Први афроамерички џезери у социјалистичкој Југославији (ВИДЕО)

За историју музике у Југославији педесетих и шездесетих година 20. века врло важни су наступи афроамеричких џез звезда. Њихова црна боја коже била је врло важна да потврди пут којим је кренула социјалистичка Југославија – антисегрегационизам, деколонизација, пацифизам. С друге стране, америчким планерима је било важно да џез постане најбољи амбасадор Сједињених Америчких Држава.

Опера Џорџа Гершвина с примесама блуза и џеза „Порги и Бес“ играна је у децембру 1954. неколико пута у Београду и Загребу. У представи је учествовало 77 афроамеричких уметника, а пратили су их музичари београдске и загребачке опере. Наступали су прво у Народном казалишту а потом у Народном позоришту. Појава црних уметника на југословенским улицама била је „права атракција“, а представа је оцењена као „велики спектакл“. Према писању Политике, амерички председник Двајт Ајзенхауер је ову представу, пред њен одлазак на европску и блискоисточну турнеју, назвао „амбасадором уметности“ Сједињених Америчких Држава. Колико је представа била важна показује да су на првом београдском извођењу били присутни државни и партијски функционери Едвард Кардељ, Моша Пијаде, Родољуб Чолаковић, Светозар Вукмановић, Титова супруга Јованка Броз, други функционери, њихове супруге, чланови дипломатског кора и важне јавне личности.

Југославију је у марту 1955. посетио афроамерички секстет Џубили сингерс. У Београду, Загребу, Љубљани, Сарајеву и Скопљу су изводили црначке духовне песме које су наишле на добар пријем публике. У оквиру југословенске турнеје, у јулу 1955. на Ташмајдану и на Коларцу је свирао бели амерички џез музичар Бил Ремзи с немачким саставом Ту бит стомперс (Two Beat Stompers). У априлу 1956. на југословенској турнеји је био и хор Роберта Шоа који је, поред класичне музике, изводио и црначке духовне песме за које је добио највише овација београдске публике. Спонзор више светских турнеја овог хора био је Стејт департмент. Крајем октобра 1956. афроамерички баритон Вилијам Ворфилд је изводио дела класичне музике, америчке народне песме и афроамеричке духовне песме у Београду, Загребу и Титограду.

Удружење џез музичара и амерички Национални театар и академија организовали су у мају 1956. неколико наступа у Београду и Загребу џез трубача Дизија Гилеспија. У Београду је наступио на Коларцу и у Дому гарде на Топчидеру. Са Гилеспијем је стигао и др Стернс Маршал, директор Института за џез у Њујорку како би одржао предавања о џезу у Београду, Загребу и Љубљани. Политика је писала о ватреној атмосфери која је пратила Гилеспијев концерт у Дому гарде. Репортер београдског дневног листа је писао да је на прилазу Дому гарде чуо „потмулу хуку која је личила на грмљавину“, а затим у сали скандирање „Дизи, Дизи“, тапшање, звиждање и ударање ногама о под. Током концерта „поједини слушаоци, као у делиријуму, њихали су се по такту и тапшали рукама“. Душан Плавша је, с друге стране, за НИН написао да је гостовање бибапера Дизија Гилеспија оставило негативан утисак на публику јер је „била силовито захваћена ритмом и звуком, који је вршио притисак не на психу човека, већ на његов вазмоторни нервни систем“. Казао је како му је било потребно да се пешице врати кући с Топчидера да „одмори нерве од бујице звукова“ и да су му двојица пријатеља рекла да су након Гилеспијевог наступа „спремна да се одрекну џез-симпатија“. Плавша је својим пријатељима објаснио да за Гилеспијем „иду само фанатици џеза“. Очекивао је да ће много бољи утисак на Београђане оставити интерпретатори прогресивног џеза и свинга.

У априлу 1957. на југословенској турнеји био је познати амерички бигбенд састав Оркестар Глена Милера. Свирали су у Београду, Загребу, Новом Саду, Осијеку и Љубљани. Политика је писала да је бигбенд на Коларцу добио само „конвенционални пљесак“. У фебруару 1958. у Београду и Љубљани су наступале америчке певачице Сестре Питерс. Политика је писала да су „одушевиле“ Београђане, а да су у Љубљани имале „велики успех“. Ове вокалне звезде су у Југославији на репертоару имале афроамеричке духовне и блуз песме. У јуну 1958. Београд, Загреб и Осијек је посетила афроамеричка оперска певачица Леонтин Прајс, која је изводила и духовне песме. Певачица озбиљне и афроамеричке фолк и духовне музике Дороти Елисон била је на југословенској турнеји у новембру 1958.

Својеврстан вид популаризације џеза и забавне музике требало је да буде и концерт „Џез на Јелисејским пољима“, у априлу 1958. на Коларцу. Наиме, Југословенска радиодифузија је са радиодифузијама Француске, Шведске, Швајцарске, Западне Немачке и Белгије организовала концерт џезера и шансоњера из Западне Европе и Југославије. У питању је била традиционална манифестација коју су Французи покренули 1955. и која је следећих година наступала по Западној Европи, стигавши на крају до Југославије.

Крајем маја и почетком априла 1959. на југословенској турнеји био је амерички џез певач и трубач Луј Армстронг са својим оркестром. Наступао је у Љубљани, Загребу и Београду. На његова два концерта одржана 1. априла 1959. у загребачкој хали „Машиноградње“ на Велесајму окупило се чак 14.000 људи што је био дотад најпосећенији музички догађај у Загребу у затвореном простору. Иако је било присутно толико народа, гледаоци који су претходно присуствовали његовом концерту у Љубљани оценили су да је популарни Сачмо у Загребу свирао „са мање свежине и спонтаности“. Удружење композитора лаке музике Хрватске приредило је у Загребу пријем у Сачмову част. На аеродрому у Београду дочекало га је неколико стотина љубитеља, као и представници Југоконцерта, Удружења џез музичара, Концертне пословнице Србије и делегација америчке амбасаде у Београду. На два концерта која је одржао 2. априла 1959. у Дому синдиката окупило се укупно око 4.000 гледалаца, а вечерњи концерт је преносио Радио Београд. Политика је писала да је Армстронг „одушевио“ Београђане, а у веома позитивној рецензији концерта наглашено је да „и најчистији музички пуританац мора лојално признати да је џез, као један од видова музичког израза нашега доба, постао најпопуларнија, највише тражена и најбоље консумирана музика“. Душан Плавша је писао да је Армстронгов наступ изазвао „искрено одушевљење“ и „уживање“.

Познати џезер Квинси Џонс свирао је 1960. у Загребу. Амерички вокални састав Делта ритам бојс наступио је у Београду 3. марта 1960. Публика у препуном Дому синдиката била је одушевљена њиховим концертом. Вилис Коновер, уредник музичког програма Гласа Америке 3. јуна 1960. одржао је у Дому синдиката предавање „Џез као међународни језик“.

Ела Фитсџералд и трио Оскара Питерсона су 21. фебруара 1961. наступили у београдском Дому синдиката. Први концерт су одржали поподне, а други увече. После вечерњег концерта око 500 посетилаца кренуло је из Дома синдиката у бар хотела „Мажестик“ где је Удружење џез музичара организовало џем-сешн на којем је са југословенским џезерима наступила Ела Фитсџералд. „Прва дама џеза“ је у бару до раних јутарњих часова ћаскала са присутнима.

Армстронг је 30. марта и 1. априла 1965. поново наступио у Београду. Првог дана је свирао у Дому синдиката, а другог у Хали три Београдског сајма само за омладину поподне и увече. Сачмо је одушевио београдску публику и након Београда је отпутовао у Загреб на ванредно заказани концерт 3. априла 1965. у Студентском центру. Организатор наступа био је Варијете, а домаћин Вечерње новости.

Афроамерички џезери су долазили у Југославију и касније, до краја шездесетих и током седамдесетих и осамдесетих. Међутим, њихови наступи већ су више улазили у поље високе музичке кулуре, а не популарне музике. Џез се изборио за такав статус свуда у свету, али је истовремено изгубио и део публике.

Срца младих Југословена обузео је рокенрол, а први важнији британски састави почели су да стижу у Југославију од јула 1965. када је  у оквиру културне сарадње и размене између Југославије и Велике Британије стигао је бит састав из Блекпула – Рокин викерс (The Rockin’ Vickers) на челу са Лемијем, доцније легендарним фронтменом групе Моторхед. Фоторепортер Вечерњих новости је 3. јула 1965. фотографисао чланове Рокин викерса на Тргу републике у Београду, а да није знао о коме се заправо ради. Момци из Блекпула су били права атракција јер су били први мушкарци који су београдским улицама ходали дугокоси.

пише: др Александар Раковић

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: