Псовање политике
Пише: Бећир Вуковић
И бројни Хандкеови непријатељи мишљења су да му је Нобелова награда за књижевност ускраћивана само из политичких разлога. То би били главни, ванестетски разлози. Али те бројне ванестетске разлоге, читаоци широм свијета прихватали су. Име једног од тих разлога јесте – Срби. Зато су Срби, ма гдје живјели, од обала Пацифика и Великих језера, до Косова и Републике Српске, и Срба из Црне Горе, и већинска Србија, и Срби диљем расејана, са одушевљењем примили вијест да је Петер Хандке добио Нобелову награду за књижевност.
Појављују се и коментари – Хандке је други Србин који је добио Нобелову награду. Нобелова награда Хандкеу тешко је пала и бројним непријатељима Срба.
Хандке је на тему распада Југославије, и демонизовања Срба, написао пет књига: “Опроштај сањара од девете земље“, “Зимско путовање на реке Дунав, Саву, Мораву и Дрину или Правда за Србију“, “Летњи додатак за зимско путовање“, “Кроз сузе питајући“, и “Око великог трибунала“. Међу последњим преведеним на српски језик дјелима помињемо роман “Дон Хуан“, драму “Подземни блуз“, одабране пјесме “Унутрашњи свет спољашњег света унутрашњег света“, као и прозу “Јуче, на путу“ у издању СКЗ.
Хандке је у младости живео у Америци, и послије наступа пред новинарима у Притону, стиче славу, и постаје култни писац бит – генерације. “Осуђени смо на пропаст“. – “Да, али какву? Кажу да постоје и лепе пропасти.“
У трагању за невиношћу Слободана Милошевића Хандке пише: “Сав Београд – тако су, отприлике, новине Монд или било који водећи светски лист наше савремености, смејале кад је супруга Слободана Милошевића изјавила, после своје прве посете тамо, да јој “Слободан“ изгледао “тако леп“. Никад јој њен муж није изгледао “лепши“ него “у ћелији“, далеко од своје Србије и/или Југославије. “Послије изругивања дорћолских баба из круга двојке и круга демократије, и бројних непријатеља Срба, Хандке наставља: “Можда, пак, ваља у том козметичком питању позвати сведока унапред мање сумњивог од, по свему судећи, слепо заљубљене супруге – сведока у потпуности несумњивог, књижевника Франца Кафку. Не потиче ли од њега, од Франца Кафке, она реченица из романа Процес: Сви осуђеници су лепи?“
“Алију Изетбеговића, тадашњег председника Босне и врховног команданта армије, није суд ни узео у обзир, као некога на положају у ланцу командовања или планирања.“ (НИН, специјални додатак, 17. октобар 2002., превод: Жарко Радаковић).
Западна јавност први пут је коначно добила текст “Процес против Милошевића“ – Петер Хандке извештава из Хага, текст истине о суђењу у Хагу. Реакције су биле оштре да оштрије ни Хандке није претпоставио, неке, разумије се, и унапријед припремљене. Тек сада, послије Нобелове награде, са новим преводима Хандкеових дјела, почеће још брже да се шири истина о стравичној демонизацији Срба у западном пројекту крвавог разбијања Југославије.
За појмом кривице нико није трагао попут Франца Кафке. Само свјесно, и добровољно, признање кривице може бити услов оздрављења појединца, исто тако и непрекидне оптужбе споља (које изнутра харају бићем), увијек су контрапродуктивне. Оно што је Кафка истраживао у литератури, Хандке је истраживао на терену. По Србији, и српским земљама.
Пада ми на памет реченица Стенлија Кјубрика, како је параноични шизофреничар онај човјек који је најбоље спознао право стање свијета.
“Сваки пут када сам протеклих година путовао, шетао, тумарао кроз остатак Југоскавије (Србију), све ме је више нешто вукло из Београда према унутрашњости, у провинцијске градове где у, по правилу, једином хотелу на свим спратовима – сем можда једног за неколико путника – станују ратне избеглице, Срби из Босне, из Хрватске и са Косова.“
Пријатељ Марко Паовица, који живи у Београду и Бечу, писац, дивно ће рећи: “Хандке је и наш и аустријски и европски и светски. Наш је превенствено постао не само преводима његових дела него и својим великим правдољубљем кад су нам правда и истина биле потпуно окренуле леђа, а наш је делом и породично: онолико колико су сви далековидији Словенци наши и ми њихови. Радујем се овом признању великом Хандкеу као да је припало и неком истакнутом српском писцу, ако у овом тренутку имамо у животу неког тог формата, као што су били Павловић, Попа, Андрић, Црњански, Меша, Павић, Тишма…“
“Архипелаг Гулаг“ срушио је Совјетски савез. Солжењицин је рекао да је бомбардовање Србије, промијенило Русију. Могло би се рећи да је бомбардовање Србије промијенило и Нобела.
Петер Хандке редовно, сваке године, посјећује Србију.
Хандке се одрекао западне цивилизације и прешао у православље.
НЕУПОТРЕБЉЕНИ УЗРОЦИ СМРТИ
…“док овлашћени за убијање негде другде убијају друге,
док други овлашћени за убијање негде другде убијају друге,
одређене да буду убијени, и док негде другде
други одређени да буду убијени убијају друге
овлашћене за убијање“.
Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:
Opet ova avetinja MFTB.
Sjajan tekst. Zaista nisam očekivala da će je ikad dobiti. Ali eto i kod njih je prelomilo. Hvala Bogu da se i na Zapadu nešto mijenja. Handke je pisac koji ima jako mnogo poštovalaca i čitalaca ali za Srbe je on poseban. On je bio jedina svjetiljka u mračnom tunelu zapadne propagande i demonizacije srpskog naroda. Propagande i bombi po glavi stanovnika.. To se ne zaboravlja. Zato neka mu je srećna nagrada i da poživi na mnogaja ljeta. Srbima je juče osvanuo divan dan. Hvala Gospodu na njemu.
Искрено дивљење и све честитке овом великом човјеку и писцу!
Хандке: “Оно што знам је да сте ви Срби и посебни и различити из свих разлога које сте навели. То је добро. Не желите да се утопите у овом мрачном, глобалном политичком подземљу. Написао сам свој еп о човечанству, а за то не постоје бољи јунаци од Срба. Чињеница да су моји хероји жртве које свет упорно не жели видети није ми битна. Ја нисам једноставан човек, верујем да нико није, тако да ће пре или касније сви видети опасне контроверзе данашњег света, тог политичког подземља … „
Zamoli Bećira da ti nešto napiše a ti da potpišeš da ako bi maliček prezdravio. Obalila te frustracija…
Капирам да ДФ није проблеметачин само због политичке дезорјентације тзв. лидера већ и због моралног расула најужег руководећег кадра Фронта.
Да није тако,АМ би на ГО одавно био смијењен.
ŠifrovanI ke*aš, samo ti se pričinjaje da kapiraš.
Када се ДФ распадне у постизборној агонији 2020е мораће да прође више година,ако не и читава деценија,да се санира тежак,готово немогућ,положај српског народа у НДЦГ.Заправо питање је да ли Срби икада више могу изаћи на зелену грану послије разорног цунамија проузрокованог политичким дјеловањем ДФа.
Хендке се стојећи сам и проказан одмјерио са Злом и показао колико је тежак на људски кантар . Његов примјер свјетлуца у мраку показујући пут свим духовима који се траже у свјетлости пазећи да их тама не прогута.
А ти бјеше оно за Франквурт ономад кад се режимска аждаха спремала да зине на партијске другове?
А теби су пријатељу дали метар да размјераваш Џинове и патуљке.