Пуцањ у сопствену ногу

Пише: Емило Лабудовић

„Не нападају Србију због мене, нападају мене због Србије“, рекао је својевремено један од највећих српских државника у новије вријеме, Слободан Милошевић, једини предсједник у историји Срба којег су (неки Срби) продали за релативно мале паре. Мале за оне купују душе и државе, велике за те мале продане душе, а огромне за бруку пред свијетом, бруку коју ни стотине следећих генерација неће моћи да сперу са образа народа.

Слободан Милошевић је на данашњи дан 2006. године, убијен у Хашком казамату. Отишао је у историју непоражен, јер ни сва скупо плаћена машнерија лажи из радионице Карле дел Понте није могла да помрачи разложну и убједљиву истину којом Слободан није бранио себе. Бранио је Србију. Србију, којој од његове продаје није било ништа боље, напротив. Али, као и многе историјске истине, и ова је закаснила за Слободана. Да ли још увијек касни за Србију?

У међувремену, колико год то некоме било мрзно, предвођена Александром Вучићем Србија се усправила, економски ојачала и дошла себи. Постала своја, једна од ријетких европских држава којом се кормиларо из њене престонице а не из Брисела. Али, као и у Слободаново вријеме, усправна Србија није у плановима моћника који кроје и прекрајају свјетске мапе. Та и таква Србија мора на кољена, дневна је и стратешка заповијест, потпомогнута (опет) гомилом евра и долара. Образац „обарања“ уопште није промијењен: стране паре, домаћи издајници и плаћеници и реприза овдашњег издања „Мајдана“ у форми петооктобарског пуча. А за предигру, и Вучић мора проћи исти онај голооточки шпалир „топлог зеца“! Мора бити диктатор, корумпиан, криминалац, крвави националиста, русофил… оне личе етикете којима га ките дегутантно је и помињати. Додуше, за разлику од Милошевића којем су са стадиона поручивали „да се убије и спаси Србију“, појединци, којима је прије мјесто у „Лази Лазаревићу“ него на опозиционој сцени, отворено позивају на Вучићев линч. И не само њега већ, попут Романових, убиство цијеле његове породице. И у фашистичкој Њемачкој се то радило суптилније.

Народ који не разумије историју и не умије да из сопствне научи основне лекције, заслужује да му се она понови. Јесмо ли ми Срби, народ једног Његоша, Тесле, Пупина, Миланковића, Савића, Милеве Марић… баш толике туке да ни прст пред носом не видимо? И јесмо ли баш толико јефтини да ни образ свој не умијемо да цијенимо? И докле ће она чувена Андрићева анатема како нам се мало, мало, догоди да „паметни заћуте, будале проговоре а фукара се обогати“ бити вјековни усуд једног не тако давно поносног и високоцијењеног народа? Јер, кад они који би, по правилу, требало да буду најпрогресивнији, визионари и будућност овога народа, дозволе да их шачица полуписмених или високописмених а нискоморалних, поведе и заведе тако да устану против сопствене будућности, онда смо поново на дну.

Србија и Срби су поново на раскрсници и пред дилемом: слиједити сопствени пут и носити сопствени крст или одабрати за мале паре купљени и трасирани пут туђих и никад добронамјерних интереса. Да изаберу судбину предодређену вјечитим жалом британске империје која никако да сама стави шапу на Балкан, или да настави да, усправно и достојанствено, крчи сопствене стазе у будућност. То није и не смије бити само одлука групе (колика год да је), ђака и студената (колико год да су свети и унапријед благословени), њихових професора (са дупетом у државним јаслама а главом у облацима), а још мање оних који се куну у демократију а никако да побиједе на изборима. То мора бити одлука народа Србије. А зна се како се тестира народна воља, па „ком’ опанци, а ком’ обојци“!

Доћи ће субота, али ће и проћи. И није битно шта ће се десити у суботу колико је важно каква ће изгледати недеља. Јер, субота, каква год да буде, неће бити пуна слика Србије. Ту слику пружиће недеља и дани послије. И добро би било да то буду дани отрежњења, самоспознаје и окретања сопственој будућности. Будућности у којој Србија и Срби раде, граде и напредују. А онима који се спремају да у суботу пуцају у сопствену ногу, за наук: за ту рану нико никад није стекао „борачку“!

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: