ИН4С

ИН4С портал

Путин: НАТО иде према нашој територији, то је апсолутно неприхватљиво

1 min read

Русија данас слави 77. годишњицу побједе над Хитлеровом Њемачком, а предсједник Владимир Путин ће држи дуго очекивани говор о догађајима у рату против Украјине.

-Наша дужност је чувати успомену на оне због којих смо побједници и не поновити глобални рат. У претходним годинама покушавали смо одржавати мировне договоре, али нису нас хтјели слушати. Имали су потпуно други план, сад то видимо. НАТО активно иде према нашој територији, то је апсолутно неприхватљиво. НАТО ради с украјинским нацистима, Украјина добија најмодерније оружје. Одлука о специјалној војној операцији је била једина исправна- говори.На московском Црвеном тргу одржана је војна поворка. У њој учествује око 11.000 војника. Изложени су тенкови и друга војна опрема.

Осам борбених авиона на небу ће обликовати слово „З“, што је службени симбол руске војне операције у Украјини.

За разлику од пријашњих година, догађају неће присуствовати ниједан предсједник стране државе.

Нагађало се да би Путин данас могао наредити општу или дјеломичну мобилизацију војника, но Кремљ је то раније одбацио назвавши то глупошћу.

Подјелите текст путем:



Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:

     

22 thoughts on “Путин: НАТО иде према нашој територији, то је апсолутно неприхватљиво

  1. Живјели Руси! Живјела Русија! Да кроз вјекове није било Русије, ни нас ни бар пола свијета данас не би постојало.

    12
    1
  2. Tekst napisan 01.03 2014 godine.
    Као ревносни слуга америчких интереса, Пољска званично игра улогу турске службе у свом односу са Украјином. Попут Турске, која се показала као платформа очигледног геополитичког интереса у транзиту оружја и подршке људима и материјалима за сиријске терористе, Пољска сада нуди исту врсту подршке својим украјинским колегама. Пољски премијер Доналд Туск рекао је 22. фебруара 2014. да његова земља већ пружа негу рањеним побуњеницима из Кијева, заправо дајући наређења Министарству унутрашњих послова и оружаним снагама да појачају ту подршку обезбеђивањем болница [1 ]. Заменик министра здравља Варшаве потврдио је контакте са побуњеницима у Кијеву како би „организовали збрињавање украјинских рањеника“. Из тога следи да је Пољска заиста проширила свој домет на скоро 500 км у унутрашњост Украјине, где намерава да изврши свој утицај, како подземном акцијом, тако и дипломатијом. У Украјини, пољске обавештајне службе се очигледно не задовољавају само „подржавањем рањених [терористичких група]“. С правом се може претпоставити да су украјинска земља која се граничи са Пољском – Лавов и Волинија – још више под утицајем Варшаве. Случајност или не, Лавовска област је већ покушала да прогласи своју независност. Као што је Варшава чинила (и ради) у Украјини, Анкара је извршила свој утицај дубоко унутар сиријске територије на врхунцу тамошње кризе. Не смемо заборавити да је Турска склонила и збринула повређене (терористичке) борце чак и на сопственој територији у Сирији.

    Требало би пажљивије испитати сличност односа између Пољске и Турске и њихових суседа, Украјине и Сирије, како би се боље разумео метод интервенције „усмеравања уназад“ коришћен у оба случаја.

    Прво, да приметимо да је стратегија „управљања од позади” дефинисана као „војна подршка САД која остаје у сенци и дозвољава другима да праве пароле и пропаганду”. То је стратегија за ратне операције где су САД, из различитих разлога, невољне. да се отворено ангажује, ослања се на коришћење савезника, регионалних великана, да преузму одговорност за унапређење геополитичких и геостратешких циљева САД кроз систем асиметричног ратовања, док Вашингтон прераспоређује своје трупе у Азију, где је Кина. САД повлаче конци на европској сцени као и на Блиском истоку: за Вашингтон, Пољска и Турска су марионете из снова, обе које делују против својих суседа Украјина и Сирија углавном спроводе обуку „опозиционих група“ и тајне службе д Турска обавља свој део посла пружајући директну подршку за распоређивање ових група на територији земље која је нападнута.

    У Украјини, више од једне деценије, САД се инфилтрирају у невладине организације како би тамо успоставиле упориште, нудећи, између осталог, 5 милијарди долара за „помоћ земљи да изгради демократске институције“. [2]. У пропагандној кампањи против Кијева, НЕД (Национална задужбина за демократију) [3] је одиграла важну улогу у цурењу у украјинску јавност ревидиране верзије видео снимка Кони 2012, који је раније коришћен као изговор за осуду америчког војног присуства. у да ојача Централну Африку [4]. Застрашујући извештаји „Денија“, на Си-Ен-Ену, коришћени су на сличан начин у Сирији 2012. године за дискредитацију режима у Дамаску [5].
    Али сличности се ту не завршавају.

    Пољска и Турска су и пограничне државе НАТО-а, где се Пољска сматра „најважнијом од пограничних држава алијансе у смислу економске, политичке и војне моћи“. У поређењу са украјинским и сиријским суседима, обе земље, које имају велике геостратешке интересе, имају користи од одличне демографије. Али они пате, једни као и други, од комплекса инфериорности које су наследили од изгубљене царске славе (губитак уније са Литванијом за Пољску и губитак Отоманског царства за Турску). И једни и други деле националну границу са земљама које су на нишану за „демократску транзицију“. Обојица деле важне културне и политичке везе са својим суседима, наслеђене из изгубљеног царства, које сежу далеко у историју пре него што су њихове кризе избиле. То им даје првенствене и недодирљиве предности да интервенишу на будућем бојном пољу, званично или незванично, и да спроводе обавештајне операције.

    Пољска и Турска такође су домаћини веома важних војних објеката: америчко ваздухопловство има ваздушну базу Инџирлик у јужној Турској и противракетну радарску станицу на истоку. Пољска је, са своје стране, ставила на располагање САД ваздухопловну базу Ласк и испоставу противракетне одбране на североистоку, у близини Калињинграда. Гледајући развој похода побуњеника који извршавају поверени им задатак у Украјини, долази се до узнемирујућег сазнања: украјински фашистички методи су све сличнији онима џихадиста у Сирији. Као иу Дамаску 2011. године, где су снајперисти (идентификовани као побуњеници) слепо пуцали у масу, меци су почели да падају на цивиле у Кијеву, где је такође пуцао извештач руске телевизије РТ. Неко може упоредити Лембергову тврдњу о независности са проглашењем аутономије Курда у северној Сирији. Оба региона су на границама државе, која се меша у унутрашње ствари свог суседа у име америчког спонзора. Исти паралелизам се налази у погледу контроле украјинских и сиријских побуњеника над граничним прелазима који обезбеђују везу са државом која их подржава. Ови маневри имају очигледну заслугу за Анкару и Варшаву јер су терористима који су их сами креирали олакшали пролаз оружја, људи и опреме. Када побуњеници нису у стању да контролишу гранична подручја, прибегавају пљачки складишта владиних трупа које су успели да заузму; краду оружје, било тако што га одузимају од ухапшених полицијских агената или краду из зграда које су могли да заузму [6]. Џихадисти који се боре у Сирији непрестано спроводе егзекуције и узимају таоце. Њихови украјински епигони иду њиховим стопама, показује хапшење шездесетак полицајаца у Кијеву.
    Горе наведени примери јасно показују да активности дестабилизације у Украјини и Сирији следе утврђени план. САД су на седишту возача, примењујући своју стратегију „управљања уназад“. Они манипулишу државама којима су припадали, парализовани распадом империја. Они циљају на области од посебног интереса у којима би радије не интервенисали директно и играли своју тајну улогу, дрско поричући било какву умешаност. Друга пракса постаје све раширенија: коришћење регионалних екстремистичких фанатичних група за подршку дуготрајном подухвату за дестабилизацију. Исламистички радикали на Блиском истоку су ти који су изабрани да организују и извозе хаос. У Украјини се, чини се, управо „локалне вехабије” све више регрутују из екстремно десних група, укључујући нацисте, за извођење одређених операција. Украјина би врло лако могла постати полигон за друге европске екстремно десничарске групе. Такође се може страховати да ће субверзивне групе које су тренутно активне у Украјини одлучити да продају своје вештине онима који највише понуде у другим европским земљама. Баш као што Турска припрема кревет исламских екстремиста дајући подршку борцима у Сирији, Пољска опасно удвара украјинској националистичкој крајњој десници, о чему сведоче њене изјаве подршке насилним групама и њена недавна одлука да евакуише побуњенике и (не да поменути друге облике тајне подршке, непознате величине). Баш као што су исламистички екстремисти измицали онима који вуку конце и сада прете читавом Блиском истоку, крајње десничарске националистичке групе у Украјини могле би постати неконтролисане и угрозити читаву Европску унију. Упоређујући Пољску са Турском и Украјину са Сиријом, мора се признати да је „арапско пролеће“ сада утонуло много дубље у европски пејзаж него што се чини.
    Da li ce neko pristupiti u Poljskoj i ovom scenariju,ili ce stvarno otvoreno uci u Ukarinu?
    https://www.youtube.com/watch?v=d8vRYzDT7Y4

    3
    1
  3. Rusi drze vojnu paradu sa velikom binom, cvecem i konfetama, dok u isto vreme sa 10% snage ratuju protiv Nato pakta ? Bice ovo znak da su se odnosi sila u svetu promenili

    28
    3
  4. НАТО је започео рат у Украјини. Они обука и наоружање Украјини,а украјина обезбеђује топовско месо. Како Украјина није члан злочиначке организације зване НАТО она добија доларе(читај њени политичари),а мањи део и избеглице које су добровољно напустиле Украјину, које САД штампају у огромним количинама без покрића. Својим поступком обучавајући и наоружавајући неонацисте и фашисте ,НАТО је поред злочиначке организације постао и фашистичко сатанистичка организација.

    35
    2
  5. Ovi zapadnjaci uzalud su zinuli na Presjednika Putina sa ukrainskim fasistima da bi ostvarili svoje nepravedne i podle pretenzije prema Carskoj Rusiji ali je pravda Bozja na stranu brace Rusa koje cuva i pomaze Gospod Bog sve moguci i pred njim Bogom nasim pokriva i cuva vodi i rukovodi pesveta djeva Bogorodica te uzud blejanje zapadnjackih fasista i sa njima domacih izdajnika i otpadnika.

    46
    3
  6. RTS posle 30 godina prvi put ne prenosi Paradu iz Moskve. U isto vreme na RTS ide gostovanje ambasadora EU u Srbiji i predsednice Evropskog pokreta Srbije.
    Toliko o Vučiću.

    55
    4

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Privacy Policy