Рађа о Дивцу: Био ми је мјерило, због њега сам био бољи играч

Хрват и Србин најбољи пријатељи, сада изгледа као немогућа мисија, а некада су Владе Дивац и Дино Рађа били и више од тога. Признао је то Рађа на друштвеним мрежама, гдје је открио велики број анегдота из живота са Дивцем.

Владе је први имао ауто, фамозни Југо 45. Кад год сам играо у Београду оставио би ми га испред хотела с кључем у брави. Једном смо на припреме у Пирот каснили нас двојица из неког разлога, 18-19 година.

Ауто шкрипи да попиздиш и ја га питам шта је а он каже да нема појма. Возимо тако неколико сати до Пирота и ја га наговорим да оде у неки сервис (читај прву гаражу) и да неко то погледа. Дође мајстор до нас и каже: „Ви нисте нормални. Пакне уопште не постоје. Директно жељезо на жељезо. Могли сте погинути“. А шта смо ми знали тада? – открио је Рађа.

Рађа је открио и моменат када је на припремама репрезентације селектор Пешић упао у собу док је Дивац пушио у тоалету.

На припремама на Старој планини након ручка оде он у тоалет и запали цигару. Ја нешто читам на кревету и улети Пешић у контролу. Пита љут као пас: „Ко пуши овдје“? Очекивао је ваљда:“ нисам ја, нисам ја“. Овај из таолета-а виче: „Ја сам“. Пешић ваљда шокиран окрене се, оде и никад није споменуо ни слово.

Од првих контролних окупљања под вођством Русмира Халиловића су како каже Рађа „кликнули“ и тако је остало до данас.

Увек ми је био неко мјерило од кога морам бит бољи и због њега сам између осталог сам себе гурао напред. На крају баладе мислим да смо он и ја направили величанствене каријере и да му је мјесто у ХОФ (Кућа славних).

Само је питање које ће године он и Тони доћи на моје мјесто а ја ћу бити срећан као и они. Доласком у Партизан настају легендарни дуели с нама у Сплиту. Иначе је увијек био велико дијете и само су му зајебанције биле на памети.

Дивац и Рађа су се знали у душу, што се видјело и на паркету гдје су донијели велики број медаља СФРЈ.

Провели смо на припремама мјесеце и мјесеце сваке године. Од 1986. до 1991. више сам с њим времена провео него са својима код куће. Слагали смо се на терену и ван њега. Фамозни Бормио смо бриљирали у финалу. У ствари, све што смо одиграли заједно било је врх. Знали смо се у душу.

Један скаче, а други трчи. У комбинацији с Тонијем и Драженон назакуцавали смо се до миле воље. Били смо прототипови модерних центара који трче као бекови. Утакмице као и противници су увијек биле без милости али фер. Једино смо у НБА знали један другоме прогледати кроз прсте. Дики фала на свему. Уживао сам док смо играли заједно и због тебе сам био бољи играч, написао је Рађа.

Извор: Новости

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: