Путевима Живојина Мишића: Зашто да нам Европа кроји државу, може да је растури!
1 min read
Припремио: Милош Станојевић
На данашњи дан прије 84 године у Марсеју је убијен краљ Александар Карађорђевић. Убиство краља покренуло је распад Југославије, која је као краљевина нестала у разарању и вртлогу Другог свјетског рата. А да ли је морало да дође до атентата, али и до стварања Југославије?
Било је пуно мудрих Срба који су знали чим је та држава створена да нема шанси да дуго траје. Одмах након стварања Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца прослављени војсковођа Живојин Мишић упозорио је Александра шта доноси заједница са Хрватима и како ће на то реговати Европа. Његове поуке и ставови и данас су актуелни, а да је краљ послушао свог вјерног војсковођу ко зна како би данас изгледао Балкан. Преносимо разговор краља и Живојина Мишића.
– Живојине Мишићу, када ћете се одљутити? Докле ћете бити љути на мене, вашег краља?
– Ваше височанство, неумесно је да себе проглашавате краљем поред живог краља, ваљда се и принц Ђорђе за нешто пита?
– Живојине седите! Немојте, молим вас, опет да почињете, седите и слушајте! Има разлике између Вашег, добро и мог, гледишта на „уједињење“ српских земаља, од оног које заговарају и подржавају Париз, Лондон, Рим… Они хоће да у заједничку државу са Србијом гурну и Хрватску и Словенију. Дакле, Европа жели да створи Краљевину Срба, Хрвата и Словенаца по сваку цену, јер јој се чини да ће заједничка држава Словена бити најбоље решење за мир на Балкану.
– Височанство, зашто да нам Европа кроји државу?! Кад неко нешто од нас прави, сутра ће узети за право да то и растури. Кад ти неко нешто да, кад-тад ће тражити да му то платиш. И то са каматом, на интерес! У државним пословима нико ништа не дарива, а да притом не мисли на уздарје. Данас дар, сутра дар-мар! Ако данас дозволимо да нам Европа скроји државу како она хоће, док смо живи, узимаће нам меру по својој жељи, по својој потреби и задовољству!
Они ће бити планери, а ми градитељи и рушитељи. Прекрајаће нам земљу уздуж и попреко, избрисаће границу за коју смо се жртвовали! Никад неће бити тамо где јој је место и где је Богу мило и народу драго! Српска граница у тој вештачкој творевини биће у рукама сотоне! И сотона ће, док је света и века, испитивати нашу издржљивост и мерити нашу снагу! На њој ће ценити колико можемо, смемо и умемо! То неће бити српска граница, него српска јадница! То није наша држава, држава уједињења српских земаља, за коју се боримо, трпимо, патимо и страдамо! (стр.116)
А када је на „притисак“ великих сила да се Србија уједини са вековним непријатељима српског народа, престолонаследник Александар, пред генералима, говорио о великој „помоћи“ и „признањима“ која су дата Србији кроз обећања од савезника, Мишић је уздахнуо:
„Дао Бог, Ваше височанство, да ја дочекам да са српским народом тумарам балканском помрчином тражећи обећано, а не спомињући изгубљено.“
Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:
Bio cist Covek. Mozda se dogodi i cudo, second chance…
Dana 19.11.1919. načelnik Srpske komande, vojvoda Živojin Mišić , šalje telegram komandantu srpskih trupa u Crnoj Gori.
Naredba glasi :
„Nastavite najenergičnije i svim sredstvima da se na teritoriji koju je naša vojska okupirala uguši svaka agitacija, pa ma od koga ona dolazila. Za to vam stoje na raspolaganju sva sredstva koja možete raspolagati bez ikakvog prezanja“.
Bratski srpski narod u licu Misica i Karadjordjevica.
Od kada su se docepali drzave i postali narod, srbima smo stalna ali i dominantna meta. Kosovo i s’utra Vojvodinu ce lakse preboljeti nego li nasu malu Drzavu.
Zato uvijek treba biti na oprezu i zbog Misica i Karadjordjevica.
Cak kad ti Danajci i poklone nose…
Ubistvo Ace Palikuce godine 1934 je uslovilo raspad Jugoslavije 1991!?
Ko je autor ovoga – srpski akademik Baba Vanga?
Војвода Живојин Мишић- Извештај краљу Александру по повратку из Сплита
(Из белешке секретара Живојина Мишића, г. Милорада Павловића)
„Из свега што сам чуо и видео ја сам дубоко зажалио што смо се ми на силу Бога обмањивали некаквом идејом братства и заједнице… Сви они једнако мисле, то је свет за себе, ма са каквим предлогом да се појавиш….. ствар је пропала…..
Ништа се не може зајазити, ничим што би јој се понудило.
Ја сам са тим начисто. Двоје нам као неминовно предстоји: потпуно се отцепити од њих, дати им државу, независну самоуправну, па нека ломе главу како знају, а друго је, управо прво, да у земљи заведемо војну управу за двадесет година и да се земља сва баци на привредно и економско подизање, далеко од свих политичких утицаја. Ако то не може, онда се отцепити, дати им њихову државу. Границе ће бити где их ми повучмо, а ми ћемо их повући не онде где наше амбиције избијају на површину, него онде где историја и етнографија кажу; где каже језик и обичаји, традиција и најзад, где се сам народ по слободној вољи определи, па ће бити и право и
Богу драго.
А Италијани? Нека им је са срећом. Нека се они Хрватима усреће. Ја сам дубоко уверен да се ми њима нећемо усрећити… Ти су људи сви одреда, прозирни као чаша, незајажљиви и у толикој мери лажни и дволични, да сумњам да на кугли земаљској има већих подлаца, превараната и саможивих људи.
Не заборавите Височанство моје речи. Ако овако не поступите сигуран сам да ћете се љуто кајати.”