Пуковник Љубинко Ђурковић: Кошаре дијамант на српском оружју (ВИДЕО)
Пуковник Љубинко Ђурковић
Пуковник Љубинко Ђурковић сматра да су хероји са Кошара бранећи своју земљу, Србију, Косову и Метохију и тадашњу СР Југославију, исписали странице и странице херојских подвига и да су примјер младим генерацијама како се брани отаџбина. Он је поручио да се на Кошарама исписивала српска историја битака, попут оних на Колубари, Церу, Куманову и да је дужност државе и наредних генерација да се достојно одуже тим јунацима. По њему Кошаре су „дијамант на мачу српских побједа“ и да се та битка не смије заборавити. Битка на Кошарама је почела 9. априла и трајала је 67 дана. Пуковник Ђурковић је то рекао на трибини о Кошарама у „Српској кући“.
-Битка на Кошарама почела је ујутру 9. априла и то масовним нападима терористичке ОВК, која је имала подршку НАТО снага. Тога јутра први напад далеко многобројнијих ОВК снага на себе је примило 110 војника, а херојским отпором спријечили су копнену инвазију ОВК. Мало касније тога дана тој групи војника пристигла је помоћ из редовног састава наше војске, па је у том моненту на Кошарама и на фронту дугом око 20 километара било 1357 војника. Насупрот њима налазило се око 7000 непријатељских војника, појаснио је пуковник Ђурковић.
Он је говорио и о првим жртвама на Кошарама, а први је погинуо војник Симо Поповић из Црне Горе. Након тога, падале су нове жртве, али сви они и рањени показали су велико херојство. Било је случајева да смртно рањени војници бодре своје команданте да наставе јуриш и чак су тражили да нема потребе да им се пружа помоћ, јер они су већ изгубили живот.
По његовим ријечима на Кошарама се битка водила у временски тешким условима, а на врховима око 2000 метара било је више метара снијега. Било је веома тешко снабдјевати јединице на првој линији фронта, а то је рађено само огромним пожртвовањем војника.
–Оно што се дешавало на Кошарама тешко је описати. То само знају војници који су тамо били и Бог, тврди пуковник.
На Кошарама је погинуло 108 војника, док је више од 200 задобило ране које су их направиле инвалидима. Овим посљедњим је неопходна здравствена њега, а пуковник Ђурковић тражи да држава мора да тим херојима помогне, како би се лијечили и бринули о својим породицама.
-Посљедњих година много тога се мијења. У Србији се планира и подизање споменика јунацима са Кошара, дијеле се признања, а у чувању истине о том боју укључили су се и медији, па је све више емисија о том херојском отпору наше војске НАТО агресору. Да није било Кошара сигуран сам да би се НАТО и њихова ОВК ушетали на Косову и Метохију и стигли до Београда. Међутим, побједа наше војске спријечила их је у томе, истакао је пуковник Ђурковић.
Он је додао да након 20 година од агресије НАТО-а за војничку побједу на Кошарама и херојски отпор на Кошарама стижу признања и из редова команданата НАТО-а. Пуковник Ђурковић сматра да је херојски отпор војске 1999. године омогућио неопходна предах Русији, која се након тога опоравила и која ће знати како да заштити Србе и Косово и Метохију.
О времену агресије говорио је и Момир Булатовић, савезни премијер у вријеме НАТО агресије. Он је битку на Кошарама упоредио са оном у Термопилима и нагласио да су на бранику отаџбине против албанске и НАТО војске заједно са војницима гинули и официри.
–Поред војника хероји су и ти официри који су дијели њихову судбину. да није било тог херојског отпора не би било ни резолуције УН о Косову и Метохији по којој је КИМ саставцни дио СР Југославије. Та резолуција је била излаз за НАТО земље, а не за нас, јер ми и да смо хтјели не би могли да је изгласамо, закључио је Булатовић.
Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:
Srbija i Crna gora su jedan narod. Slava junacima sa Kosara, upravo sam gledala na rts1 dokumentarni film i dusa me boli sto smo nasu otadzbinu izgubili, ali cemo je i povratiti.
Draga Braco, hvala, hvala! Posmatrajte pazljivo one koji su radili protiv Srbije i Srba u cjelini . Pozdrav iz Kanade.
Sada je prilika i prekinuti sve razgovore sa Pristinom. Velika Albanija se pravi sa Kosmetskim Siptarima. Tuziti Albaniju za okupaciju i sa njom pregovarati. Ostale cinjenice o pozadini ce se „odmotati“.
slušaš li ovo Boškoviću, ološki smradu!!!
Mislim da se jako malo pise ili uopste zna o ukupnom doprinosu cijelog pristinskog korpusa klasa mart 1998-e.
Ponasan sto sam bio dio njega!
Пуковник Ђурковић је поријеклом наше горе лист (околина Никшића). Оно што ме посебно такнуло је њогова скромност, људскост и посвећеност својим борцима са Кошара. И погинулима и преживјелима, а посебно онима са инвалидитетом, ратном траумом и лошим животним условима. У надахнутој бесједи посебно је истакао имена погинулих војника из Црне Горе, хероја са Кошара: Сима Поповића из Плужина-прве жртве са Кошара, поручника Предрага Леовца и Вукомана Тешовића из Пљеваља, Жељка Бошковића из Бијелог Поља.
Једном ријечју пуковник Ђурковић је показао да у њему станују и јунаштво и чојство, што је трибину у организацији Српске куће учинило у много чему успјешном.
Шо се тиче ових коментара да се прича само о Кошарама, а да је сличног јунаштва било и на другим караулама ВЈ и другим мјестима широм КиМ и Србије то је тачно, али је на Кошарама ипак било најтеже. Волио бих да ми Анонимни који говори о ратним доприносу граничара из Плава да ми достави ту информацију.
Хвала пуковнику Ђурковићу и његовом домаћину Емилу Лабудовић, а овквих трибина ће бити у Црној Гори још.
Upravo odgledah film o kosarama na rts, da se najezis , hrabro ratovanje. I jos teze mi pada nase priznavanje *kosova i ulazak u NATO. NezavisnaCG je osramotila svije pretke. Onolika borba protiv otomanske imperije iznevjerena ovom predajom sjevernoatlanskoj imperiji. Onaj sramni vojni ministar je obican kvisling i tuzna realnost danasnje CG.
Vjerujem da je bilo, tako i da se o tome nije puno pricalo.medjutim bilo je i drugih karaula i odbrana,ili cemo kao Broz, Sutjeska pa Sutjeska ,malo to rasirite i na druga mjesta,nemam nista protiv nasuprot milo mi je dase o tome pise!
Zasto niko na govori o tome sta se u to vrijeme desavalo na planini Bovicevici kod Plava. Kolika je uloga i doprinos granicara iz Plava u tom vremenu.
Istina. To samo znaju oni koji su bili tamo i Bog.