Радна група: За учешће на изборима потребно 1.600 потписа

Једна од кључних новина у нацрту закона о избору посланика и одборника је то што је број потписа потребних за подршку листама за изборе смањен са 0,8 одсто на 0,3 одсто у циљу јачања политичког плурализма. Према том нацрту, у који је Дан имао увид, једно од рјешења је да коалиције, уз листу за изборе, Централној изборној комисији достављају коалициони споразум са јасно утврђеним правима и обавезама.

„Посланик, односно одборник, којем је престао мандат подношењем оставке због неспојивости функције, може поново стећи мандат посланика, односно одборника, само ако на листи за избор није преостало више кандидата”, пише у тексту који су сачинили посланици ДПС-а са сарадницима у радној групи 1, која је дио Одбора за изборну реформу.

Ако се погледа број уписаних у бирачки списак Црне Горе за предсједничке изборе и уколико се то комбинује са новим рјешењем које предлаже режимска коалиција, долази се до закључка да би за подршку изборној листи да учествује на парламентарним изборима било потребно око 1.600 потписа подршке, пише Аналитика.

Како се даље наводи, у циљу јачања политичког плурализма, уређено је да бирач може својим потписом подржати једну или више листа за избор посланика, односно одборника, као и да сваки потпис мора бити овјерен у складу са законом којим се уређује овјера потписа, рукописа и преписа, чиме је имплементирана важна препорука ОЕБС-а.

“У циљу остваривања принципа родне равноправности, на листи за избор треба да буде најмање 40 одсто кандидата мање заступљеног пола, као и да на листи за избор међу свака три кандидата према редоследу на листи мора бити најмање по један кандидат припадник мање заступљеног пола”, наводи се у извјештају.

Нацртом овог акта име Државне изборне комисије је промијењено у Централна изборна комисија.

“У потпуности је професионализован састав Централне изборне комисије и општинских изборних комисија, као и начин и критеријуми за избор чланова комисија. Предвиђа се да чланове општинских изборних комисија бира Централна изборна комисија, умјесто важећег рјешења да их именује скупштина општине, а у складу са рјешењем да се формира и јача изборна администрација”, навели су аутори извјештаја.

ДПС са сарадницима је предвидио да овлашћени представници листа за избор који учествују у органима за спровођење избора немају право одлучивања, што је препорука ОЕБС-а, али и сугестије Државне изборне комисије.

“Дужина трајања мандата изборним комисијама продужена је са четири на пет година. Органи за спровођење избора одлучују већином гласова укупног броја чланова, док је „златни глас“ предсједника комисије одлучујући у случају изједначеног броја гласова”, пише у извјештају о рјешењима у новом изборном закону.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: