Провјерити поријекло новца којим се купује слобода

Током претходне године, оптужени за кривична дјела организованог криминала, нудили су за слободу више од 12 и по милиона еура. У питању су јавности веома познати предмети, између осталог по Скај препискама и оптужбама за шверц кокаина. Мада су некима од окривљених наводно, у помоћ прискочили, пријатељи и породица, наши саговорници истичу да би имовина неких од њих морала бити под лупом истражитеља.

Када се слобода мјери капацитетима спушког затвора, дно новчаника се ни не види. Неписано правило које важи само за одабране који за слободу имају шта да понуде.

Понуђене суме којима окривљени гарантују да неће побјећи до краја кривичног поступка крећу се од више стотина хиљада до више милиона еура.

Јемство за излазак из притвора нудили су између осталих бивши челници Управе полиције, Привредног суда и Управе за некретнине Веселин Вељовић, Блажо Јованић и Драган Ковачевић, као и некадашњи службеник АНБ-а Петар Лазовић, бивши шеф сектора за борбу против организованог криминала Дејан Кнежевић и син бивше предсједнице Врховног суда Весне Меденице Милош Меденица.

А док је на суду да одлучује, на тужилаштву је да провјерава. Да ли то и чине када су у питању јемства јавности веома познатих особа и у односу на кога од њих из СДТ-а нам није су одговорили. Међутим, довољни су наводи из суда, пише РТЦГ.

“Било је ситуација и да су некретнине које се нуде као јемство оптерећене другим хипотекама или су предмет финансијских истрага па нису могли бити прихваћени као јемство”, навела је за ТВЦГ Марија Раковић, савјетница за односе с јавношћу Вишег суда у Подгорици.

“Државно тужилаштво би морало у свим случајевима гдје постоји сумња да је имовина стечена криминалном дјелатношћу, да покрене поступак, да предложи привремене мјере, да покрене финансијску истрагу”, каже адвокат Веселин Радуловић.

“Врло је индикативно када је ријеч о јемствима, а гдје се она нуде за неке личности које су раније биле на истакнутим позицијама у држави, да се ради о заиста милионским износима”, навела је Инес Мрдовић из Акције за социјалну правду.

С друге стране, многа јемства наишла су на блокаду у суду, па се намеће питање да ли се у судници опипава пулс јавности.

“Врло вјероватно могуће да постоји одређени утјецај јавности, што ни у једном случају није добро. Дакле, суд би требао да се руководи чињеницама”, каже адвокат Радуловић.

“Ја сам потпуно сигурна да уколико би се нека лица, која су сада у фокусу јавности, нашла на слободи, да би то поприлично узнемирило грађане Црне Горе”, навела је Мрдовић.

А грађани са око 800 евра просјечне плате, свједоче милионским јемствима, спорним Скај препискама и хапшењима оних који су некада били одговорни за њихова права и безбиједност.

Због свега, једно је сигурно. Одбрана окривљених не би било лако ни пред очима јавности, а камоли у судници.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: