Путин спреман: Слиједи дедоларизација

Блиски сарадници предсједника Русије Владимира Путина ужурбано разматрају мјере за заштиту домаће привреде од последица могућих нових, оштријих западних санкција.

А једна од најважнијих акција у том правцу треба да буде дедоларизација економије, објављено је у Москви.

Путинов савјетник за економска питања, руски академик Сергеј Глазјев, већ је предочио радикални план за борбу против иностраних санкција.

Реч је о 15 практичних мјера које би требало у догледној будућности домаћу привреду да ослободе зависности од Запада.

Глазјев је осим дедоларизације предложио да се изврше битне промене у руском финансијском систему тако што би та реформа обухватила не само државни сектор привреде, већ и операције које обављају приватна предузећа и грађани.

Држава би, како наводи у свом предлогу Глазјев, требало да се припреми за предстојеће, врло вјероватно, замрзавање валутних рачуна Русије у иностранству. Због тога експерт сматра да се хитно морају трансферисати средства изражена у доларима и еврима из земаља-чланица НАТО у неутралне државе.

Идеје и предлози Глазејева су, углавном, сасвим супротни залагањима либералног блока у руској влади и сада је, како наводе аналитичари у Москви, питање да ли Силуанов, ранији министар економије Герман Греф, који је сада директор „Сбербанке“, и неки њихови истомишљеници могу направити неки прихватљив контра – план.

Истовремено треба обавити и продају вриједносних папира САД и других чланица НАТО, а који су сада у посједу Русије, јер би могла да услиједи и блокада тих средстава. Руске државне компаније и банке требало би да добију могућност узимања кредита у рубљама, умјесто досадашњих зајмова које су углавном користили из западних банака због нижих каматних стопа на међународном финансијском тржишту.

Русија је у марту и почетком овог мјесеца већ обавила велики трансфер својих средстава изражених у доларима и врједносним паприма америчког министарства финансија, у вриједности која се мјери десетинама милијарди долара, у безбједније међународне финансијске инструменте.

Финансирање домаће привреде и банака обављаће се, према плану Глазјева, уз помоћ емисије Централне банке Русије (ЦБР), док би операцију непосредног одобравања неопходних зајмова вршила московска Вњешекономбанка.

Следећа мјера би се односила на ограничавање валутних позиција домаћих комерцијалних банака, у циљу онемогућавања спекулативних операција са рубљом и бјекства капитала. Према подацима за први квартал, које је раније саопштио први замјеник руског министра економије Андреј Клепач, из Русије је у том периоду забељежен одлив капитала у вриједности 65 до 70 милијарди долара, што је више него у току цијеле 2013.

Протекле године одлив капитала из Русије је, на основу података ЦБР, увећан у односу на 2012. годину за 15 одсто, на 62,7 милијарди долара, а владини функционери су овог мјесеца упозорили да ће „огромна финансијска средства наставити и до краја 2014. још више да ‘клизе’ из Русије ако се садашња неповољна кретања наставе“.

Као врло битну мјеру у свом програму ефикасног отпора западним економским санкцијама, Глазјев је навео и стварање стопроцентних резерви по дужничким обавезама нерезидената, што захтијева и стално обучавање становништва да се окане паничног бјекста из рубаљских у средства изражена у другим, углавном западним валутама.

Програм Глазјева обухвата и замрзавање валутних обавеза комерцијалних банака, с тим да се та мјера примијени тек након увођења нових, оштријих западних санкција.

Русија би у трговини са земљама Царинског савеза и другим „недоларским и партнерима ван ЕУ“ требало обавезно да пређе на обрачун у националним валутама, сматра Глазјев који је такав захтјев стално упућивао руском руководству још од почетка протекле деценије, тврдећи да је курс на масовну доларизацију земље „економски погубан“:

Глазјев је, иначе, у писму које је раније овог мјесеца упутио руском министарству финансија, предложио да се његови наведени и неки други предлози за превазилажење последица западних санкција размотре на Националном финансијском савјету.

Руски министар финансија, Антон Силуанов, затражио је од најближих сарадника да своје примједбе и предлоге, а поводом наведеног плана Глазјева, доставе до 23. априла, али, како наводи московски пословни дневник „Ведомости“, то за сада није учињено.

Агенција РИА Новости истиче, позивајући се на мишљење неименованих владиних функционера, да су неки предлози Глазјева, као на примјер снижавање руских валутних актива у сувереним фондовима, тешко спроводиви, али у исто вријеме указује да у склопу тих мјера постоје и „сасвим разумна и прихватљива рјешења“.

Саговорници „Ведомости“ у Кремљу сматрају да, ипак, не треба прецијенити утицај Глазјева на нову економску политику руске владе. Али, они признају да се Путин у разговорима са члановима владе у неким приликама позива и на податке свог главног економског савјетника.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: