Рацо: Улога Ристе ми је промијенила живот

Од када је заиграо у серији „Игра судбине”, његов инстаграм профил се усијао. Девојке га обожавају, новинари салећу, а он се труди да за свакога нађе времена, да одговори и на она интригантна и не баш пријатна питања, да свакоме поклони осмех и пажњу… Јер је срећан, каже. Снови су му се остварили. Ради посао који воли. И буди се са осмехом на лицу јер зна да га чека дан испуњен драгим људима. Лепо је васпитан, одговоран, тачан, професионалан, иако је у жижи популарности, и можда су то баш особине због којих га цени и струка, али и новинари. Данас се не може баш сваки млади глумац похвалити овако лепим манирима.

Ретко ко зна да овај глумац, иначе по професији економиста, иза себе има и књигу „Портрет сликан речима”. Како објашњава, то је било нешто попут кратке екскурзије у књижевне воде.

– Нисам имао амбицију да напишем роман већ само да изнесем своје мишљење о љубави, пријатељству, манекенству, глуми, моди – скромно додаје.

– Желео сам да млађој генерацији поручим да морају да буду упорни у свему што желе у животу и да истрајно раде на испуњавању циљева. Лепо је када имаш могућност да утичеш на омладину, некад чак и више него што би то родитељи – додаје Рацо.

И он је упорношћу и великом жељом од економије дошао до глуме. Сматра да се све може постићи у животу само уколико довољно то желимо, па чак и ако нас живот води у неком другом правцу.

Открива нам да је одувек желео да се бави јавним послом и да ради на телевизији, као водитељ, али глума му није падала на памет. Глумачке секције су ми биле више као хоби. Његови родитељи били су веома скептични када им је саопштио да би пробао да упише Факултет драмских уметности јер су били свесни да се тешко долази до посла. Здрав разум је пресудио и Лука је ипак уписао оно што је такође волело, а то је економија. Додуше, тата правник је желео да му и син студира права, поверава нам. Паралелно са студирањем почео је да се бави и манекенством. Корак по корак, увукао се у тај свет. Много пута је на аудицијама чуо и „не”, али се 2013. десио тај фамозни кастинг за серију „Синђелићи” где је добио улогу. У првих десет епизода појавио се само једном, са једном реченицом, а његов лик чак није имао име.

– Био сам пресрећан и због те једне реченице. Тада нисам ни сањао да ћемо у наредном периоду снимити више од 300 епизода, да ћу добити име Риста и да ће се мој живот скроз променити – искрено казује, додајући да се увек труди да све што ради схвати најпозитивније могуће јер живот је тако лепши. У међувремену доста је одлутао од своје примарне професије, мастер студије је завршио 2015. године.

– Глума је као зачарани круг. Кад једном уђеш, тешко је из њега изаћи. Мало смо и ми глумци навучени на њу. Али, прија ми. Ако човек ради посао који воли то је као да никада није ни радио у животу – са пуно оптимизма прича и наставља отворено:

– Гледајући глумачки начин живот увек сам се питао како моје колеге балансирају будући да већина њих има породице. То је једино што ме мало забрињава јер једва чекам да једнога дана имам своју породицу и да се остварим и као муж и као отац.

Позориште га никада није посебно заинтересовало као што је телевизија. Срећнији је испред камера, каже. Једино што му се ових дана мота у глави је да проба да конкурише на неку академију како би усавршио знање.

Према његовим речима, срећан је што ради са сјајним глумцима и два изузетна редитеља, Михајлом Вукобратовићем и Станком Милошевићем

– Лепо је радити са великанима који се и након толико година успешног бављења послом и даље труде око сваког глумца. Ту су да дају савете, да нас исправе, да нас упуте. Због њих смо и ми бољи. Они су изузетни ментори, као и старије колеге. Мој ФДУ су били Војислав Брајовић, Борис Комненић, Милена Дравић, Мира Бањац, Светлана Бојковић, Горан Радаковић, Милица Михајловић, Милица Милша, Владан Савић, Слободан Ћустић… Са овом екипом сам остварио још већу повезаност. Млађе колеге су толико срећне због наших успеха, заједно све проживљавамо. На нашој „вотс ап” групи после сваке епизоде коментаришемо сцене… Излазимо, дружимо се. Стварно је дивно радити у окружењу у којем нема сујете и где се сви међусобно помажемо – казује нам Рацо који нам открива да му је посебно симпатично када снимају напољу и када им случајни пролазници уђу у кадар како би проћаскали са неким глумцем. Ова популарност је, каже, и даље умерена и прија му. На њу гледа као на прихватање онога што ради.

Пошто је по читав дан на снимању, највише му фали спорт. Два слободна дана користи искључиво за пријатеље. Воли да излази по кафићима и ноћним клубовима јер му се блиски пријатељи баве угоститељством. А највише воли да са друштвом збрише из града, да оду до неког лепог етно-села, ресторана, до другог града…

Била му је јако занимљива тематика којом се серија „Игра судбине” бави јер је данас поново актуелизован проблем замене и крађе беба. Схватио је врло брзо да ће му бити изазовно да тумачи карактер Алексе који је сушта супротност њему.

– Мој лик је арогантан, материјалиста којем ништа није битно осим пословног успеха, али због животних околности мења своје навике. Поента је колико живот може да нас промени у једном дану и колико морамо да будемо спремни на све што може да нам се догоди – поручује наш саговорник.

Сваки дан се труди, подвлачи, да унапреди себе. До сада је све ишло како треба и све је долазило у правом тренутку. Воли да се препушта животу и да све иде својим током, а када се нешто непланирано деси, онда је радост већа..

Пре неколико година учествовао је и на светском Избору мистера у Бангкоку где је освојио награду за најстилизованијег мушкарца и освојио 11. место од 40 учесника. Тада је имао прилику да месец и по дана проведе на Тајланду. Пресрећан је што је упознао све лепоте ове велике рајске земље и што је, и после осам година, и даље у контакту са учесницима из целог света.

После овог такмичења још три пута је посетио Тајланд. Најзанимљивије му је било у Чанг Меју који је окружен џунглом и у којој је провео три ноћи у кућицама од трске. Пут кроз прашуму крчили су мачетама. Тај моменат без интернета, телефона, без струје, без игде ичега, био је највећи доживљај ове земље .

– И те како се може без мобилних телефона. Фалио ми је првих сат времена, а онда је мој другар изјавио: „Сада стварно сви морамо да причамо”! Баш нам је пријало ово путовање. Прочистили смо се – открива нам своје импресије.

Иначе, Лука Рацо је веома активан на друштвеним мрежама и на њих гледа као на бесплатни маркетинг. Открива нам да сам одржава своје профиле. Мада, то уме често да буде заморно.

Питамо га и за порекло презимена, пошто је веома необично…

– Ако сретнете неког са мојим презименом вероватно ми је родбина – шали се. – И мама и тата су ми из Београда, а татин прадеда је из Мркоњић Града. Звучи као псеудоним. Холивудски глумци мењају имена да би била звучнија. Мени је испало супер, специфично је и значи ми у послу. Занимљиво је да нико не зна да ми мења презиме по падежима – кроз осмех прича, поверавајући нам да је у овом тренутку свог живота јако испуњен и да се нада да ће му се захваљујући овој улози отворити још нека врата.

Политика

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: