Прва Астрономско – метеоролошка станица у Србији

Првог јула 1887. године почела је са радом прва астрономско-метеоролошка станица у Србији. Тог дана професор Велике школе Милан Недељковић, у својој кући на Врачару, организовао је и покренуо прву опсерваторијску станицу у Србији.

Четири године касније, на највишој тачки града, на Звездари, подигнута је зграда опсерваторије, која и данас служи тој сврси. Неколико година касније, тачније 1902. године, Милан је почео да објављује и прве опште званичне извештаје о прогнози времена.

Милан Г. Недељковић рођен је 9.септембра 1857.године у Београду.и био је први професор астрономије и метеорологије у Великој школи, оснивач и први управник астрономске и метеоролошке опсерваторије у Београду.

Родио се у улици Краљице Наталије, тада Абаџијској улици у Београду, као прво од осморо деце (Милан, Ђорђе, Никола, Емилијан, Војислав, Љубомир, Косара и Спасенија) имућног абаџије Глигорија Недељковића и мајке Александре. Прву мушку гимназију завршио је као ученик генерације. На Великој школи, на Природно-математичком одсеку, дипломирао је са одличним успехом и наградом за рад из физике. На Великој школи одмах је примљен за приправника предавача за физику и матаматику. Међутим, на предлог Јосифа Панчића добија стипендију за наставак школовања у Паризу. На Сорбони се уписује на математику, а на Колеџу де Франс ванредно студира физику.

После пет година студија у Паризу, враћа се у Београд са дипломама математике, физике, астрономије, метеорологије, прецизне механике и сеизмологије. На Великој школи он тада отвара катедру за астрономију и метеорологију и одмах моли Владу Краљевине Србије да му омогући изградњу опсерваторије која би била и централна метеоролошка станица. Године 1887. основао је Астрономску и метеоролошку опсерваторију у Београду у којој је почетком 20. века вршио и прва сеизмолошка и геомагнетска мерења у Србији. Управник опсерваторије је био до свог пензионисања 1924. године.

Значајно дело М. Недељковића после Првог светског рата, у коме је српски народ тешко пострадао, јесте набавка астрономских, метеоролошких и других геофизичких инструмената и прибора од којих је направљена Астрономска опсерваторија на Великом Врачару, која је почела са радом 1932. године. Телескопи су набављени 1922. године и допремљени из Јене у Београд на рачун ратне одштете од Немачке у Првом светском рату.

Милана Недељковића, министар просвете Миша Трифуновић „ставља у пензију“ 30. јануара 1924, а са Опсерваторије је дефинитивно отишао 6. јула
1924. године. Иако су му овим чином изневерена очекивања да ће подићи највећу и најмодернију опсерваторију на Балкану, једну од највећих и у Европи, Недељковић, веома забринут за даљу судбину поручених инструмената као и за саму Опсерваторију, налази снаге да на дан одласка напише два писма министру просвете. У једном га уверава да се Опсерваторија „мора организовати у самосталну научно – практичну институцију Краљевине“, а у другоме га моли да све одлуке – закључени уговори о испорукама инструмената – остану на снази, у ком се циљу он ставља на даље располагање.

Шта више, 29. септембра 1924, он одлази лично код председника Владе, Љубе Давидовића, да би му предао писмо у којем га информише да велики астрономски инструменти још нису испоручени, да су чак дошли у питање, те му предлаже, да он лично још једном оде у Берлин и Париз, да поради по том питању. Тек тада је, уосталом као и Давидовић, сазнао да је Министарски савет у међувремену донео одлуку, „не зна се на чији подстрек“, ‘да се сви уговори Опсерваторије само утолико изврше, уколико су суме исплаћене, а остатак се поништава у корист државе’.

Све време у астрономско-метеоролошком послу Милану Недељковићу је од велике помоћи била имућна и образована супруга Томанија (1866-1959). Целог живота су издвајали лична средства за ове науке.

Милан Недељковић преминуо је 21. фебруара 1950 године у Београду у 92 години живота.

Извор: Фејсбук „Србија европска краљевина“

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: