Путник на заласку

Пише: Емило Лабудовић

ПУТНИК НА ЗАЛАСКУ

(Момиру Б. )

Не окрећи се док пси за тобом реже

Отреси прашину с пета у њихове балаве раље

Не посежи за каменом који те с небом веже

Нека их у свом брлогу. Ти, ипак, мораш даље.

На сваки њихов угриз привиј хајдучку траву

И шаку пепела испод часних верига.

Отрпи подмуклу бол, али не окрећи главу,

Ухвати сунце у око и не дај да пусти мига.

Не бери штап у гају, пусти младицу да расте

Не узмахуј њиме, ни уста не развежи,

Не дај са њих шугавих на тебе пређу красте

Само окрећи леђа, ходај полако, не бјежи.

Умориће се чопор балавећи траг за тобом

Његов ће лавеж бити све даље и даље

И биће тишина, тишина као над гробом,

Која ће рећи мјесто тебе. Ти само иди даље.

(Подгорица, 28. 04. 2001. године)

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: