Првосвештеник, господин Јоаникије – свет, незлобив, чист… и ухапшен
владика Јоаникије
Пише; Весна Тодоровић
Што се, браћо, данас обрукасте, на кога сте ноже повадили? (Народна пјесма)
У тешким друштвеним ситуацијама које су праћене кризом морала, није најтеже обављати своју дужност, најтеже је схватити у чему се та дужност састоји. На другој страни, кад би људи схватили која и каква памет управља њиховим животом, и животом свијета у коме живе, одређујући и вреднујући друштвене односе, начин и организацију живота, вјероватно би умрли од страха и прије природне смрти којој су као створена бића изложени.
Језива сигурност у своју исправност у име ауторитета којег човјеку даје новац, или положај на коме се тренутно налази, најригиднији је облик понашања људи који имају власт у једној заједници. Ипак, као јединка, сваки човјек је лично одговоран како вреднује свијет и појаве око себе, како ствара свој сопствени морални облик или, пак, своју моралну креатуру… Истовремено живећи у два пролазна свијета, у спољашњем и унутрашњем, а спремајући се за онај вјечни, дешава се да човјек, свјесно или несвјесно стављајући се у службу зла, закорачи, а на крају и доспије у празнину и ништавило, агонију и распадање.
12. маја, на дан Светога Василија, црногорска полиција је ухапсила, а у глуво доба ноћи и затворила, владику Јоаникија и осам никшићких свештеника. При томе, ниједан полицајац није имао ни моралну дилему, ни мрву свјетлости у разуму, ни свјетлост свога ја; ниједан није осјетио независност као стање бића, одговорност за учињено зло, кајање… Идеолошка и инквизиторска свијест, увијена у мрклу ноћ, још једном је показала свој простачки и сатанистички карактер у лажима и насиљу који се допуњују, јер „свако онај ко је изабрао насиље као средство изабрао је и лаж као правило“ једном је записао Сољженицин.
И ти, до зуба наоружани, одреди, под маскама, штитовима и шлемовима, са блиндираним аутима и под пуним наоружањем на кога су се устремили!? Кога штите, а кога прогоне!? Чији су синови и чија браћа!? Гдје им је савјест!?
А није требало пуно тим полицајцима, и њиховим наредбодавцима, да схвате колико гријеше. Један поглед у узвишено лијепе и сјетне очи владике Јоаникија, трпељиве очи које виде даље и дубље – до корјена, које проничу вјекове… био би довољан.
Други поглед на просте црне свештеничке мантије, са владиком ухапшених, духовника, толико уочљиве у мору разнобојних и скупих одијела у које се облаче разни интриганти, тајкуни, дилери и „пословни људи“ разних калибара, које је ово (не)вријеме изродило, … био би довољан. Трећи поглед на Саборни храм Светог Василија, који је наша спона са небом и прецима, испред кога је обављен срамни чин хапшења… био би довољан. Али није. Није њима јасно да човјек не припада само себи, не припада само партији и идеологији, не припада само земљи и времену, човјек је биће за вјечност и његова врлина или срамота су вјечне.
Монтенегринска полицијска „наука“ чувајући границу између два непомирљива свијета, свијета истине, љепоте и правде и свијета лажи, ругобе и кривде, у пуном се капацитету, код очи слијепа, опредијелила за овај други свијет.
Нијесу се никшићки полицајци водили логиком да у том свијету шарених лажи и опскурних истина сјутра треба да живе и њихова дјеца. Нијесу се сјетили ни да човјек не треба и не мора да изврши свако наређење, па ни наређење министра полиције ако се оно коси са истином и човјечношћу.
И гле једне очигледне случајности, и да понижење буде веће, на исти дан када су усташе ухапсиле владику Петра Зимоњића 12. маја на дан велике српске славе Светога Василија Острошког прије осам деценија, кога су и убили, монтенегрини (то нијесу Црногорци) попут својих далеких истомишљеника Павелића и Артуковића, хапсе и затварају владику Јоаникија и свештенике.
И како је тада блаженог спомена владика Петар рекао својим џелатима: „Ми нисмо кап воде која се да прогутати, него народ који има право на живот. Пријетњи смрћу се не плашим, јер сам већ једном ногом у гробу“, тако ће историја памтити и ријечи владике Јоаникија, који је мирно, као да тако и треба, сагледавши прошло и садашње стање црногорског друштва, озбиљно рекао: „Мене је стид што нијесам одавно ухапшен!“
О духовној дубини, косовском завјету и моралу наших предака и учитеља знамо доста. Знамо да и данас имамо духовне вође који нас не васпитавају парцијално већ цјелином свога бића. Знамо и да Владика Јоаникије и с њим ухапшени и затворени свештеници у подруму никшићке полицијске станице данас најбоље свједоче топлоту и сјај духовне атмосфере из које је потекао и којом живи Дух који вјековима баштини, непоколебиво и страдално носи, у својим мајчинским њедрима, Српска Православна Црква.
Знамо и да, у свим догађањима на земљином шару, Бог има завршну ријеч.
Прочитајте још:
Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:
Наш владика. Браво!
ЊЕГОШЕВИ ЈАДИ
Ђе сте Срби без мане и страха
Што сте свакој одољели сили
Ви сте вазда поред мога праха
Вјерна стража мом покоју били.
Да ли сте се под игом зулума
Заробили себе у туђина
Мој аманет помели са ума
И вјекове српских тековина.
Вај, надамном небо пуно гњева
Светог Саве и Србина славе
Муњом страве и очаја сјева
Изнад ропски клонуле вам главе.
Ђе сте данас?
Чујем да у страху душе ваше одрицања траже
Свог владике, а мојему праху
Врани мржње да постану страже.
Ђе сте Срби без мане и страха
Да браните покој мога праха?
Ратко Станишић
(1927-1985)
Пјесма је написана године 1972. у вријеме рушења Његошеве капеле на Ловћену. До данас необјављена.
Dobri naš Vladiko,ako ova ništavila ne znaju za pravdu,BOŽIJA PRAVDA postoji!Bog vas blagoslovio!
PRAVDA ZA VLADIKU,SVEŠTENIKE I OVAJ NAROD,koji stradaju od nikogovića!??⭕
Sami ste rekli da je vladika hajduk. Hajduci dopadnu zatvora.
ТИТО је одговоран за зло које власт чини народу у Црној Гори, то јест одговорна је Тајна интернационална терористичка организација – Тито. Њу је још 1915.год.основао Мустафа Голубић са мотивом да убију цара Фрања Јосифа због напада на Србију али је цар уграбио да умре. Мустафа Г. је први имао псеудоним Тито. После осуде и убиства Аписа прикључује се радничким и комунистичким погледима и одлази за Москву у Комитету а Тито преузима такође Херцеговац Благоје Паровић и води све док га у Шпанији није по налогу Јосипа Броза убио земљак из Херцеговине. Тада Тито преузима Јосип Броз (Аброз како му је право презиме) и води до смрти сијући смрт по цијелом свијету. После 1980 изгледа је Кучан водио ту злочиначку организацију а сада све говори да је шеф ТИТО неко из власти у ЦГ и за очекивати је још јачу и монструознију репресију над народом у ЦГ.
У архивама Војног музеја у Београду, у Москви, Бечу могу се наћи документа о злочиначкој организацији Тито.
Ови несрећници у црним униформама, са свим командним кадром, што пребијају нејач и масовно бојним отровом трују народ широм Црне Горе су фактички ретардиране особе чији коефицијент интелигенције је око 60, односно ниво идиота. Тако не треба поганити руке од њих већ Тито да се пронађе и осуди пошто пото. Само тако можемо спасити Црну Гору.
Stidim se samog sebe a kamoli sta drugo.
Čast je policiji i čuvarima gdje tamnuje Vladika, mogu mnogo toga pametnog čuti i naučiti… Imaju tu privilegiju.
Komlene talogu najgore vrste.
Боље да умре село него обичај ?
Знамо какви сте ,али ред се зна па зато да се рукујемо!
Joanikije je čudo, to se više ne rađa. Odmah ga treba postaviti za upravnika spavaone u zatvoru.
a jesi kreten.sram te bilo
Oslobodice našega Joanikija I sve svestenike inacece biti vrlo gusto. To vrse štih probe za reakciju naroda I opozicije. U panicni režim Ide iz greske u gresku.
Ne moze Joanikije da bude upravnik spavaone, to mjesto se čuva za Mila, on će više vrijemena provjesti tu…
Рече Господ ученицима својим :“Ако су мене прогонили и вас ће прогонити“.
Комлене бодине ти си у затвор добио си нову функцију да чистиш клозет и да будеш одговорни за вц папир!
Ako ikad dodjes u situaciju (a oces) da kazes „Boze sto sam ti ja zgrijesio da me ovako kaznjavas…“ sjeti se..
„Комлене“, ти си нека пензионисана битанга из удбе која за паре шврља глупости за рачун мафије.
Пуши лулу с брадом „Комлене“.
А ти си људско чудо, над чудима, који ти је просјек од оцјена, зло говече довијека јуне..
Зажежи лучу Господе
Зажежи лучу Господе
Нека слијепци провиде
Да нас живе не одводе
У црње – горе гробове
Уждиј ломачу Господе
Нек мржња и зло изгоре
У крви спали отрове
Лажне љубави братове
Освијетли ноћ Господе
Разоткри ове нељуде
Упри прстом на одроде
Даље ми знамо Господе
Момчило