Рађање нацизма у филму Михаела Ханекеа (ВИДЕО)
Нови пројекат Слободне зоне назван ,,Документарни Четвртак“, биће отворен пројекцијом документарног филма о једном од најбољих свјетских редитеља Михаелу Ханекеу.
Намјера пројекта је да најприје београдској а потом и публици у осталим градовима Србије, представи најновију продукцију друштвено ангажованих филмова који обрађују најактуелније проблеме савременог друштва.
Ханеке, чији је ригорозни приступ филмском занату резултирао изузетним умјетничким радовима, представљен је у овом документарцу, са освртом на његову цјелокупну каријеру, уз увид у редитељев процес кративног стварања.
Један од његових филмова, ,,Бијела Трака“, бави се генезом нацизма у Европи. Радња филма је смјештена у мали град на граници између Њемачке и Аустрије.
Фабулу прати нарација сеоског учитеља који долази са стране да ради у школи, па некако са стране и посматра све те догађаје, а догађаје одликује суровост њемачког васпитања, као и суровост коју дјеца узвраћају својим родитељима кроз бројне пакости.
Због тих пакости, један свештеник својој кажњеној дјеци везује око руке бијелу траку, чиме их обиљежава, да би свако знао да су кажњени због неког недјела.
Та борба између родитеља и њихове дјеце, борба у којој мјештани села упорно проналазе кривце за недјела своје дјеце, јер неко мора бити кажњен, а немају храбрости сами себи признати да су њихова властита дјеца спремна на тако монструозна дјела, дакле борба преточена у низ драмских сукоба завршава се објавом на разгласу да је Аустрија објавила рат Србији, чиме се уједно завршава и филм.
Шта тај крај значи? Дјеца – монструми, потомци својих сурових, хладних, неемотивних родитеља, дјеца која су одрастала без љубави, често кажњавана и обиљежавана са бијелом траком везаном око руке, имају од одам до 12 година 1914. године, када почиње Први свјетски рат.
То даље значи да су 1939 када започиње Други свјетски рат та иста дјеца одрасли људи средњих година у пуној снази, укратко да су они нацистички војници и поборници нацизма.
Казне које су трпјели од својих родитеља прерастају у кажњавање других људи и других народа Европе. Бијеле траке везиване око њихових малених ручица претварају се у траке везане око руку логораша у логорима смрти.
Тај феномен у психоанализи је познат под називим идентификација са агресором. Све што су им радили њихови родитељи, они сада када имају моћ раде остатку свијета у немјерљиво већим и трагичнијим размјерама.
Дакле, нацизам се родио у породицама без љубави, далеко прије него што се манифестовао у свом пуном замаху.
Они који су у Првом свјетском рату напали Србију јесу родитељи оних који ће нешто касније прегазити цијелу европу.
Судећи по глобалном стању у свијету, тај трансгенерацијски пренос се наставља.
Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:
