Путеви и странпутице (1)

Пише: Јован Лакићевић

У неким другим временима ово би звучало као несувисла шала. Али „досјетка“ извјесног Ђељошаја – да би Црном Гором, у овој кризи, требало да управља мањинска влада, састављена од Бошњака, Арбанаса и Хрвата, на челу са Дританом и, наравно, уз малу припомоћ Амера и Енглеза, што се, ваљда, подразумијева, слови као „озбиљан предлог за разматрање“!

Не бих да се ваљам у црногорској политичкој каљузи, коју су нам спремиле моћне обавјештајне структуре Атлантиста, али сам ову епизоду морао да поменем као круну политичког лицемјерја, које нам је стигло од наших „провјерених пријатеља“ са Запада.
Све ово кроз шта последњих година пролазимо, веома подсјећа на кување жабе , уз повећање температуре, при чему јадна жаба, илити Црна Шума, не зна ни да ли је потпуно скувана, или је на путу…
И док се у неким елитним научним и политичким круговима Планете озбиљно размишља о новом друштвено-економском поретку, који би био контра актуелном глобалистичком, односно сатанистичком циркусу, у нашој постојбини се и даље држимо, „ко пјан плота“ неолибералног капитализма, који је урушио, не само САД, него и многе друге земље „просперитетног Запада“. Видите ли, њима не виђели…
Па зар нијесу три челника „побједничких коалиција“ потписали, одмах након избора, Споразум састављен у енглеској (намјерно не кажем британској) амбасади , да нећемо ни по коју цијену скренути с пута који су нам наши пријатељи Атлантисти трасирали. При томе је посебно наглашено да на снази остају антисрпска и антируска агенда.
Нећу рећи ништа ново ако кажем да понекад о судбини земаља и народа одлучују неки крајње банални разлози. Тако је било и са одвајањем Црне Горе од Србије прије петнаест година.
Поглавнику је пријетило хапшење након суђења у Италији због његовог мафијашког укључења у моћне шверцерске канале. У тадашњој државној заједници, њега, колико знам, на функцији коју је имао, није штитио политички имунитет` И зато је требало, по сваку цијену, одвојити Црну Шуму од Србије, за чије су јединство живјеле и гинуле многе генерације! Да нам се Поглавник не би нашао у италијанском затвору! Треба ли се, уопште, подсјећати колико су му у томе помогли Солана, Лајчак и остала политичка боранија „демократског“ Запада.
И то не би било, рећи ћу, ништа трагично, бар што се тиче Србије, јер је скинула својеврстан самар с леђа, да Црна Шума није у међувремену постала моћан полигон за антисрпске и антиправославне дјелатности Атлантиста и наших „пријатеља“ у окружењу.
Надам се да ми ријетки посјетиоци мојих текстова на овом Порталу неће замјерити што ћу овим поводом направити извјесну дигресију.
Покушавајући да уђем у разлоге велеиздаје Поглавника деведесетих година, поменуо сам (прије годину дана) поход на Дубровник, пљачку дубровачког аеродрома ( који ће црногорску државу коштати сто милиона марака), али сам пропустио да поменем и помоћ браћи преко Дрине у нафти и неким другим елементима, потребним за одређена ратна дејства. Зна се да је Поглавник тада био велики и уважени Србин.
Кад су га суочили са одласком у Хаг, тај Србин је постао велики издајник (о томе је говорио и неумрли Митрополит Амфилохије, чије је симпатије (као и моје) претходно несумњиво имао!
Слободан сам да кажем да је, данас већ злосрећни Поглавник, био највећа ловина западних обавјештајних служби. Овом приликом не бих помињао одношење одбрамбених ратних планова државне заједнице, НАТО у, и припомоћ у одређивању мета за енглеске, америчке и њемачке бомбардере НАТО авијацији (заједно са З. Ђинђићем), а потом и уписивање у НАТО његове Црне Шуме, наравно без питања и пристанка народа. Најтужније од свега јесте околност да се тај чин велеиздаје у пола ЦГ данас сматра великим дипломатским и политичким успјехом њега лично и његове одрођене гарнитуре!
Следствено томе наопаком путу, који ће несумњиво остати велика мрља у историји Црне Горе, не би ме изненадило да се на Поглавниковим неокомитским зборовима, заори пјесма: „Друже Џое, ми ти се кунемо, да са твога пута не скренемо“! Можда ћемо и то дочекати.
Актуелна власт, састављена по избору и вољи „пријатељских“ обавјештајних пунктова у Подорици, видимо да је доследна на том путу (у провалију!). Ту је, до даљњег, или бар „за сада“ забрањен приступ патриотској коалиције За будућност ЦГ.
Свака помисао да се могло, а не дао Бог и сада може, боље, паметније и другачије, осуђена је на анатему садашње опозиције и тзв међународне заједнице, оличене у двије-три западне амбасаде.
Ова издајничка и тешко поправљива историјска странпутица моје постојбине, пада ми утолико теже што знам, веома добро, да је моја Црна Гора остала кроз вјекове захвањујући несебичној, братској помоћи Велике Русије . Неки ће рећи: Па, забога, Русија је припомогла њеном одвајању од Србије! Припомогли су руски олигарси, махом Хазари, с којима и велики Путин и дан данас има доста проблема!
Зар Романови нијесу ушли у Велики рат да би заштитили Србију и Црну Гору, и били од бољшевика ликвидирани.
Србија је, изгледа, то запамтила. Црна Гора је, захваљујући својим издајничким неумним властодршцима, на то – пљунула! И због тгога осјећам велики лични стид и незаслужено национално понижење.
Но. о томе и о срамном беспућу Црне Горе у неком од наредних текстова.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: