Пукла им је погибија

Пише: Бећир Вуковић

Пукла нам је погибија, али не од короне – него од избора – то је мислио и казао др Мугоша. Знам шта причам јер знам шта сам чуо, и знам шта сам видио на телевизору.

Кад је др Муги рекао – пукла нам је погибија – у том тренутку није било ријечи о корони, него о условима одржавања избора. А на изборима – пући ће нам погибија. Могу др Мугија, и уредника, и камермана урнисати, али тако је било, и биће..!

Опет погледајте снимак, да не испадне како нешто мутим, и месим. Био сам сам у соби, што ће рећи да нико није пролазио испред телевизора, нити коментарисао НКТ, што свака фамилија ради тако да се ништа не чује.

Ако сједим на тераси, и чујем из свих станова оно заглушујуће – ааауууу – знам да је Милутин у телевизору. Милутинова глава испуни цијели екран телевизора, аааууу…

Милутин би требао да носи чаршав умјесто маске, чујем из трафике. И то обилат чаршав. Добро, Цицо, изнијећу предлог па дако поразмисли. Могу ти рећи – спасио би се. Виђела си, министар одбране, у неком боровњаку, бијаше ставио крпу на главу, док је сиктао на цркву. Као да су га заневјестили.

Свима стоји маска и некако, а Милутину никако. Милутин је нагрђен и без маске, али са маском сасвим је друга прича – маска брише и све оне Милутинове племените обрисе, и побуде. И некако, корона може без Кризног штаба, али, без Милутина, никако…

Владајућа партија није искомпромитована, то је више и немогуће, то је пресићени раствор гушћи и од прљавог леда у пећини пуног камења, шушкора, грања, папака, вуне, костију… Владајућа партија је клиничка лешина… Видимо, они више уопште не воде рачуна да ли ће се, додатно, искомпромитовати. Шта би још, додатно, могло искомпромитовати власт..?

Оно што је најгоре, Милутинове ријечи више не одзвањају испод маске. Како да одзвањају кад тај звон ријечи – упије – сјебе маска. Умекша, преумекша тон, акценат ријечи, а тада Милутин више није Милутин.

Кад се Милутинова ријеч не одбије од лакираног болничког бијелог зида, и под углом од 15% не врати у микрофон, ко да ниша није реко. Знамо како је, раније, Милутин намјештао главу, и под којим је углом окретао према зиду. Сада, са маском – оклембесио – завалио се иза оног дугачког стола. Види се – пукла им је погибија.

Свакога маска сјебе, сем једнога. Једино предсједнику партије маска савршено стоји. Невјероватно, више га не могу замислити како је изгледао без маске. Није шала, но збиља: предсједника партије и предсједника државе, нико више не може замислити без маске..!

Очекивало се – то су дизајнери очекивали – да ће Уздржанима баш стајати маске. Уздржани, тако велико повјерење нису смјели указати маски. Боље да су Уздржани било шта ставили на главу, него маску. У њиховом случају као да маска окупира само чуло мириса… Али, баш ради Уздржаних, и уздржани од маски, почели су да носе маске..!

Као да имамо двије врсте маски: и ради Короне, и ради Уздржаних..!

Кажем, дизајнери се надали да ће маске поправити имиџ Уздржанима, да ће поништити онај кич са црвеним краватама, али, ништа од тога. Опет им је пукла погибија. Сад је испало дупло нагрђевеније. Изнад црвене кравате зелена маска. Те боје не би умирио ни Ван Гог.

Гог је супротстављао зелену црвеној, да би наговијестио лудило. Али, тек трзајем кичице… Ни плава боја не може да издржи зелену. Боље речено, не може да се – уздржи…

* * *

Иначе, наши преци нису знали за маску. Знали су за зобницу, што опет указује да је предак маске, у ствари – зобница. Било како било, на било који начин не можемо без предака и њихових открића, која, онда, преправљамо, и брукамо се….

У чему је основна разлика између маске и зобнице. Погађате: зобницу носе биљоједи и биљојеби, а маску искључиво месождери. Милутин то најбоље зна, јер се то изучава на пољоприв. факултету.

А, то, што се, у „Отелу“, у задњем тренутку, Шекспир одлучио за марамицу а не за маску, није анахронизам, него слаба оцјена критике. У та времена књижевна критика је баш патила, и трпјела. Умало јој није пукла погибија.

У том смислу, еволуција критике ишла је уназада, као и у Милутиновом случају.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: