Прва година вјековања Ранка Р. Радовића, „Златни сонет“.
На никшићком Тргу слободе у оквиру фестивала Удружења издавача и књижара Црне Горе, Ауто(р) на корзу, вечерас је уприличена академија: Прва година вјековања Ранка Р. Радовића, „Златни сонет“.
Публика је имала прилику да одгледа и архивски запис, у знак сјећајања на Радовића.
Преко видео бима о књижевнику Ранку Радојичином Радовићу, говорио је и професор српског језика и књижевности, писац Ненад Гугл.
На Академији „Златни сонет“ пред никшићком публиком дјело Ранка Радовића представили су: Горан Бјелановић, Михаило Перошевић, Милица Бакрач и Миљан Мијушковић.
Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:
ХРАНИТЕЉ ПТИЦА
(давна)
Хладна је зима, данима веје
Снег је покрио травку сваку
Идем до брега да храним креје
малене врапце, шеве и свраку.
Руке ми пуне зрневља, хљеба
Сјеверац вије ситне пахуље
цвркути гладних уста до неба
жуте се кљунови ко жаруље
Док низ дланове сипе зрна
Тјескоба нека усред груди
Сјетих се, гладна је можда Срна
Што риком често ме из сна буди.
Дуго, баш дуго, гледам низ поље
Сво бело, просто белином мами
Можда се с Кошутом сретнем доље
Усред белине, слободни, сами
Да ми са длана њушком меком
Покупи које зрно ражи
Да пође замном стазом неком
Штој је већ дуго, дуго тражи
П.О.
…………………………