Прва нафтна платформа и бушење у Јадрану крајем 2019. године

Бушење Јадрана, у потрази за „црним златом“, најкасније би требало да почне за непуних годину. Цјелокупни подаци о истраживању црногорског подморја биће објављени на љето, након чега ће услиједити и припреме за постављање прве нафтне платформе у нашем дијелу Јадрана, како преноси портал Стандард.

„Као припрема за ово геофизичко истраживање обављене су бројне активности, укључујући израду Елабората процјене утицаја на животну средину за предметно сеизмичко истраживање, на које је Агенција за заштиту природе животне средине дала одобрење. Циљ ових истраживања је прецизно дефинисање локације истражне бушотине чије ће бушење, у зависности од динамике обраде 3Д сеизмичких података и припремних активности, почети крајем 2019. или почетком 2020. године„, наводи се у документу Министарства економије, са којим је упозната и Влада.

Сеизмичко истраживање Јадрана

Компанија Shearwater је крајем прошле године обавила 3Д геофизичка снимања у црногорском подморју за потребе концесионара Ени и Новатек. Они су истраживали блокове недалеко од Улциња.

У Бару, геофизичко истраживање црногорског подморја на блоковима 30 и 26, је обавила норвешка компанија ПГС за потребе концесионара Енергеан. Ово истраживање је завршено средином прошлог мјесеца.

Додатни прилог чињеници да Црна Гора „сједи“ на чворишту већих нафтних ресурса, дао је директор компаније Енергеан Матиос Ригас, који је објелоданио дио извјештаја независног процјенитеља о блоковима у подморју.

„Извјештај указује на збирне нето неризичне перспективне ресурсе за експлоатацију за два блока, која су додијељена Енергеану. Према извјештају независног процјенитеља „Competent Persons Report – CPR“, Црна Гора у подморју има 51 милијарду кубика гаса и 144 милиона кубика течних ресурса, што је еквивалент од 438 милиона барела нафте”, саопштио је Ригас.

Историја истраживања нафте и гаса у Црној Гори

Интересантно је нагласити да наша држава има значајну историјску подлогу у овој области. Тако је још 1914. године, краљ Никола потврдио одлуку Народне скупштине да се холандском индустријалцу додијели концесија за експлоатацију нафте у региону Скадарског језера.

Након завршетка Првог свјетског рата, поново се јавило интересовање за истраживање нафте, те су браћа Зубер почела су са бушењем прве нафтне бушотине у региону Скадарског језера. На дубини од 250 метара је сломљена гарнитура бушилице и покушај открића је неуспјешно завршен. Сврдло никада није стигло до циља.

Од 1949. до 1966. пробијено је 16 истраживачких бушотина у континенталном дијелу, а које су бушене искључиво на основу геологије тла, без било каквих сеизмичких података.

Државна компанија “Нафта Црне Горе”, која је основана у ову сврху, вршила је бушење.

Истраживање угљоводоника 1973. године је на овој територији преузела државна компанија Југопетрол Котор, у сарадњи са страним компанија. Они су углавном ангажовани на активностима прераде. Југопетрол Котор је истражио преко 10000 км2 сеизмичког профила на мору, 1250 км 2Д на копну и 400 км2 3Д сеизмичких истраживања, у сарадњи са страним нафтним компанија, у континенталном и поморском дијелу Црне Горе.

Три бушотине су избушене на мору : 4750 м дубине, 3700 м дубине и 34606 м дубине. Бушотина УК-1 5309 м дубине је избушена у непосредној близини обале.

Прочитајте још:

Данас је почео Васкршњи пост

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: