Радиновић у отвореном писму: Ђукановићу, није вријеме за сујету и инаћење

Предсједник друштва руско-српско-црногорског пријатељства „Словенски мост“ Љубомир Радиновић упутио је отворено писмо предсједнику Црне Горе Милу Ђукановићу, поводом предстојеће пресуде у монтираном процесу за „државни удар“.

Његово отворено писмо предсједнику Црне Горе преносимо интегрално:

„Поштовани господине предсједниче,

У ишчекивању судске пресуде за „Државни удар“, на сједници заказаној за 9. мај, ко год је забринут за духовни и сваки могући немир у Црној Гори нема право на ћутање па ни ми који већ много година живимо далеко од родног огњишта. А можда се понекад и „боље види из даљине оно што се иначе нвиди са кућног прага“.

Ја нећу ово писмо оптерећивати политиком и ако је данас све помало политика, нити детаљнијом анализом судског процеса о коме је ријеч. Учинили су то већ стотине пута професионалци од правне струке, што ја нијесам.

А и желим избјећи сваку могућу оптужбу за пристрасност обзиром да су Мандић и Кнежевић моји пријатељи. Међу осталим оптуженима никог другог и не познајем. Ипак, јасно је из свега виђеног на том процесу, као и из свих професионалних правних елаборација стручњака, да се ради о невиним људима.

Сва црногорска и шира јавност имала је прилику да путем телевизијског преноса прати оно што се на том процесу догађало. За ту отвореност Вам, свакако, хвала! Али, између осталог и та чињеница све нас је учинила учесницима па и „судијама“ свему што се у судници дешавало.

Потврђеност кривице оптужених, послије свега, скоро да и нема искрених присталица у Црној Гори и шире. На Вама је господине Ђукановићу данас тешко бреме. Која год одлука судом да буде донешена биће, с правом или не, приписана Вама лично.

Овим процесом и његовом отвореношћу која је показала апсурдност оптужби, црногорска власт је саму себе довела у стање да бира: осудити невине људе и тиме задовољити сопствену сујету и на такву одлуку припремљено јавно мњење или их у потпуности ослободити свих оптужби.

А у питању су судбине људи, част њихових породица, доживотне трауме и искрена тешко побједива, мржња према онима који евентуално донесу неправедну одлуку. И све то у малој Црној Гори.

Претпостављам господине Ђукановићу да Вам ових дана, мјесеци и година не фали савјетника, како из блиског окружења тако и са иностраних адреса. Нијесам сигуран да су ба сви ти савјетници добронамјерни. Да је свима до правде и до Црне Горе, па и до Вашег образа. Прије ће бити да већина њих у своје савјете уграђује личне или глобалне интересе, сујете, фрустрације и додворавања по старој навици.

У стању у коме се данас налази црногорско друштво није ни поштено, ни безопасно доливати уље на ватру ниједном сувишном ријечју, ниједним недобронамјерним савјетом. И ово је писмо, увјеравам Вас, ослобођено од сваке, и најмање, злурадости.

У име Друштва руско-српско-црногорског пријатељства које представљам и у лично име, ја Вас молим господине предсједниче да учините нешто да суд донесе праведну пресуду за невине људе. Чини ми се да је за тако нешто, с обзиром да је све свима очигледно, довољно да само судско вијеће ослободите, стварног или измишљеног, страха од Вас и Вашег окужења.

Биће свакако скупо такво рјешење, али зато правично и по својим посљедицама далеко јефтиније и лакше од сваког другог. Треба сачувати наду да Црна Гора и њена судска власт могу и морају преживјети ово тешко стање. Била би то и нека врста потврде о „независности“ судства пред домаћом и међународном јавношћу или би макар тако могло да се представља.

Ако ли буду осуђени невини људи, зашто је већ увелико припремљена црногорска јавност, као да је нормално да невини иду у затвор, што је само по себи додатни апсурд, судски систем у Црној Гори ће добровољно прогласити сопствену клиничку смрт.

А Ви ћете на себе навући велики гријех, у најмању руку због политичке атмосфере у којој је било могуће донијети такву одлуку, јер како је већ раније речено она ће свакако, каква год била бити приписана Вама.

Ви сте, кажу, храбар човјек господине Ђукановићу. А храброст се понекад потврђује и признавањем сопствених грешака или грешака тима за који сте одговорни. Људски је гријешити, сви смо ми у нечему грешни, али је важно грешке умјети признавати и исправљати.

Државног удара, или покушаја да до њега дође, као што сви знамо није било. Сви су хвала Богу живи и здрави и то и јесте најважније.

Ја се надам да можете смоћи снаге да потврдите своју храброст и неспорну оштроумност и деветог маја на Дан побједе над фашизмом.

Учините што је у Вашој моћи да невини људи не иду у затвор а они који су већ тамо да буду ослобођени. На дан побједе нека у Црној Гори побиједе правда и чојство. А живот ће продужити својим током, путевима пролазности на коју, као што је извјесно, не можемо утицати, али је морамо имати у виду.

Није вријеме за личне сујете и освете, за инаћења и надгорњавања а за покајања и праштања, зарад среће и напретка нашега народа, нарочито наше дјеце. Стајући на страни правде у овом политичко-судском процесу спасићете, и онако рањену душу Црне Горе, њен крхки мир и сопствену савјест.

И наново одшкринути врата братској слози са Србијом и Русијом без којих Црна Гора не може бити срећна земља“.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: