Психолози: Људи у центрима у шоку, дјеца уплашена

У прихватним центрима у Београду, гдје су смјештене евакуисане особе из Обреновца, осим људи који раде на њиховом збрињавању укључене су и екипе психолога и психијатара, како би им помогли да лакше превазиђу тешку ситуацију у којој су се нашли.

Координатор тимова психолошке подршке евакуисаним Ана Влајковић рекла је Тањугу да су људи још у стању шока, али да се јављају и први знаци депресије, посебно код оних који су међу првима исељени.
„Стање шока траје од 24 сата до десет дана од самог догађаја. Управо у тој фази треба интервенисати и пружити прву психолошку помоћ, која омогућава особама да искажу своје емоције“, каже Влајковић.

Она објашњава да је важно да поред евакусаних људи буде неко ко их разумије, ко саосјећа са њима, жели да разговара о свим темама које их тиште, буквално да им буде раме за плакање.

„Код одраслих полако почињу да се развијају први значи депресије, посебно код оних који су први евакуисани“, објашњава координаторка и додаје да на сваки позив са терена одлази психијатар који може да пропишу терапију љековима.

Дјеца мањег узраста, како каже, не разумеју шта се догодило, али су уплашена и буде се често ноћу.
„Имамо примјер да је шестомјесечна беба после два дана прихватила да једе, тек када су је изнијели из колективног центра из хале Пионир“, препричава искуства са терена Влајковић.

Она додаје да то није природно окружење за дјецу, да буду без својих играчака, без своје куће и позвала произвођаче играчака и издавачке куће да донирају књиге, бојанке, фломастере за малишане.
„Имали смо дјевојчицу која је причала да је стигла до 15. епизоде Пепељуге на интернету и сада нема компјутер, али да је срећна јер има књигу“, прича Влајковић.

Иницијатива за формирањем тимова за психолошку подршку у прихватним центријма потекла је од Департмана за психологију, Факултета за медије и телекомуникацију у Београду.

То је касније прерасло у заједничку акцију министарства здравља, одбране, просвјете, науке и терхнолошког развоја, УНИЦЕФ-а.

На терену је око 90 тимова, који се састоје од пет волонтера – студената завршних година психологије из Београда, Новог Сада и Ниша и супервизора психијатра, психолога са вишегодишњим искуством.
„Супервизори су едуковани психолози, психијатри, психотерапеути, неуропсихијатри. То су особе са великим радним искуством који могу да препознају теже поремећаје“, закључила је Влајковић.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: