Рад савеза сокола у духу словенског братства

Соколски покрет настао је у Прагу. У Прагу је 1862. основано „Прашко гимнастичко друштво”. Професор др. Емануел Тонер је у српским народним  песмама уочио значај сокола па  је предложио 1864. да се друштву промени назив у „Прашки Соко”. До 1871. нова организација је себи пробијала пут. Оснивана су нова друштва у другим градовима, а телесно васпитање обухвата и жене. Тирш је 1871. издао лист „Сокол” и у њему први уводник  „Наша задаћа, циљ и смјер” . Исте године издао је „Темељи тјеловјежбе”. Приређен је први свесоколски слет 1882. на коме је учествовало 1.600 чланова из 76 чешких соколских друштава. Чеси су 1889. основали савез „Чешка Обец Соколска”. (1) Соколска друштва оснивана су и код осталих словенских народа.  Сви соколски савези словенских народа су се удружили 1908. у „Савез Словенског Соколства”. На челу савеза био је др. Јосип Штајнер, а начелник је био Јиндрих Ваничек. Почетком Првог светског рата соколски савез је био распуштен.  (2)

После Првог светског рата  словенски соколски савези  тежили су обнови Савеза словенског Соколства. Савез Сокола учествовао је на Свесловенском слету у Прагу 1920. На I Југословенском Свесоколском слету 1922. у Љубљани, основан је Чехословачко-Југословенски Савез као претеча Свеславенског савеза. (3) На слету жупе Мостар у Дубровнику 1923. соколи су истицали да су на обали плавог Јадрана на бранику за краља, Отаџбину и велику Мајку Славију. (4) Као део напора Савеза Сокола за развијањем словенске узајамности програми за слетове штампани су и на језицима словенских народа који су присуствовали слетовима.

Соколи су се спремали да одрже  други соколски сабор 1924. Група соколских радника из Загреба предложила је да се на сабор позову Чехословаци,  Пољаци и Руси. (5) Сабор је одржаван у оквиру слета у Загребу. Југословенски соколи су приредили  слет у Загребу од 15 до 17. августа 1924. У Загреб је дошло 12.000 сокола из Србије, Војводине, Босне, Црне Горе, Херцеговине, Далмације, Словеније, Хрватске, Међумурја и Истре. Дошли су Чешки и Руски соколи и делегација Пољског соколства. На Другом Југословенском Соколском сабору који је одржан заједно са слетом закључено је оснивање Свесловенског Соколског Савеза. (6) Седница представника свих словенских соколских савеза одржана је августа 1924. у Југославенском Касину у Загребу. (7) На сабору је вођа пољске делегације Счепански истакао да пољско соколство иде за тим да се обнове у соколству и по соколству старе свеславенске везе. (8) На сабору је био Адам Замојски. Много тога што је соколство у Југославији закључило употребио је и спровео у пољском соколству. После сабора састали су се представници  свих словенских соколских савеза на саветовање и закључили да се обнови Савез словенског Соколства који је због Првог светског рата био разбијен. Ту обнову преузео је Замојски на себе. Обнова савеза извршена је у његовом дому у Варшави 14 и 15 августа 1925. Представници југословенског, чешкословачког, пољског и руског соколства објавили су да је основан Савез словенског Соколства. Од 1925. није било веће приредбе у Југославији а да Замојски није посетио Југославију.  Задржавао се радо на Јадрану. (9) Бугарски Јунаци примљени су 10. јуна 1934. у Савез Славенско Соколство, пошто су изјавили, да прихваћају соколску идеологију и соколски теловежбени систем. (10)  Савез Сокола Краљевине Југославије на седницама и слетовима заступала је савезна начелница Елза Скаларјева.

Соколске жупе Сплит, Шибеник-Задар и Сушак-Ријека приредиле су слет соколства на Јадрану у Сплиту јуна 1931. У „Соколском гласнику” истакли су да је било преко 15.000 сокола из Југославије и делегација чехословачког и пољског сокола. Пољске соколе предводио је староста А. Замојски. Одликовао је Мирка Буића, старешину жупе Сплит, због развијања и јачања братских веза Пољака и народа Југославије. У име Пољског соколског савеза предао му је две сребрне плакете, једну за њега, а другу за Соколско друштво Сплит. Сребрне плакете су у иметничком рељефу приказивале Пољску. (11) У Љубљани је 1 октобра 1933. у просторијама начелништва Савеза СКЈ у Народном дому одржана седница начелништва Савеза словенског Соколства. Седницу је отворио Мирослав Амброжић. Између осталог одлучено је да седиште начелништва  Савеза словенског Соколства буде у Прагу. (12) О састанку представника Савеза Сокола и представника бугарских Јунака у Београду писали су и чехословачки листови. Брнске “Lidove Noviny” донеле су чланак о томе. У чланку се на крају истицало : „Тиме се неће само ојачати Савез словенског Соколства, већ ће бити уједно омогућена такође и дубља и јача радиност у извршавању програма СС, која је такође потребна у интересу целокупног словенског Соколства и словенске мисли.” (13)

На слету у Загребу 1934. присуствовали су представници Словенског Соколства и то :  Чехословачког Труларж, Замојски као представник Пољског сокола, Драјлинг као представник Руског сокола, бугарских Јунака Лазов као и чланови управе Савеза Сокола на челу са Ганглом. (14) На предлог Савезног просветног одбора главна скупшина Савеза Сокола прихватила је да се за званичну соколску химну узме „Хеј Словени”. Предлог је образложен тиме да је песма са тим речима највише прикладна, што се незванично певала и до тада на соколским приредбама, што је најпознатија као соколска песма и што се певала код свих словенских народа. (15)

У Савезу словенског соколства били су : Чешкословачка обец соколска са 746.878 припадника, Савез Сокола Краљевине Југославије са 356.630 припадника, Савез пољског Соколства са 59.713 припадника, Савез бугарских Јунака са 45.000 припадника и Руско Соколство са око 6.000 припадника. (16) Уочи отварања слета бугарских Јунака  11. јула 1935. у Софији је одржана седница  председништва Савеза словенског Соколства. Седница је одржана у свечаној дворани Академије наука. Од стране Савеза Сокола учествовали су : Е. Гангл, Ђура Паунковић и Алфред Пихлер. Са седнице је упучен манифест  Савеза словенског Соколства у коме се истицао позив на устрајан и неуморан рад. (17)  У тежњи за што бољем међусобном упознавању, зближењу и учвршћењем братских веза међу словенским народима лист „Соколски гласник” пренео је чланак П.Н. Неичева „Словенска солидарност” из софијског дневника „Мир”. У чланку се истицало : „Међу њима уместо поштовања и љубави биле су завладале вечите мржње, које нису могле тако брзо да пређу у дубоки заборав. … Стога сви Словени и кажу :„Ране од блиске браће дубље су”. То је оно што доноси тако полако зближење и упознавање међу Словенима.  Али успркос свију тих запрека, словенски идеализам и дух не једанпут издигли су се високо те се појавили у братској узајамности  и помоћи; …. То се је најбоље видело  на последњем састанку приликом слета Јунака, када су хиљаде словенских Сокола и Соколица заносно, неприсиљено и откривено изражавали своје свете осећаје о недељивом братству, поштовању и љубави. Ово развесељује и дубоко засеца у словенску душу, која корени и живи не само у умовању политичара, већ у душама и срцима народних маса. “(18)

И поједина соколска друштва организовала су свеславенске вечери. Соколско друштво Соко I у Загребу  је 14 марта 1936. приредило Лужичко-српско вече. Вече је отворио старешине друштва Угљеше Пеливановића, који је у предавању приказао положај  Лужичких Срба,  као и њихову културу и историју. О Лужичким Србима приредио је изложбу Станковић. У концертном делу извођена су дела лужичко-српског препородитеља  Бјарната Крауца и загребачког музичара Фр. Шидака. После тога приказани су помоћу дијапозитива лужичко-српски крајеви и живот становништва. Вече је завршено певањем  лужичко-српске химне “Рјана Лужица” и соколске химне “Хеј, Словени”. Следеће словенско вече било је предвиђено за 4 април 1936. и било је посвећено Чехословацима. (19) У просторијама Официрског дома у Сарајеву сарајевска соколска друштва заједно са Чехословачком, Пољском лигом и руским соколима приредила су свесловенско-соколско вече 1. фебруара 1936. На приредби било је преко 100 народних ношњи из свих крајева земље и словенских земаља. Свечана сала била је окићена словенским заставама и сликама знаменитих словена из давне историје и тадашњег доба. Поред слика словенских владара били су и сви грбови словенских држава. Сем тога просторије су биле украшене соколским геслима, зеленилом и малим словенским заставицама. Приредбу је отворио заменик старешине матичног соколског друштва др. Богдан Видовић наглашавајући да су соколи желели приредбом да манифестују своја соколска осећања солидарности и словенску Тиршеву идеологију. Говорио је о животу и раду творца словенске химне, словачког свештеника Самуила Томашика, чија је песма „Хеј Словени”, доживела 100 година и која је пратила све словенске покрете, демонстрације и манифестације током буђења словенских народа. Учествовали су Чешка обец, руски соколи, пољска лига и гуслар. Члан сокола рецитовао је бугарску песму од Христе Ботева. На заједничкој седници свих соколских друштава било је решено да сваке године 4. фебруара (Штросмајеров дан) сва соколска друштва приређују свесловенско соколско вече, како би соколи и тиме васпитали чланове за соколско-југословенски-свесловенски живот, рад и зближење словенских народа. (20) Соколско друштво Београд I одржало је 4. марта 1939. своју традиционалну словенску костимирану забаву. У позиву на забаву у „Соколском гласнику“ истицало се : „Данас, када се свесловенска идеја сузбија у целој Европи, неопходна је потреба да се Соколи још јаче њом запајају, као њени првоборци. Дођите, сестре и браћо, у што већем броју на ову забаву !”. (21)  У свом соколском дому Соколско друштво Борово приредило је 4 марта 1939.  бал са програмом игара и песми словенских народа. Бал је отворен поворком народних ношњи на челу са старешином Томом Максимовићем и његовом супругом. Посетиоци су се дивили поворци од преко 200 учесника у народним ношњама, која је прошла кроз дворану декорисаној сликама народних ношњи из свих словенских крајева. Поворка се сврстала у народно коло, којим је приредба отворена. Певачко друштво „Радиша” певало је на балу песме. Наступили су чланови соколског друштва из Бачког Петровца у словачким народним ношњама и приказали публици „Чехословачку беседу”, зашто су побрали буру аплауза. Нараштајке из Борова извеле су Моравску народну игру, а чланови друштва „Истра-Трст-Горица” из Београда приказали су истарске народне плесове. Затим је изведен украјински плес, а чланови и чланице друштва у Борову у сликовитим народним ношњама изводили су народна кола. Најлепша тачка програма по мишљењу Срђана Шапића, извештача у „Соколском гласнику“, било извођење руског народног плеса, од стране члана сокола Пианова из Брчког и његове трупе, са најмлађом чланицом певачког друштва „Радише” Олгом Богуш. Награду за најлепшу народну ношњу добила је госпођа Кондић, супруга вође продајног оделења Кондића, која је имала босанску ношњу. Другу награду добила је соколица Мирјана Пражић, са славонском ношњом. Трећу награду добила је словачка народна ношња. Гледаоци су плесали народна кола све до зоре. (22) Упркос стварању  Бановине Хрватске 1939. и почетку Другог светског рата одржавани су Свесловенски балови у Борову.  Успех плеса у Борову почетком фебруара 1941. премашио је сва очекивања. Било је преко 400 учесника, чланова и чланица сокола, у народним ношњама из свих крајева Југославије и осталих словенских земаља. По чланку у „Соколском гласнику“ изазвали су незапамћен аплауз, када су дефиловали на почетку плеса двораном “Батиног дома”, на челу са старешином Томом Максимовићем. Обе сале су биле испуњене до последњег места угледним гостима из Борова и других крајева. Присуствовао је др. Д. Јанковић, апелациони судија и подпредседник Југословенско-бугарске лиге у Београду. Плес је отворио Тома Максимовић “Краљевим колом”. Уз домаће соколе, наступали су соколи из Љубљане, Бачког Петровца, Новог Сада, руски соколи, … . Велики успех доживела је фолклорна група Народног позоришта из Београда, под вођством Жуковског. Он је наступио са првакињом балета, Васиљевом, у “Игри у двоје”. Група је извела “Дрмеш”, “Јужносрбијанку” и “Тешката коло”. Опште признање добили су соколи из Словеније извођењем “Из Словеначких села” и “Регимент по цести гре”. Успех су постигли и соколи из Бачког Петровца, и домаћи соколи. Те године због општих прилика нису могли учествовати играчи и играчице из Бугарске. Код бирања три најлепше народне ношње награђена је Сафија Јазвин из Брчка за босанску ношњу, Викица Кедманец, за посавску народну ношњу и Ида Марвин, за народну ношњу из Горењског. Програм је завршен певањем “Ој Словени”, а забава је настављена у братском расположењу и манифестовању за словенско братство. За успех приредбе био је заслужан приређивачки одбор Соколског друштва, на челу са Томом Максимовићем.(23)

Сем слетова Савез Сокола учествовао је на такмичењима у организацији Савеза Словенског Соколства. Соколско друштво Марибор изградило је свој дом, за који су планирали да лети служи као табор деци сиромашних родитеља, а зими као склониште соколима-смучарима. Позвани су и представници братских држава : Чехословачке, Бугарске и Пољске да дођу на такмичења на Похорје. (24) Соколи из Југославије су учествовали и на II смучарским такмичењима Савеза словенског Соколства  на Штрбском Плесу у Татрама. Такмичили су се и чехословачки и пољски соколи. (25)  Крајем фебруара 1937. била су V смучарска такмичења за првенство  Савеза словенског Соколства у Планици. Уз СКЈ и ЧОС први пут су учествовали бугарски Јунаци. СКЈ је први пут освојио Ханжеков покал и постао словенски соколски смучарски првак. (26) Такмичења на Јахорини била су избирна такмичења за првенство ССС. Такмичари су се 25. 1. 1938. вратили са Јахорине, а 2.2. 1938. отпутовали су за Чехословачку. (27) Чехословачка соколска општина приредила је зимска такмичења у Високим Татрама. Такмичења су одржана од 6 до 13 фебруара 1938.  као први део јубиларног  X  свесоколског  слета у Прагу. Такмичења су обухватала  : XI смучарска такмичења ЧОС,  VI смучарска такмичења ССС и такмичења за покал југословенског министра за телесно васпитање. За првенство ССС и Ханжеков покал такмичили су се чланови ССКЈ, ЧОС, Јунака и ПСС. Олга Сковран такмичила се у такмичењима ССС као водница чланица. (28)

Такмичење за првенство Савеза словенског Соколства у Новом Саду одржано је 19 децембра 1937. Такмичари су стигли у Нови Сад 17 и 18 децембра 1937. Вођство чехословачке, пољске, бугарске и југословенске врсте 18 децембра 1937. посетило је општину и Матицу српску. Затим су посетили мушку гимназију краља Александра. Представници соколских савеза под вођством др Игњата Павласа посетили су Бановину, где их је примио подбан Рајић и министар за физичко васпитање народа др Вјекослав Милетић. Соколска жупа Нови Сад приредила је заједничку вечеру у ресторану Соколског дома. (29) После Судетске кризе Савез Сокола је решио да се прикупљају подаци о чешком соколу и Савезу словенског соколства. (30)  Др. М. Градојевић је писао у часопису „Око Соколово” о смрти Адама Замојског. У чланку се истицало да је глас о његовој смрти стигао после многих перипетија. (31)  Соколско студентско средиште у Загребу одржало је 23. марта 1941.  комеморацију Адаму Замојском. (32)

У оквиру рада Савеза Сокола Краљевине Југославије на јачању словенске узајамности дошло је до обнове Савеза Словенског Соколства. Соколи су истицали да стоје на бранику не само за краља и отаџбину већ и за велику Мајку Славију. Савез Сокола  учествовао је  на Свесловенским слетовима у Прагу. Делегације сокола из словенских земаља присуствовале су слетовима Савеза Сокола у Југославији. Соколи су сматрали свој покрет као авангарду словенске узајамности и братства. Савез Сокола улагао је велике напоре да учврсти односе са бугарским Јунацима, упркос горким успоменама из предходног Првог светског рата. Зато су соколи учествовали на слетовима бугарских Јунака. Као део напора Савеза Сокола за развијањем словенске узајамности програми за слетове штампани су и на језицима словенских народа који су присуствовали тим слетовима. Соколска штампа редовно  је писала о Лужичком Србима. Организована су соколска спортска такмичења у оквиру Савеза словенског соколства.  Савез Словенског Соколства обновљен 1925. нестао је у Другом светском рату.

После увођења вишестраначја Савез Сокола Југославије обновљен је 1992. Светски соколски савез обновљен је 1993. у Прагу. После Словенског конгреса у Београду 1946. одржан је 7. свеславенски конгрес у Прагу 1998. Књижевник Влада Јанковић био је члан Међународног словенског комитета до краја свог живота.  Соко Србије учествовао је на Свесловенском конгресу 1998. у Прагу. Српску делегацију од 27 чланова на Свесловенском конгресу 1998. чинили су представници српске Цркве, српско-словенских друштава, Соколи, научне институције и појединци, међу њима и Милић од Мачве. На организацији конгреса учествовали су Светска српска заједница, Српско-српсколужичко друштво, Српско украјинско друштво, Српско-бугарско друштво, Друштво пријатељства Југословена, Чеха и Словака, Друштво пријатеља јужнословенских Муслимана, Срба и Црногораца и други. Савез Сокола на Свесловенском конгресу предводила је Габријела Крагујевић. Соколи из Србије такође су учествовали на обновљеним Свесоколским слетовима у Прагу. Савез Сокола Србије учествовао је са око 180 чланова на слету у Прагу крајем јуна 2018.

Поводом прославе „150 година соколства у Чешкој” 4. новембра 2011. у Градској галерији Центра за културу општине Бела Црква отворена је изложба докумената и фотографија „Соколство словенских народа у 19 и 20 веку”.

У амбасади Чешке републике у Београду отворена је 14. 2. 2012. изложба посвећена Соколском покрету са поднасловом „Др. Војислав Рашић – зачетник соколства у Србији” и  промовисана књига о животу др Војислава Рашића чији је аутор Јевђа А. Јевђевић. Церемонији су присуствовали  г-ђа Хана Хубачкова, амбасадорка Чешке Републике у Србији,  др Јан Варшо, амбасадор Словачке Републике, г-дин Франц Бут, амбасадор Словеније, као и представници Савеза српски соко и Соколске општине Чешке. Изложба је отворена у свечаном салону амбасаде а организована је поводом 120 година од када је Београдско гимнастичко друштво узело име Соко.

Од сокола из Србије изложби су присуствовали Гордана Рајновић, Јевђа Јевђевић и др. Никола Жутић. Највећи део изложбе био је посвећен Војиславу Рашићу. Поставка је касније изложена у галерији Завичајног музеја у Јагодини. Изложбу у Јагодини организовали су Завичајни музеј, Савез српски соко и Амбасада Чешке Републике. Поводом прославе 150 година од оснивања Сокола у Чешкој поставка је изложена 15 априла 2012. у Прагу.

  Соколи су настојали да подстићу везе између словенских народа. У томе су сарађивали  са осталим националним друштвима (Коло Српских Сестара, Јадранска стража, …).  Приређивали су слетове и словенске приредбе (балове, вечери … ). Савез Сокола био је један од оснивача Свесловенског Соколског Савеза. Сем Савеза сокола Краљевине Југославије  у земљи је у истом духу деловао и  Покрајински Савез руског Соколства у Југославији.                                         

                                                                                           Саша Недељковић

                                  члан Научног друштва за историју здравствене културе Србије                                                                                      

Напомене :

1. Хрвоје Мацановић, „Спорт-Соколство”. Загреб, 1933, стр. 30;
2. Уредио Анте Брозовић, „Савез Словенско Соколство”, „Соколски зборник година I”, Београд, 1934-1935, стр. 166;
3. Уредио Анте Брозовић, „Савез Словенско Соколство”, „Соколски зборник година I”, Београд, 1934-1935, стр. 218, 220;
4. Управни одбор, „Соколски Слет Жупе Мостар у Дубровнику”, „Југословен”, Дубровник, 3. марта 1923, бр. 42, стр. 3; „Споменица 25. година соколског рада у Дубровнику”, Соколско друштво Дубровник, Дубровник, 1929, стр. 60, 61;
5. Уредио Анте Брозовић, „Савез Словенско Соколство”, „Соколски зборник година I”, Београд, 1934-1935, стр. 218, 220;
6. „Споменица Соколског друштва у Старој Пазови 1906-1931.”, Штампарија „Јединство”, Стара Пазова, стр. 7, 20, 21, 23, 26, 33, 37, 38;
7. Уредио Анте Брозовић, „Савез Словенско Соколство”, „Соколски зборник година I”, Београд, 1934-1935, стр. 220;
8. Уредио Анте Брозовић, „Пољско соколство”, „Соколски зборник година I”, Београд, 1934-1935, стр. 177;
9. „Брат Адам Замојски”, „Соколски Гласник”, Љубљана, 17 јануара 1936, бр 3, стр. 1;
10. Уредио Анте Брозовић, „Савез Словенско Соколство”, „Соколски зборник година I”, Београд, 1934-1935, стр. 220;
11. „Величанствени успех слета Соколства на Јадрану”, „Соколски гласник”, Љубљана, 2. јула 1931, бр. 27, стр. 1;
12. „Седница начелништва Савеза словенског Соколства”, „Соколски гласник”, Љубљана, 6 октобра 1933, бр. 40, стр. 1;
13. „Око приступа бугарског Јунака у Савез словенског Соколства”, „Соколски гласник”, Љубљана, 1 јануара 1934, бр. 2, стр. 2;
14. „Величанствена соколска поворка”, „Соколски Гласник”, Љубљана, 14 август 1934, бр. 33-34, стр. 10;
15. „Хеј Словени”-соколска химна”, „Соколски Гласник”, Љубљана, 20 септембра 1935, бр. 35, стр. 2;
16. „Савез словенског Соколства у бројкама”, „Соколски Гласник”, Љубљана, 24 јануара 1936, бр. 4, стр. 2;
17. „Седница Савеза словенског Соколства”, „Соколски гласник”, Љубљана, 12 августа 1935, бр. 30, стр. 3;
18. „Словенска солидарност”, „Соколски гласник”, Љубљана, 27 септембра 1935, бр. 36, стр. 1;
19. „Лужичко-српско вече Сокола I у Загребу”, „Соколски Гласник”, Љубљана, 27 марта 1936, бр. 13, стр. 3;
20. „Свесловенско-соколско вече у Сарајеву”, „Соколски гласник”, Љубљана, 6 марта 1936, бр. 10, стр. 2;
21. „Сви на словенску забаву друштва Београд I”, „Соколски гласник“, Београд, 3 март 1939, бр. 9, стр. 5; „Словенска забава друштва Београд I”, „Соколски гласник“, Београд, 24 фебруар 1939, бр. 8, стр. 3;
22. Срђан Шапић, „Соколски свесловенски бал у Борову”, „Соколски гласник“, Београд, 17 март 1939, бр. 11, стр. 5; Н. и Б, „Са свеславенског бала у Борову”, „Братство”, Осијек,15 априла 1939, бр. 4, стр. 68, 69;
23. Рад. Лазевић, „Лепа манифестација словенског братства у Борову”, „Соколски гласник“, Београд, 28 фебруар 1941, бр. 9, стр. 5;
24. „Зимски спорт на Похорју”, „Соколски Гласник”, Љубљана, 17 јануара 1936, бр. 3, стр. 4;
25. Фердинанд Мајник, „Соколска смучарска такмичења”, „Соко”, лист предњаштва Сокола Краљевине Југославије”, Љубљана, 15  октобра 1938, бр. 10, стр. 360, 361;
26. Фердинанд Мајник, „Соколска смучарска такмичења”, „Соко”, лист предњаштва Сокола Краљевине Југославије”, Љубљана, 15 новембра 1938, бр. 11, стр. 405,406;
27. Фердинанд Мајник, „Соколска смучарска такмичења”, „Соко”, лист предњаштва Сокола Краљевине Југославије”, Љубљана, 15 новембра 1938, бр. 11, стр. 405,406;
28. Фердинанд Мајник, „Зимска такмичења ССС у Високим Татрама”, „Соко”, лист предњаштва Сокола Краљевине Југославије”, Љубљана, 15 марта 1938, бр. 3, стр. 106-112;
29. С. Ч, „Такмичење за првенство Савеза словенског Соколства у Новом Саду”, „Соколски Гласник”, Београд, 1 јануар 1938, бр. 1, стр. 3;
30. „Око Соколово”, 4 фебруара 1940, бр. 2, стр. 36;
31. Др. М. Градојевић, „Смрт брата Адама Замојског”, „Око Соколово”, 1.март 1941, бр. 2 и 3, стр. 17-18;
32. „Соколско студентско средиште у Загребу”, „Соколски гласник“, Београд, 28 март 1941, бр. 13, стр. 6;

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: