Путин одобрио руско-српски споразум о гробљима да нико не би био заборављен

Велики српски пјесник, Јован Дучић, је на савршено језгровит начин описао значај који има колективно сјећање на људе који су силом вјечног закона престали да живе физичким животом. Он је рекао – „Умријети, то није ништа, али бити заборављен – то је најсвирепија одмазда смрти над животом“.

Суштински следећи ту исту мисао, предсједник Русије Владимир Путин је ратификовао споразум између Русије и Србије о одржавању војних гробаља, чиме је створена правна основа за одржавање руских војних гробница, споменика и меморијалних објеката на територији Србије, као и обрнуто. Наравно, то је учињено управо зато да се не би десило да заборав прекрије хиљаде руских војника који су као савезници и пријатељи Србије изгубили животе на њеном тлу и ту били сахрањени на бројним гробљима.

Подсјетимо, једно од највећих, Руско гробље или Руски некропољ се налази на београдском Новом гробљу, на коме је сахрањено преко три хиљаде руских војних и духовних лица, државника, научника и умјетника, који су дали осјетан допринос развоју српског друштвеног живота, а тамо се налазе и посмртни остаци руских војника који су погинули током Првог свјетског рата.

Поменуто Руско гробље је донедавно било у изузетно лошем стању, иако се процјењује да је то највећи руски некропољ изван територије Руске Федерације. Међутим, разумије се да ни то гробље није једино, јер према постојећим подацима у Србији укупно има 17 руских и совјетских војних гробаља на којима је сахрањено преко 5.000 совјетских војника, а поред тога постоји и најмање 50 меморијалних објеката и гробаља из периода Првог свјетског рата, на којима је сахрањено још око хиљаду руских војника.

А када је реч о гробовима српских војника из времена Другог свјетског рата који се налазе на територији Русије, њих је 35 и они су такође обухваћени споразумом ког је управо ратификовао Путин, након што га је прихватио и руски парламент. Тај документ предвиђа размјену података о постојању, локацијама и стању војних гробаља, а двије стране треба да предају једна другој листе и личне податке о погинулим војницима, сахрањеним на територијама обје земље, као и могућност приступа документима у вези локација на којим се гробља налазе. У споразуму се још наводи да ће Србија и Русија у сваком појединачном случају извршавати узајамне обавезе и једна другој на неограничено вријеме бесплатно уступити земљиште за формирање нових војничких гробаља или обнављање старих.

Дакле, након прошлогодишњег потписавања тог руско-српског споразума, а сада и после његовог ратификовања, створили су се потребни услови да не буде заборављен нико од Руса сахрањених у Србији, као ни Срба који почивају у Русији, јер би то, како сам на почетку казао, по Јовану Дучићу представљало „најсвирепију одмазду смрти над животом“.

Такође, у овом тренутку можемо се надовезати на мисао класика руске књижевности Антона Павловича Чехова, који је рекао – „Када сунце сија и на гробљу је весело“, и да закључимо да ће након овог међудржавног споразума, руска и српска гробља убудуће бити, ако не весела, онда барем достојанствена мјеста колективног сјећања. И то не само када сија Чеховљево сунце, него увијек без престанка.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: