Пуковник Радован Алексић прикупио доказе за кривично гоњење вјештака Радојевића

Прошло је више од три године, од када је 2. октобра 2016. године лишен слободе пуковник Војнобезбједносне агенције (ВБА) Србије Радован Алексић због наводне сумње да је 11. јула 2016. године покушао убиство полицијског службеника Предрага Шуковића, бившег начелника Одсјека за борбу против организованог криминала у Управи полиције Црне Горе.

Предмет се, како смо и већ много пута писали, и даље налази у фази истраге без наговјештаја када би се иста могла окончати.

Широј јавности је познато да је пуковник Радован Алексић негирао извршење кривичног дјела уз тврдњу да се тога дана налазио у Београду, понудивши Тужилаштву да све то провјери преко надлежних органа Републике Србије.

У кривичном поступку који се води против пуковника Радована Алексића због наводног покушаја убиства Шуковића у јулу 2016. године, истрага још траје и у току је четврта година, без наговештаја када би могао бити окончан овај, по много чему, јединствен поступак незабиљежен у полицијској, тужилачкој и судској пракси.

Сви рокови су пробијени а пуковник се и даље налази заробљен у Подгорици са изреченом забраном удаљавања из главног града Црне Горе без одобрења.

Истраживачки центар портала ИН4С сазнаје да је пуковник Радован Алексић, још на првом саслушању у Тужилаштву, негирао извршење дјела уз тврдњу да се, у вријеме када је Шуковић нападнут у Подгорици, он налазио ван Црне Горе и понудио Тужилаштву да то провјери преко надлежних органа Србије.

Осим тога, како сазнајемо, пуковник Алексић је подвукао да су црногорске институције, прије свега Тужилаштво и полиција, по налогу појединаца из државног врха, њему подметнуле кривично дјело само да би се заштитили прави налогодавци и извршиоци овог кривичног дјела и уједно обрачунали са њим из непознатих разлога.

По нашим сазнањима, као што смо и раније писали, пуковник Алексић је и касније, током истраге, Тужилаштву поднио више писаних поднесака у којима је поткријепио своје тврдње и указао на конкретне радње и поступање појединаца које су срачунате да би се постигао само један циљ – да се њему подметне кривично дјело и оптужи за нешто што није починио.

Веома истакнуту улогу у тим нечасним поступцима и радњама истражних органа имао је вјештак судске медицине др Немања Радојевић, љекар, специјалиста – патолог из Клиничког центра Црне Горе.

Наиме, како сазнајемо, др Радојевић је, по наредби тужиоца Жељка Томковића, извршио анализу видео материјала и антрополошко вјештачење након чега је израдио налаз који је, како поуздано сазнајемо, урађен непрофесионално и аматерски, са садржајем који је у цјелини неистинит.

Такође, како незванично сазнајемо из извора блиског одбрани Алексића, српски пуковник је прикупио доказе за кривично гоњење судског вјештака због наводног фабриковања доказа који су требали да потврде наводе тужилаштва.

Подсјећамо да је овај вјештак недавно виђен у друштву контроверзног бизнисмена Бећировића, свега неколико дана након што је припадник његовог обезбјеђења физички насрнуо на новинара ДАН-а Владана Оташевића.

Наш портал је раније извјештавао о сазнањима одбране да је видео снимак, скинут са надзорних камера, на коме се види како се неко лице креће трчећим кораком, неколико пута измијењен са циљем да се дотјера да ликом и покретима подсјећа на Алексића.

И наважније – на снимку се не види моменат извршења кривичног дјела нити средство којим је исто извршено, и само је полиција та која тврди да је у питању извршилац.

Поставља се питање зашто је тужилац Жељко Томковић, чија је улога била, уз његову недређену тужитељку Весну Јовићевић, врло наглашена у монтажи овог поступка и који је, по свему судећи, поступао по њеним налозима (а она по налозима из државног врха), наредио антрополошко вјештачење иако се на снимку не види моменат извршења кривичног дјела и то све без претходне провјере аутентичности видео материјала.

Подсјећамо, тужилац Томковић је након компромитујућег понашања скинут са овог случаја, и он је додијељен тужитељки Данки Ивановић Ђерић.

Независно од тога, садржај и квалитет снимка је такав да не постоје елементарни услови за антрополошко вјештачење на основу њега јер су на снимку покривени најважнији дјелови тијела на основу којих се објезбеђује висок степен поузданости.

Тужиоци су морали знати да вјештачење извршено само на основу покрета, констутуције тијела и изгледа одјеће, није поуздано и оно се обично не ради. Осим тога, поставља се питање – зашто љекар патолог врши антрополошко вјештачење када није стручан нити оспособљен за тако нешто.

Цјелокупан налаз се заснива на личној процјени вјштака – „одокативна метода“

Вјештачење које је спровео вјештак Немања Радојевић је, по свему судећи, у цјелини у функцији намјере Тужилаштва и полиције да се Алексићу подметне кривично дјело које није починио. Цјелокупан налаз се заснива искључиво на личној процјени вјештака који је „одокативно“ вршио закључивање и при томе износио тврдње које уопште нису тачне и вријеђају здрав разум.

Радојевић је у свој налаз, како сазнаје Истраживачки центар ИН4С намјерно уносио нетачне податке о пуковнику Алексићу, и дао потпуно погрешан опис његових антрополошких карактеристика. Урадио је то крајње смислено, са јасним циљем да се Алексићу подметне кривично дјело које није починио.

Према сазнањима нашег портала, Алексић има доказе којима се може поткријепити наведена тврдња. Они који не вјерују тврдњама пуковника Алексића, како истичу лица блиска његовој одбрани, могу све провјерити једноставним мјерењем и упоређивањем са подацима из налаза вјештачења.

Вјештак Немања Радојевић, тужитељка Јовићевић, њен замјеник Томковић, као и лица која су њима евентуално давала инструкције да пуковнику Алексићу подметну покушај убиства Предрага Шуковића, иако су знали да он није починилац, су свјесним извршавањем одређених радњи и поступака, практично ушли у зону наглашене одговорности за дешавања око овог држављанина Србије.

Нетачан налаз као основ за притвор

Као што смо истакли, посебну одговорност сноси Немања Радојевић, јер је његов нетачан налаз послужио као материјални основ за притвор и вођење цијелог поступка, што је проузроковало нарочито штетне посљедице по пуковника Радована Алексића, његову породицу и државу Србију чији је држављанин.

Овакво понашање вјештака Радојевића може бити изненађење само за неупућене. Он се до сада појављивао у многим интересантним предметима који су, гле чуда, углавном остали неразјашњени, попут неких тешких убистава и злочина, случајева нестанка лица, једном ријечју специфичних случајева, гдје су присутни неки интереси и јаки утицаји ван истражних органа.

Добро упућени знају, како незванично сазнајемо, да, када се Радојевић појави као вјештак, са њим дође и сумња да се ради о случају са неком прикривеном позадином.

Ко је вјештак Радојевић

На примјер, Радојевић се појављује у случају туче малољетног сина једног политичара коме је вјештачење нанесених повреда помогло да заврши у Спужу, иако је на крају ослобођен. Случај пуковника Алексића је посебно интересантан, и то не треба ни коментарисати.

Радојевићев налаз у овом предмету је у функцији подметања и конструкције и представља важан елеменат тужилачко-полицијске намјештаљке и ништа друго, казао је извор близак одбрани пуковника Алексића.

Због свега наведеног можемо се запитати да ли је Немања Радојевић за оваква (не)дјела награђен сумом од 390 хиљада евра за вјештачења у претходном периоду а да при томе, како су извјештавали поједини медији, није платио држави порез.

Према јавно доступним подацима убједљиво је најплаћенији судски вјештак у Црној Гори. И не само то, након вјештачења у Алексићевом случају, упућен је, од стране Министарства здравља, на стручно усавршавање у САД што, врло вјероватно, представља награду за вјештачења по задатку.

Шира јавност није у довољној мјери упозната са једним важним догађајем везаним овог вјештака. Наиме, њему је почетком 2019. године обијена канцеларија у Клиничком центру Црне Горе, што може бити интересантно са становишта предмета у којима се он појављује као вјештак.

Ово тим прије што, према неким сазнањима, из канцеларије није ништа однесено од инвентара и вриједних предмета, што може значити да су провалници били занитересовани за нешто друго, попут налаза вјештачења, можда предмета, ствари, трагова и другог материјала који су предмет његових анализа и процјена.

Било би од користи да истражни органи информишу јавност о томе да ли је по овом питању вођена истрага и који је резултат исте. Док се то не деси остаје сумња да је и то дио неког сценарија којим се врши утицај на ток неког важног поступка, у коме може учествовати и сам Радојевић, без обзира што се у том моменту није налазио у Црној Гори.

Преглед кретања пуковника Радована Алексића у периоду јун – октобар 2016. године

Дана 26. јуна 2016. године ушао у Црну Гору на граничном прелазу Бијело Поље.
Од 26. јуна до 4. јула 2016. године борави у Подгорици
Од 4. јула до 17. јула 2016. године борави у Београду
Од 17. јула до 6. августа 2016. године борави у Црној Гори
Од 6. августа до 11. августа 2016. године борави у Београду
Од 11. августа до 29. августа 2016. године борави у Црној Гори
Од 29. августа до 09. септембра 2016. године борави у Београду
Од 9. септембра до 19. септембра 2016. борави у Црној Гори
Од 19. септембра до 26. септембра 2016. борави у Београду
Од 26. септембра до 2. октобра 2016. години борави у Црној Гори.
Дана 2. октобра 2016. године лишен слободе на граничном прелазу Добраково при изласку из Црне Горе.

У сваком случају, вјештак Немања Радојевић има важну улогу у овом монтираном поступку који је послужио као основа за обрачун са пуковником Радованом Алексићем. Иако је Алексић посебним поднеском указао на монструозно и примитивно подметање вјештака Радојевића, Тужилаштво је његове примједбе потпуно игнорисало и наставило са подвалама.

Истражни органи, умјесто да воде истрагу и утврђују истину, једино су предано радили, по свему судећи, да Алексићу подметну кривично дјело које није починио и тако обезбиједе мир и спокој за правог извршиоца и налогодавца покушаја Шуковићевог убиства.

Како недавно, преко листа Побједа, обавјештава Тужилаштво, наређено је допунско вјештачење Алексићевих телефона и то, како они тврде, по предлогу одбране, што је разлог да истрага траје.

Истраживачки центар ИН4С поуздано сазнаје да то одбрана није тражила, већ је само дала примједбе на вјештачење које је прије двије године завршено. Примједбе се односе на измјену садржаја и преписке у телефону коју су истражни органи извршили приступајући телефонима прије вјештачења, што представља тешку злоупотребу која озбиљно компромитује истражне органе.

Уосталом, Тужилаштво и тужитељка Весна Јовићевић би, уколико хоће ријешити овај случај, требало утврдити – ко је стварно и по чијем налогу пуцао на Предрага Шуковића и гдје се налазио Алексић у том моменту. Информационо – технолошким вјештачењима и форензиком телефона се то не доказује.

Поред свега наведеног, како сазнајемо, истражни органи се константно баве и једним Алексићевим адвокатом из, за сада, непознатих разлога. Умјесто да се баве рјешавањем и ваљаним доказима у овом незапамћеном случају, они се сада баве и адвокатом пуковника Алексића.

Отвара се ново питање, да ли то неко, поред тога што Радовану Алексићу покушава подвалити тешко кривично дјело које није починио, ради на томе да спријечи и његово право на одбрану?

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: