Путинофобија на монтенегрински начин

Мија Мартиновића тукао је лично Владимир Путин. Тај бахати и острашћени црногорски џелат. Јесте, јесте! Није смијешно! Опонаша Путин Супермена, само да би Црној Гори нашкодио. Да би је оскрнавио и обрукао.

Посједује тај наш заклети душманин способност да се претвори у тридесет црногорских „специјалаца“ који тако брутално батинају. Од живота растављају. Једнако људе и аутомобиле. Све по ребрима, глави, куковима, браницима, фаровима, каросерији… Није то била црногорска полиција, ни под разно. Лично Путин! Провалили смо га брзином свјетлости. За „минут – два“. Нијесмо ми бебе, бре! Премда, и Беба данас зна сваког ђавола…

Умислио тај осиони и окупаторски Кремљ да смо им ми ИСИЛ, па ће лако с нама. Надао се Владимир да га нећемо препознати ако се камуфлира час у „специјалце“ црногорског САЈ-а, а час у хулигане с фантомкама и бејзбол палицама који улазе у сједиште владајуће странке усред ноћи у којој је Русија организовала покушај државног удара у Црној Гори. И то све у договору са Мандићем. Оним истим што би да руши демократски изабрану власт и државу на каквој нам и сами непријатељи из Москве завиде. Хе, хе, како смо им доскочили. Како смо мајсторски открили овог Мандића. Путин је одлепршао чим је схватио колико је уствари пред нама, у коначном – немоћан, ситан и небитан. Утече ка’ сиња кукавица чим је спознао с каквим џином има посла. У маглу се претвори. Миш један!

Али смо зато Мандића ухитили. И Радуновића, дакако. За овог другог смо још раније знали да је у дослуху са ратоборним српским хегемонистом Коштуницом, који се само формално повукао из политике. Да, да, само формално! Коштуници није пошло за руком да нам замаже очи. Не, не! Црна Гора смо ми,ало бре ! И, не лежи враже – долија и Воја. И то хамером, ни мање ни више. Хамером – убицом. Лично Воја! Хамером Сафета Калића. Војиног човјека од повјерења. Оног Сафета те су му на свадби били Војини безбједњаци. Како смо само склопили мозаик. Какав КГБ, ЦИА, ФБИ… Наш АНБ је чудо.

Јурио је Коштуница „хамером“ подгоричким улицама као без главе. Право кроз народ. Баш оне вечери руско-српске инвазије на Црну Гору. Хтио је све ове Мандићеве да погази. Па да нама послије то пришије. Јуришао је Воја уствари на нашу Црну Гору. Црну Гору наших предака оданих вриједностима западне Европе и цивилизованог свијета. Црну Гору наших дједова који на Фундини, Мојковцу, Тарабошу и Бардањолту изгинуше за вриједности које једино мирољубиви и слободољубиви НАТО данас промовише. А онај САЈ-овац без обиљежја на униформи, исто је убачени елемент. Рус, без дилеме.

Оперативна сазнања наших служби безбједности и Управе полиције указују да је у питању Сергеј Шојгу, руски министар за ванредне ситуације. Само се изобличио специјално за ту прилику. Руска посла. На свашта су спремни како би нам се осветили због санкција и зауставили наш блистави пут у још блиставији НАТО. Пут који су нам славни дједови трасирали. Наши преци, традиционални русофоби и ратници против мрског словенског освајача и поробљивача. Али авај, баћушке! Нисмо ми мачји кашаљ. Од тих санкција се нећете опоравити задуго. Не, не. Откуд ће. Ми кад ударимо, бије море о мраморје. Ка Москви топови пуцају. Шенлук чини веља Подгорица. А Кнежевићу би поштено било да призна да га је маскирани Лавров својеручно прснуо у очи специјалним руским отровом. По Бајчетићу су скакали исти они „специјалци“ који су тукли Мија Мартиновића, да се разумијемо. Супермен – Путин, дакле! И није тачно да је било ко тукао новинаре. Јок, јок! Гојко Раичевић се, рецимо, сам повриједио. Отео је ревносном специјалцу пендрек и самог себе опалио по леђима. Онако, од мерака. Из све снаге! Како би му „шара“ била што већа. А онда песницом себе у браду. И то све по руским инструкцијама. Они су га обучили. Узгред, мазохиста је то, невиђени. Узалуд му видео монтаже по руском рецепту на којима се жели приказати како га наводно удара наша дична милиција.

Проваљен је Гојко, него како. Он би и живот дао да у НАТО не уђемо. Живот, замисли бајо мој! По цијели дан само неко зло Црној Гори спрема. И бруку! Залудан му је поса’. Црна Гора није за бруку. Посебно за бруку није ова новостворена – од 2006. године. Она се баш никада није обрукала за ово мало времена откако као таква постоји. А прижељкивале су сваку бруку, банде злотвора, како то воли да каже дични наш батинаш – „специјалац“ (Поповић из Даниловграда). Прижељкивали, још како. Навијали су злотвори да не признамо демократску „државу“ Косово, да не уводимо санкције мрзној Русији, те да не гласамо у УНЕСКО за наше доказане пријатеље и партнере који су палили и рушили хришћанске средњовјековне цркве и манастире. А и гробља наша прекопавали. Из најбољих намјера, подразумијева се.

Прижељкивали су руски поданици много тога још. Нијесмо се дали обрукати. Таман посла. Остали смо доследни. Пукни, Путине!

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: