Пушка му беше за душмане, који заблуде у Црну Гору – старина Илија
1 min read
Илија (породична архива)
Пише: Ранко Бабић
На слици је мој прадед Илија, снимљен у Црној Гори, пре 100 година.
Но, у про-еU Црној Гори то је под питање.
Вазда беше: ако прадед, онда праунук.
Данас није. Зависи шта је тај постао.
Па и кад бих ја нешто друго, слика ме дочекује. Црногорска капа са српским грбом, преко колена. А колено сам ја.
На слици се не види манастир Морача, у коме је Илија крштен, где се често Богу молио. Подобро знаваше да га је Стефан Вукана Немање давно изградио.
Али се виде жуљеви на рукама, на три прста од прекрштања, на длановима од пушке и рала. На челу су му годови, као у храста. Сваки рат – год.
Пушка му беше за душмане, који заблуде у Црну Гору.
А кад би који његов заблудео, ето штапа у руци.
Свако у Црној Гори засигурно има сличну слику.
Па и Господар, ‘у кам ударило’.
Може ли му се рећи: Капа доле, за колено?
Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:
Kada smo već kod časne prošlosti naših pređa, kod pušaka kad smo, u čevske Vujoviće, u njihovih 60 -tak kuća, u ono nešto davnine vrijeme, bijaše brat bratu petstotinak i više cijevi!
… Vojska! Zaziralo se od njih i gore na Cetinje.
Братство Вујовића са Чева је било велико, храбро и сиромашно. Овдје је говор о само једној фамилији Улије Тадишина с Диворада испод врха Умова у Липову, која је за то вријеме била храбра, богата, с великим бројем цијеви и племенита. Од њих је и чувени Данило Бојић и мноштво научника и дивотника Кад би се збројиле све куће од села Бојића и других колашинских села и самог Колашина, броје се на пар хиљада. И прва жртва Лијевих скретања је био капетан из Вељег рата Алекса Бојић. Бојићи су страдалничка кућа из братоубилачког крвавог Одступа.
Илија Тадишин и Јована од Ракочевића имаху шест синова : Јована, Петра, Машана, Николу, Блажа, Димитрија и кћер Зорку. Имаху пола Липова, воденицу, кућу и кафану усред Колашина, та кућа је потом бројала 45 пушака.
„Црногорска капа са српским грбом, преко колена.
А колено сам ја.“
I u nasoj kuci se cuva slicna slika….
KOLJENO SAM I JA….
Srecna je zemlja….
Gdje se SKIDA kapa pred KOLJENOM….
Bravo Ranko! Poštena i čestita porodica. Kakav pradeda takav i praunuk.
Илија Тадишин Бојић. Праунук му Владан Бојић адвокат у Подгорици.
… Zaboravio, a nijesam smio!
Žene našijeh pređa, naše bake, naše pretkinje, najveći su one junak koga je rađala najljepša srpska Planina, ništa muškijeh!
… Žena, srpkinja crnogorska … žena, a Čovjek! Onaj najbolji! Da njih bilo nije takvih, ne bi ni đedova naših bilo onakvih!
Kako dubinom svoga srca tako mislim, Bog zna!
( Mora biti da tijeh žena više nema kada smo vaki!)
Nema ih bogme, Djikane moj….
Uvezosmo mnoge…. Govorim bez zle namjere….
Ima ih za postovanje….
Ali neke…. Da bog sacuva….
Tako se genetski izlinjase mnoge generacije nase….
Живио!
Бабићу, Кољено Људско, и Пород Твој и
Род наш заједнички Србски!
У Вијекове – Вјекова!
Србство је Вјечно,
док има Вјерних Синова и Шћери!
Na slici je Ilija Bojić sa ženom Nenom. Slikano u Lipovu, na Divoradu ispod porodične kuće. Slikao njegov sin Dimitrije, inžinjer šumarstva.
Незаборавите и жену поред њега. Која се такође борила, рађала и хранила поколења. Због правде и истине.
Родила 5 синова и 1 ћерку.
… Ako je potomaka danas i manje no što ih ima, više ih je no što se misli !
I da je tako, oni koji su manjinu, oni su oni pojači, najjači!
Dok je potomaka, smrti nema Srbima crnogorskim, Crnogorcima! Srbima …
Do pošljednjeg onog potomka!
Ali tako, ali nikako !!!
… Bravo ti ga Babiću!
Potomče!
Лазаре
Коси ти
Лазаре
Вршњаци
Нек воду доносе
Залези пуцај
Лазаре
Док млађи бјеже
У збјегове
Потури леђа
Лазаре
Подупри Небо
Да не падне
Момчило
Odlicno
Браво. Тако се људи поносе са прецима. А не као неки који су преправљали ђедов гроб ( у Озринићима код Никшића ) и доводили распопа да им прегаси очев гроб. Непоименици.
Tačno prije 100 godina je Aco palikuca procerao kralja Crnogorskog, ukinuo Crnu Goru I uveo to sra.. od grba. I ti se dicis tome što ti je djede bio izdajnik pa si I ti naravno.