Прва читатељка „Једра наде“ на руском
Јуче је у херцегновску Књижару Со ушла Ирина Добрињина, Рускиња из Минска (Бјелорусија), први знани читалац романа „Парус надежды“ („Једро наде“, Лагуна), да би аутору лично, Николи Маловићу, посвједочила како је импресионирана књижевном вјештином.
Казала је да је из обиља података много научила о једином фјорду на Медитерану, посебно то да је велики кнез Константин Николајевич Романов, адмирал флоте, издао наредбу да морнарска мајица постане руска униформа 19. августа 1874. г, да је наутички педагог, капетан Марко Мартиновић, у Поморској школи у Перасту обучавао 1698. г. седамнаест питомаца цара Петра Великог, да је Пераштанин Матија Змајевић, био адмирал руске Балтичке флоте, да је Србин из Боке, Марко Војновић био је адмирал руске Црноморске флоте…
Једро наде је роман за књижевне сладокусце који говори о феномену најпознатијег, најсексуалнијег и најавантуристичкијег модног дезена на свијету, а то је морнарска мајица. Радња се дешава у барокном, бајковитом граду Перасту, у Боки Которској, једином фјорду на Медитерану.
Никола Смекија је амбициони модни индустријалац из Барија, који се на позив градоначелнице враћа у Пераст, град својих предака, да би поново покренуо традиционалну производњу морнарских мајица.
Маловић нам кроз љубавну причу у званично најљепшем Заливу на свијету описује доба у коме потпуно зависимо од технологије. Гоогле је еволуирао и преузео улогу бога па надгледа све и свакога.
Једро наде уводи читаоца у финале проученом тврдњом да је Кристифор Колумбо био конверзос, Јевреј поријеклом, јер је чудно да на три брода 1492. године нема католичког свештеника, али има Луиса де Тореса, тумача за хебрејски, што баца ново свијетло на нама знану историју.
Глиго Бјелица
Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:
