, дакле, говорећи: шта ћемо јести, или шта ћемо пити, или чиме ћемо се одјенути?

Јер све ово незнабошци ишту; а зна и Отац ваш небески да вама треба све ово.

Него иштите најприје Царство Божије и правду његову, и ово ће вам се све додати.

(Мт. 6, 22–33)

У овом јеванђељском одјељку Господ Исус Христос нам даје веома важна и неопходна упутства како да се владамо, с једне стране, и потврђује да божанска промисао не престаје да брине о човјековој судбини и положају у свијету, с друге.

Ријечи Господње нама људима постају истинска свјетила на животном раскршћу. Зато се у Јеванђељу и каже да је свјетиљка тијелу око (Мт. 6, 22), око управо представља Господа. Не каже се очи, него око – из разлога што се овдје не мисли на тјелесни вид, већ на духовни – око је у ствари срце. Око и оно што виде два ока – види јединствено, као цјелину – а не нешто из дјелова. У том духовном оку, односно срцу – почива наша савјест, унутарњи закон који разликује добро и зло, свјетлост и таму… А шта је тијело него наш унутарњи живот – жеље, помисли, мисли, сва дјела која човјек учини током живота. Смисао Спаситељевих ријечи о свјетиљки душе је да је срце човјеков центар унутарњег живота, свих мисли, жеља и свих његових дјела. Видимо да ако је око – срце здраво – све ће бити здраво и обасјано небеском свјетлошћу. Ако је срце кварно – све ће бити трулеж и тама најкрајња. Ако је срце – тама, ако је срце као дар Божији, као залога вјечнога живота у тами, како ли је тек живот таквог човјека преиспуњен лукавством, преваром и нечастивим силама. Таквом човјеку нема наде ни избављења, јер су му очи поклопљене тамом пропадања, а срце окорело од злих дјела. Душа таквог човјека живи у тами и не познаје свјетлосне зраке љепоте божанског постојања.

Човјекова душа је помрачена безбројним прегрешењима и греховима, због чега запада у крајњу биједу и несрећу. Људи све мање брину о спасењу своје душе, прије свега зато што све напоре улажу у задовољавање тјелесних жеља: Треба јести, пити и облачити се. То су закони којима се они покоравају. И стицати – што више то боље. А како Господ каже?!

Зар није писано да се не бринемо за облачење, ни за храну, пиће и остало више него цвијет у пољу? Зар се цвијет брине о томе? А опет и за њега има мјеста у Божијем памћењу. Ни цар Соломон се не обуче као крин у пољу, а имао је све што може пожељети човјек. А Господ сваког човјека одјену у одјећу бесмртности коју добијамо светом тајном крштења. Тој светајни новог рођења – рођења у Духу и Истини. Рођења за Небо и љепоту Божије бриге о сваком створењу.

Иштимо, дакле, оно што нам је на корист и спасење душе – то је скривена порука ове јеванђељске приповијести. Тражимо од Сведоброг Дародавца царство Божије, оно које је унутра у човјеку, у његовом срцу. Том царском органу који у себи може смјестити живог и непролазног Бога са свим Његовим богатствима. И дјела човјека испуњеног небеском, Божијом правдом и љубављу, биће плод свјетлости и духовног богатства. Бринимо о одежди правде Христове, нека она буде наш украс, да би нас Господ у будућем вијеку одјенуо у одежду славе, обасјану вјечном свјетлошћу – као што се Он одијева свјетлошћу као хаљином. Амин.

Протопрезвитер др Никола Маројевић

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: