Прва банка у проблемима: Показатељи испод минимума, ризични кредити 35 одсто

Прва банка је за финансијске исказе за 2023. годину добила мишљење с резервом независног ревизора ДФК Интернатионал, више скретања пажње на неправилности, као и оцјену да постоји “материјално значајна неизвјесност која се односи на сталност пословања”.

Ревизор наводи да Прва банка на дан 31. децембра 2023. године није имала усаглашене све показатеље пословања с прописаним вриједностима, да је проценат тешко наплативих проблематичних кредита (НПЛ) износио 35,54 одсто (просјек за цијели банкарски систем тада је износио 5,02 одсто), изложеност према групи повезаних лица износила је 37,89 одсто капитала док је законска граница до 25 одсто…

Затамњен дио текста

То је наведено у извјештају ревизора који је јуче објављен на сајту Монтенегро берзе, уз напомену док је “у складу с међународним стандардима и прописима којима се уређује банкарско пословање у Црној Гори, извршено је затамњивање дјелова текста, јер су у питању информације и подаци који представљају банкарску тајну, односно сматрају се повјерљивим, па се као такви не смију јавно објавити”.

Затамњени дјелови текста односе се на податке у вези с контролом и мјерама које је у Првој банци спровела Централна банка. Прије два дана Прва банка је објавила измијењени проспект о докапитализацији банке у којем се наводи да је Првој банци 4. марта ове године “Централна банка изрекла супервизорске мјере утврђене рјешењем о налагању мјера за отклањање неправилности”.

ЦБЦГ је у новембру спровела контролу ове банке, док управа банке у децембру доноси одлуку о докапитализацији банке у вриједности од два милиона еура по номиналној вриједности акције банке од 127,82 еура.

Прва банка, како је наведено у извјештају ревизора, добила је извјештај о контроли 30. јануара ове године.

“Контрола је наложила спровођење строже класификације за одређени број клијената с великом изложеношћу, што је узроковало значајно повећање НПЛ портфолија и директно ефектуирало додатне недостајуће резерве као одбитне ставке од основног капитала код обрачуна адекватности од цца 600 хиљада еура”, наведено је извјештају ревизора док је наредни пасус затамњен.

Мијењан проспект о докапитализацији

Комисија за тржиште капитала је 29. фебруара одобрила објављивање проспекта о докапитализацији у којем није било навода из контроле ЦБЦГ. Затим је мјесец и по трајало дописивање између банке, Комисије и ЦБЦГ да ли треба у проспекту објавити и налазе контроле, како би о њима били информисани акционари који желе да уложе у банку кроз докапитализацију. ЦБЦГ је 10. априла дала сагласност да се у проспекту наведе да су 4. априла уведене супервизорске мјере против банке, а измијењени проспект је објављен тек 24. јуна.

“Инвеститори који су прихватили понуду прије објављивања допуне проспекта имају право да одустану од куповине или уписа тих хартија од вриједности у року од два радна дана од дана објављивања допуне проспекта”, наведено је у измјени проспекта.

Ревизор није добио све податке

Ревизор у свом извјештају наводи да у току спровођења поступака независног потврђивања стања кредита и потраживања од клијената није добио одговоре на послате захтјеве за независну потврду стања кредита и потраживања од клијената у износу од 16,7 милиона еура.

“Ефекат усаглашавања књиговодствених стања кредита и потраживања од клијената може имати значајан утицај на финансијску позицију и пословни резултат Банке”, наводи ревизор.

Он каже да ни код утврђивања потраживања по основу факторинга од 14,1 милион еура нису добили одговоре на послате захтјеве за независну потврду стања, наводећи да и то може имати значајан утицај на финансијску позицију и пословни резултат.

Показатељи испод лимита

Банка је за прошлу годину исказала акумулирани губитак у износу од 32,9 милиона еура.

“На дан 31. децембра 2023. године Банка није усагласила све показатеље пословања с прописаним вриједностима. Према обрачуну Банке, укупни регулаторни капитал Банке на дан 31. децембра 2023. године износи 26,3 милиона еура, а коефицијенти адекватности укупног капитала 13,26% (прописани лимит 15,10%), укупног основног капитала 10,16% (прописани лимит 12,14%) и редовног капитала 10,16% (прописани лимит 9,92%). Банка има висок ниво кредита у статусу неизмирења обавеза (НПЛ) који је покривен исправкама вриједности 35,54%”, наведено је у извјештају ревизора.

Значајна неизвјесност

Ревизор упозорава и да Банка има негативне токове готовине из пословних активности у износу од 522 хиљаде еура, као и негативне укупне токове готовине у износу од 5,77 милиона еура.

“Банка има мање изражену концентрацију депозита у односу на претходни период и неповољну рочну структуру. Банка нема конкретну информацију каква је намјера депонената по питању депозита, али не очекује значајније одливе депозита”, наводи ревизор.

Он наводи да је Прва банка на основу регулаторних захтјева ЦБЦГ, на сједници Управног одбора од 28. фебруара ове године усвојила документ План за очување капитала и испуњење захтјева за комбиновани бафер којим је детаљно пројектовала све мјере и активности с циљем достизања и одржавања прописаног нивоа регулаторног капитала.

“Неадекватна или непотпуна реализација планираних активности у значајној мјери може утицати на даљи ток пословања Банке. Поред претходно наведених чињеница и околности, потенцијални кумулативни ефекти питања изнијетих у дјеловима нашег извјештаја Основе за мишљење са резервом и Скретања пажње, могу директно утицати на смањење адекватности капитала испод прописаних минимума, као и на погоршање осталих показатеља и лимита прописаних од ЦБЦГ, што указује на постојање материјално значајне неизвјесности која изазива значајну сумњу у вези са способношћу Банке да настави пословање у складу са начелом сталности пословања”, наводи ревизор.

Он каже да ће могућност Банке да настави са несметаним пословањем у догледној будућности зависити од подршке акционара и докапитализације Банке.

Највећи акционар Прве банке је Ацо Ђукановић са 41,46 одсто акција, а затим слиједи државна Електропривреда са 19,76 одсто.

Депозити 288 милиона, и Влада има преко 50 милиона

Ревизор каже да га је Прва банка обавијестила да је са стањем на 30. 12. 2023. године направила сценарио одлива 12 милиона еура депозита по виђењу и сценарио одлива седам милиона еура орочених депозита правних лица и пет милиона еура орочених депозита физичких лица и да оба сценарија показују да би након ових одлива показатељ дневне ликвидности износио 1,72 и 1,62, а што би било изнад прописаног минимума који износи 0,90.

Према подацима о трансакцијама с повезаним лицима, Електропривреда и њене фирме ЦЕДИС, Рудник угља, Зета Енергy, у Првој банци су на дан 31. децембар имали депозите по виђењу од 10,3 милиона еура, као и 2,6 милиона еура орочених депозита.

Прва банка има и субординисани дуг према ЕПЦГ од шест милиона еура, али ЦБЦГ забрањује његову наплату јер би то угрозило позицију Банке.

Ацо Ђукановић у банци има депозите по виђењу од милион и по еура.

Укупни депозити у банци на крају прошле године износили су 288 милиона еура.

Влада у овој банци држи 51 милион, државне фирме 14,3 милиона, локалне самоуправе 12 милиона. На домаће грађане се односи 103 милиона еура депозита, а остало на домаћа и страна предузећа, стране грађане и друге клијенте.

Од укупних депозита 210 милиона су неорочени, 47,4 милиона су краткоорочени, а дугорочни депозити су 31,2 милиона.

Вијести

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: