Радници у кладионицама постали „овлашћена лица“

Радници у кладионицама, казинима, аутомат клубовима и другим облицима игара на срећу постали су овлашћена лица која ће имати право и обавезу да од играча који остваре добитак траже лична документа, да их идентификују и да им саставе пореску пријаву, односно одреде висину пореза који треба да плате.

То је наведено у измјенама Закона о порезу на доходак физичких лица и накнадним амандманима који су усвојени прошле седмице, чија примјена почиње од 1. јануара наредне године.

Измјенама закона уведено је плаћање пореза од 15 одсто на разлику између уплате улога и исплате добитке у свим играма на срећу, а накнадно је амандманом дефинисано да се то односи на добитке преко 300 еура.

Став закона којим се обрачун пореза намеће као обавеза приређивачу и такође накнадно мијењан и у коначној верзији која је усвојена гласи “Порез на приходе остварене од игара на срећу обрачунава и обуставља приређивач игара на срећу при сваком добитку и уплаћује се истовремено са исплатом добитка”.

У основном предлогу измјена закона било је предвиђено да приређивач износ пореза уплаћује Пореској управи наредног дана од остварења добитка, што је остављало могућност контоле кроз онлине надзор приређивача, а накнадним амандманом је дефинисано да се новац просљеђује истог тренутка када се добитак исплаћује играчу.

“Овим амандманом врши се измјена у ставу 1 предложеног члана 50ф, на начин да се порез на приход од игара на срећу уплаћује истовремено са исплатом добитка, да би могла да се приликом исплате добитка изврши идентификација играча игара на срећу и да би се створили услови за даље унапређење и координацију у овој обасти”, наведено је у образложењу.

Тиме се законом овлашћују запослени у приређивачима игара на срећу да врше идентификацију добитника, узимају његове личне податке, утврђује његов улог и износ добитка, обрачунава порез на разлику и саставља неки облик пореског рјешења као основу да свом играчу може умањити добитак, а затим кроз неки надограђени информациони систем тај новац истовремено пребацује на рачун Пореске управе.

У закону о личној карти пише да је: “Грађанин који је навршио 18 година живота обавезан да има код себе личну карту и да је, на захтјев лица овлашћеног за утврђивање идентитета, стави на увид у случајевима и под условима прописаним законом”.

Приређивачи игара на срећу су се током јавне расправе на почетну верзију овог закона жалили на намјеру увођења овог пореза наводећи да се он на такав начин нигдје не примјењује и да ће изазвати пелазак играча у сиву зону, али и на предлог да они, односно њихови запослени, изигравају пореске службенике који обрачунавају и одбијају порез. Тражили су и додатне рокове да би “прилагодити своја технолошка рјешења која зависе од опредјељења у погледу начина плаћања аконтативног дијела овог пореза”.

Из Министарства финансија нису прихватили предлог наводећи да су анализом упоредне праксе и ефикасности примјене закона утврдили да ће наплата пореза бити ефикаснија ако се обавља код приређивача.

“На тај начин ће бити обезбијеђена ефикасна наплата пореских прихода, али ће бити заштићени и добитници од игара на срећу на начин да немају обавезу да подносе пореску пријаву”, наведено је у одговору Министарства у извјештају са јавне расправе.

На молбу да се одложи рок примјене како би приређивачи могли измијенити своје информационе системе и прилагодити опорезивању играча, из Министарства су одговорили да због тога предлажу да примјена закона почиње од 1. јануара 2025. године.

Из Групације приређивача игара на срећу при Привредној комори су раније навели да примјена новог закона њима ствара додатне трошкове због значајних улагања у инфраструктуру за надзор, контролу и наплату, као и да је предлог супротан уставном начелу слободе предузетништва и принципима тржишне привреде.

“Јер преноси наплату овог пореза, који сноси физичко лице, на привредна друштва која врше исплату, односно на приређиваче игара на срећу. Наиме, привредном субјекту чије приходе дефинитивно смањује, држава намеће обавезу да ради њен посао, на своју штету”, навели су тада из ове групације.

Влада је у образложењу предлога за увођење овог пореза навела да од њега очекује укупан приход у буџет од пет милиона еура, али је то било прије амандмана Влада да се од пореза ослобађају добици до 300 евра.

Приређивачи чекају подзаконска акта

Да би закон могао да се примјењује Министарство финансија до 1. јануара треба да донесе подзаконска акта којим ће дефинисани начин опорезивања, облик рјешења или потврде о обрачунатом порезу, начину уплате, контроле и свега другог што није дефинисано самим законом.

Управо то је био проблем када је Скупштина 2014. године, на предлог групе посланика ДПС-а усвојила сличан предлог о увођењу пореза на добитке у играма на срећу који је требао да се примјењује од 1. јануара 2015. године. Међутим, тадашње министарство финансија није урадило подзаконске акте којим би дефинисало начин обрачуна овог пореза.

Како није било тих подзаконских аката приређивачи игара на срећу у 2015. години нису од својих играча, који су имали добитке, одбијали овај порез. Скупштина у децембру 2015. године усваја измјена закона којим брише порез на добитке од игара на срећу.

Приређивачи су у својим жалбама током јавне расправе посебно истакли да је у казинима немогуће утвдити колику је укупну уплату имао играч јер он током боравка у казину може имати више узастопних уплата да би током неког времена остварио добитак.

Навели су и да се ни у једној држави не наплаћује порез на добитке у казину на такав начин, због чега су ти приређивачи оптерећени већим концесијама да би њихови гости били поштеђени.

“Стога се јавља велики технички проблем, како израчунати укупан износ уложених средстава. Немогућност адекватног обрачуна јавља се усљед непостојања јасне дефиниције што се сматра улогом и за који период се обрачунава порез на остварене добитке (временско разграничавање трошка/улога)”, сматрају у овој Групацији ПКЦГ.

Извор: Вијести

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: