Пупинова стваралачка истрајност

Пише: Војислав Гледић

Михајло Пупин је у току свог дугог живота патентирао укупно 24 свој изума у Сједињеним Америчким Државама, бавећи се активно  проналазачком дјелатношћу пуне три деценије. При томе треба посебно нагласити  да постоје два доста одвојена  периода у којима је извршио правну заштиту својих проналазака.

Своју прву пријаву патента у САД Пупин је поднио 14. децембра 1893. године за који је добио  одобрење  8. маја 1894. године, за свој изум под називом  Апарати за телеграфске и телефонске преносе (бр. 519.346). Истог дана је заштитио још једно патентно право, а то је био проналазак Трансформатора за телеграфске, телефонске или друге електричне системе (бр. 519.347).

Послије тога слиједи „пауза“ до 1900. године, када наставља да остварује правну заштиту својих епохалних изума, од технике развођења електричне енергије помоћу наизмјеничних струја (2. ануар  1900) до свог 12. патента насловљеног са Апарат за смањење слабљења електричних таласа (7. јун 1904). Тиме се, заправо, завршава први период Пупиновог стваралачкогпроналазачког рада.

Током првих деценија 20. вијека Пупин се активно укључио у рад наших исељеничких друштава у Америци. При томе је био један од најзначајнијих представника борбе за национално и свеопште ослобођење Јужних Словена од туђинске власти. То се посебно почело испољавати након познате Анексионе кризе, да би потом био укључен  у жижу свих збивања, све до коначног уједињења  подстоје Јужних Словена у Краљевину Срба, Хрвата и Словенаца. Стога је његов проналазачки  рад био стављен у други план, а наставио га је тек од 1920. године. Од те тада се, наиме, наставља  активни период његовог стваралачког рада,   који тече наредне четири  године,  закључно са 1923. Пупин је остварио још 12 патената у САД. Први из те серије јесте изум под насловом  Преношење електричних таласа (16. март 1920), а последњи  његов  (проналазак заштићен патентом) представља  Радиофонски пријамник (29. април 1923).

Овдје ћемо, као илустративни примјер, навести почетак једног од 24 Пупинова патента остварена у САД. Ријеч је о проналаску који носи наслов  Апарат за смањење слабљења електричних таласа (7.  јун 1904).

„Свакоме кога се може тицати нека је знано да сам ја, Михајло И. Пупин, пронашао извјесна нова и корисна усавршавања на пољу технике смањивања слабљења електричних таласа и апарата за то према следећој спецификацији.

Мој проналазак састоји се у усавршавању конструкције и постављања проводника за преношење електричне енергије помоћу електричних таласа при којем се смањење струје потребне за преношење количине тражене енергије постиже слабљењем таквих таласа, те се, према томе, повећава и ефекат трансмисије…“

Од својих генијалних проналазака, којима је измијенио дотадашњи начин телеграфског и телефонског комуницирања, Пупин је зарадио огромна финансијска средства. Он је, међутим, увијек остао скроман и настојао да свакоме помогне коме је то било потребно, а посебно је то несебично чинио када је било у питању помагање Србији и Црној Гори у првим деценијама 20. вијека. То су била тешка историјска искушења, од Анексионе кризе преко балканских ратова до Првог свјетског рата и стварања нове заједничке државе Јужних Словена. И касније, након конституисања Југославије, Пупин је несебично улагао своје знање, ауторитет и позамашна материјална средства како би помогао свом народу и старом завичају.

На почетку 20. вијека, на примјер, Пупин је ушао у круг 400 најпознатијих Американаца. Само за један од својих изума добио је чак милион долара, што је за ондашње прилике била баснословна свота. Био је пријатељ са многим славним савременицима. О томе постоје многа свједочанства, али ћемо се ми у овом кратком  приказу задржати само на двојици његових савременика. Најприје, славни Алберт Ајнштајн (1879-1955)  сматрао је великом чашћу познанство и пријатељство са знаменитим Банаћанином. О првом сусрету ових двају славних савременика говори следеће свjедочанство:

„При сусрету, Ајнштајн му се дубоко поклонио и изјавио да је срећан што му се пружила прилика да лично упозна човјека коме се одавно диви и чијим се радом користио много пута“, пише Десанка Ђурић-Трбојевић у књизи  ,,У сенци Алберта Ајнштајна“.  „Приликом заједничког ручка, послије званичног дијела свечаности, разговарали су о многим темама, па му је Ајнштајн поменуо и то да је његова прва жена била Српкиња из Војводине. Причао му је о свом боравку у Новом Саду и својим утисцима о људима тамо, додајући: ‘Ви сте ми још један доказ више о томе како је то један способан и високо обдарен народ.‘“

Велики углед и свјетска слава коју је постигао Пупин својим научним открићима и генијалним проналасцима на пољу телеграфије и телефоније изазвали су велики одјек у читавом свијету почетком 20. вијека. Објављивање Пупинових изума изазвало је не само сензацију него и огромну знатижељу код научника, стручњака и најшире јавности. Било је, наравно, и људи који су били суревњиви и завидни па су оспоравали Пупиново преимућство у тако деликатној, значајној и сложеној области. Ипак, тог великог истраживача и човјека никада нису поколебљавали злоба и интриге појединаца. Напротив, он је био навикао на савлађивање многих тешких и непредвидљивих животних препрека.

Занимљиво је овдје, макар у кратким цртама, , указати на одјек највећих Пупинових достигнућа у Европи. Са ове стране Атлантског океана чудили су се откуда да један Американац може да оствари тако компликовану математичку теорију која се надовезивала на Лагранжово и Максвелово учење. Енглези су, на примјер, тврдили да је то, заправо, заслуга чињенице да је Пупин учио у Кембриџу.  Њемци су, међутим, указивали на то да је Пупин стекао практично знање код њиховог славног научника Хермана Хелмхолца код кога је Пупин био ученик пуне четири године. Сам Пупин је, ипак, дао најпотпуније и највјеродостојније објашњење свог највећег проналаска речима:

„За овај свој изум (откриће и искоришћавање тзв. „пупинизације“ и уметање „Пупинових калемова“) имам да захвалим Французу Лагранжу и идворским говедарима који су ме научили суштини општења помоћу земље која ме је довела до физичког закона на коме се заснива овај изум.“

Након откупљивања Пупиновог проналаска  од стране Америчког телеграфског и телефонског друштва, и европска фирма Сименс пожурила је да и она откупи права на коришћење новог изванредно значајног проналаска. То право је требало да важи на подручју  Њемачке због чега је славни физичар и генијални проналазач морао да отпутује у Европу и са Сименсовим инжењерима размотри поједине техничке финесе, као и да утаначи финансијску страну ствари. Ускоро потом и Марконијево друштво за бежичну телеграфију понудило му је да откупи све патенте који се могу примијенити у бежичној телеграфији. При томе ово друштво није питало за цијену, тако да је Пупин зарадио и ту велику своту новца, па је овај наш великан  ускоро стекао огромно богатство од својих проналазака који су, истовремено, начинили праву револуцију у могућности преношења телеграфских и телефонских порука на велике удаљености.

На иницијативу предсједника САД Вудра  Вилсона  (1856 – 1924), још 1915. год., при Академији наука основан је Државни савјет за научна истраживања чији је циљ био свеобухватна испитивања  и усавршавања на разним подручјима науке и технике како би земља ојачала и била спремна у евентуалном будућем ступању у рат против Њемачке (иначе рат су САД објавиле априла 1917. г.). При Државном савјету је, поред осталог, формиран и Одбор за аеронаутику за чијег предсједника је наименован Пупин. Треба посебно нагласити да је овај Одбор представљао, заправо, претечу оснивања (43 године)  касније НАСА-е  – Националне ваздухопловне и свемирске администрације.  Наса  је у наше доба, као владина агенција, одговорна за цивилни дио свемирског програма САД. Агенција је такође одговорна за дугорочна цивилна и војна истраживања у области ваздухопловства Пупин  је њему  повјерени посао изванредно добро обављао. Посебно је у својој лабораторији на Колумбији вршио многа истраживања која су имала циљ да побољшају бежичну комуникацију са авионима у лету. Треба нарочито истаћи да је тада, током 1916. и 1917. године, Пупин био и предсједник Њујоршке академије наука.

Када је послије успјешно завршеног Првог свјетског рата дао оставку на функцију предсједника Одбора за аеронаутику, добио је писмо од новог, тадашњег предсједника САД Хардинга које гласи:

„Бијела кућа

Вашингтон

14. октобар 1922.

Мој драги докторе Пупин,

Са жаљењем примам вашу оставку у Националном савјетодавном одбору за аеронаутику. Чинећи то, желим да вам изразим захвалност владе и народа Сједињених Држава за услуге које сте учинили као члан Националног савјетодавног одбора за аеронаутику, откако је основан 1915. године.

Користим се овом приликом да забиљежим чињеницу која се признаје и цијени: да сте ви за вријеме Свјетског рата као представник Пододбора за ваздухопловни саобраћај, примили на себе да створите средства за општење међу аеропланима док су они у лету, и да сте помоћу опита вршених у вашој сопственој лабораторији успјели да учините један врло значајан прилог развоју једног од великих чуда нашег стољећа, радиотелефона.

Жалим што нисте у стању да као члан Националног савјетодавног одбора за аеронаутику ваш дар и даље стављате на располагање проучавању проблема авијације

Ваш најискренији,

Варен Џ. Хардинг, с.р.

Др Михајло И. Пупин

Колумбија универзитет

Њујорк Сити“

Упоредо са својом основном научном и техничком делатношћу, а то је теоријска физика, посебно електротехника и телекомуникације, ј свестрано образовани ндарени Пупин  бавио се и читавим низом других области. Овдје можемо само летимично да укажемо на оне најважније. Интересовао се за политичку економију, историју, књижевност, публицистику, политику, дипломатију, пољопривреду, социјалну политику, сликарство, стару и нову умјетност, филозофију и многе друге области. Школовао се на два континента (Америка и Европа), обожавао поезију (посебно Његоша, Хомера, Шекспира, Гетеа и др.), и говорио многе језике: српски, енглески, њемачки, француски, чешки, грчки, латински, а учио и дјелимично користио још неке језике.

Славни научник и генијални проналазач, велики родољуб, несебични хуманиста Михајло И. Пупин је умро у једној њујоршкој болници (The Harkness Pavilion at the Medical Center) 12. марта 1935. године, на исти дан када је прије 61 годину кренуо из Хамбурга исјељеничким бродом за Америку са свега пет центи у џепу. Сахрањен је на гробљу Вудлаун у Бронксу (Њујорк). По сопственој жељи тражио је да му се на надгробној плочи уклеше и придјевак „Идворски“ како би и на тај начин указао на мјесто свог поријекла и уједно то био знак поштовања и трајног обиљежавања његовог завичаја. Име Идвора, свог родног Баната и своје српско поријекло увијек је са нарочитим поштовањем истицао, њиме се поносио, а своје сународнике и своју родну постојбину несебично помагао. Читаву своју имовину у Југославији, уз  другу обилату помоћ, завјештао је својим земљацима, а имовину у Америци научно-образовној установи у којој је радио преко четрдесет година…

Од многобројних написа насталих послије смрти славног и знаменитог Михајла И. Пупина, из пера најпознатијих његових савременика и познавалаца његовог живота и дјела, овде износимо само краћи одломак из чланка др Џевета, предсједника Белове телефонске лабораторије:

„Професору Пупину дивили смо се као неком драгом камену, ма из ког угла га посматрали. Ми, а специјално они који су сарађивали са њим на пољу науке, коју је обогатио, имали смо о њему мишљење које је практично личило привржености, својствено припадницима једне породице која људе веже међу собом. Као научник, инжењер и проналазач својим дјелима подједнако је изазивао дивљење. Као учитељ и предавач, својом јасноћом израза и снагом да побуди разумијевање такође је изазивао дивљење. У њему смо упознали вођу који је инспирисао оне чији је задатак био даље да раде на пољима науке на којима је он био пионир. Заједно са хиљадама људи свих раса и свих сталежа, са људима који га никада нису познавали, ми славимо њега као снажног писца прозних ствари које је знао да изложи са инспирацијом и пјесничким сјајем.“

Смисао за сликовито, јасно и прецизно исказивање мисли било је једно од битних обиљежја великана из Идвора. Његова жива ријеч је увијек окупљала велики број веома знатижељних и бистрих слушалаца, а изнесено градиво је свагда  представљало богато научно, стручно и животно искуство човјека који је живот посветио науци и техници. И у писаној форми, када је стварао  и најпопуларнија дјела, долазили су до изражаја ти изванредни квалитети Михајла Пупина. Његово дјело, остварено кроз 34 изванредно значајна проналаска представљало је основу за будући брзи, свестрани и свеобухватни развој телекомуникација.

У данашње вријеме телекомуникације су постале једна од окосница цивилизације и културе. Читава наша планета је, заправо, постала једно „глобално село“, једна међусобно повезана цјелина. Многобројни сателити који непрекидно обилазе око Земље представљају погодно лоциране релеје тако да покривају сваку тачку на свијету било гдје да  живе учесници у комуникацијама. Посебно мјесто заузима савремена дигитална техника и технологија, особито компјутери и свјетски умрежени интернет, који омогућавају изванредно брзу, поуздану и  свестрану могућност информисања из свих домена савремених материјалних, интелектуалних, умјетничких и духовних потреба. На путу до постизања овог садашњег високог нивоа једну од најзначајнијих карика је уградио управо наш славни Михајло Пупин. Стога ће његово грандиозно животно стваралаштво   постојана и  вјечито сијати несмањеним сјајем за све истинске поштоваоце свеукупног друштвеног  прогреса.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: