Радетић: Крвави трагови НАТО промотера

Пише: Савић Радетић

Имао је наш народ у својој прошлости доста политичких раскршћа. Постојали су хајдуци, комити, зеленаши, бјелаши, партизани, четници, и сви су они имали међусобних крвавих обрачуна, иако су претежно припадали једном те истом православном народу. После тих раскршћа, народ се враћао савременом начину живота: мирили се, опраштали грехове, погибије, изнова градећи међусобно повјерење.

А онда су стигле деведесете године прошлог вијека када се Црној Гори десила она народна „ко тебе каменом, ти њега хљебом“ рушећи све тековине грађене деценијама. Заживио је вишепартијски систем, ДПС постао неприкосновени господар живота и смрти а демократија и слободни избори постали мисаона именица за грађане Црне Горе.

Чланска карта Демократске партије социјалиста постаде најснажнији идентификациони докуменат за остваривање било каквог права код надлежних институција, као услов без којег се не може чак ни преко пјешачког на зелено свјетло, а камоли пут државних институција.

Демократизацију Црне Горе по аршинима ДПС-а пратила су и свакодневна обећања која су славодобитно министри износили у јавност позивајући грађане да што прије аплицирају како се опредијељена средства не би упуљала од дугог стајања у државне сефове.

Занесен слаткорјечивим обећањима, ријеших и ја да аплицирам за подршку пољопривредницима, и не часећи пођох да се распитам код надлежних служби. Уједно искористих прилику да се распитам за обећања, тада актуелног министра Ивановића, о пуштању у погон корита за појење на разним чесмама, мочилима и бунарима која ће у предвечерје изборног процеса отворити свечано и имати ексклузивно право први да користе истакнути страначки кадрови.

„Е не може то тако, Савићу! Ти нијеси наша члан“, рекоше ми у поверењу пријатељи из те партије, а и нијеси ни за НАТО, што значи да си против државе и да нијси поуздани елеменат. Признадох им јавно и ту јерес да нијесам за прикључење Црне Горе НАТО-у и да ми није симпатичан ни онај господин Гарчевић што је главни промотер, отворено ризикујући да никад не попијем воде са поменутих корита.

Једноставно, ријечи господина Веска Гарчевића не пију воду код мене, јер сам полуистине, конструисане лажи, послушнички ментаитет и тањевину увијек далеко гурао од себе, свјесно ризикујући приступ поменутим појилима.

Генерални промотер, господин Гарчевић, обећа да ће доласком НАТО трупа и окупацијом Црне Горе, црногорска омладина лакше доћи до посла и имати срећнију будућност и ни око му се не намрди! Рече и да ће нас тај улазак спасити од тероризма заборављајући да су управо НАТО чланице најчешћа мета терористичких напада. Главни промотер често помене и помоћ коју смо добили од НАТО-а, величајући до неслућених висина врећу кукуруза која је хеликоптером стигла на Жабљак и пар гумених чизама допремљених у Зету.

Чух, дакле, од суграђана да је господин Веско Гарчевић поријеклом из Мурина и да је његова баба рођена сестра прађеду она два мала анђела, Јулијане и Оливере са поља Косова које НАТО злочинци убише у Мурини. Али од њега ни једном не чух ништа о злочину који је задесио родно мјесто његових предака, нити о жртвама његових ближњих које је побио НАТО.

Када сам читао извјештај са суђења за злочин у Мурини посебно су ме гануле ријечи мајке једне од убијених дјевојчица и блиске рођаке господина Веска Гарчевића. Која рече: “Тог дана сам и ја умрла. Само се сјећам да сам узела камен пун крви на којем су били трагови косе Оливере и Јулијане!”

Е управо на том камену натопљеном крвљу ваших ближњих, ви, господине Гарчевићу, промовишете НАТО и то нека вам је на уму. НАТО чији сте ви промотер није демократска организација него крвава војна сила која убија људе свуд по свијету, баш онако како су и нас злочиначки убијали.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: