Радомир Мићуновић 1940-2020: Велемајстор лепе речи

Пише: Мишо Вујовић

Седели смо позних осамдесетих у Шуматовцу сваки дан. Тешко да је неко могао да прескочи те свакодневне малиганске наклапанке. Више од половине друштва из Шуматовца се већ преселило: Ловро, Кнез, Мика, Брана, Свето, Јаша, Аца, Војо…
Он би се појављивао између два и пола три попио би по две лозе устаничке, Нада би се у три и петнест нацртала код излога, махнула нам учтиво, Радомир би устао уз смешак, увлачећи врат у рамена, као одговор на наша пецкања:
“Извините, морам кући да пишем приручник за папучиће”, насмејали би се јер нам је одузео сваки простор за даљу шалу. Духовит и једноставан са тихом лежерношћу без журбе, нејсвојственој свом црногорском пореклу, Радомир Мићуновић је био одличан новинар, уредник, књижевнок, песник, најбољи српски енигмата и сјајан шахиста.

Волео је да говори у римама, одговарао на питања афоризмом или кратким духовитим стихом.
“Могу ли да рачунам на звуке из храма или ће ме засути непрозирна тама?
Човек ретке ерудиције, поетског шарма, сјајан колега и пријатељ!
Седели смо и у хотелу Унион, јуриле су га естрадне звезде да им пише текстове, сећам се да је Лепа Лукић направила хит од његових стихова. Писао је хитове за Микија Јевремовића “ Хвала, Гркињо”, Радишу Урошевића “Теците сузе теците”, Лепу Лукић “ Ја нисам анђео”,
“Ништа ми није”, Мериму Његомир “Што те нема”, Мирослава Илића, Пабана Шаулића, Наду Обрић, Ацу Илића, Зорана Калезића и многе друге.

Одлазили на разне такмичарске вечери по Срему и Бачкој и свуда је радо виђен. Благо и господствено дим у дим стихом и метафором знао је да засмеје али и да замисли присутне.
“Колико је пролазност код мене пролазна”.
Био је велемајстор шаха и енигматике. Шаховски је размишљао енигматски постављао питања. Писао је критике, примедбујући благо и аргументовано.
Објавио је тридесетак књига за децу и одрасле. Добитник је Печата вароши сремскокарловачке, Златне значке КПЗ Србије, престижних награда Андрићеве и Домановићеве. Проглашен је за најбољег енигмату Србије, превођен на више језика, “ Албум звериња”, у Чешкој је штампан у тиражу од 40 хиљада примерака и распродат за три дана. Опростићу се од мог драгог пријатеља као “млађи брат”, како ме је звао, његовим стихом:
“Доћи ћу да шапнем свакој доброј души,
како љубав гради оно што смрт руши”!

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: