Радоњић Ћупић: Маровић да поради на себи, својим изливима буке и бијеса личи на превазиђени реликт прошлости

Наша јавност има прилику да прати историјско сазријевање бивше министарке Јоване Маровић, која ревидира властите ставове сужавајући фокус своје мржње.

Тако је од мрзитељке цјелокупног српског корпуса у Црној Гори, а у бризи и од могуће тужбе, ова мала од шовинистичких скандала у накнадној памети догурала до скраћене верзије: да не мрзи баш све Србе генерално. Па је појаснила да је она, у ствари, „само“ мрзитељка портпарола ДНП-а и НСД-а, који су јој очитали буквицу у медијима, и свих који их подржавају, па их је Јована, ето, „препознала“ ретроактивно!

Али, сходно сужавању циљне групе, уз став да према ужој сад више и нема осјећај мржње, него „само“ гађења, чиме је комплетну ствар „ублажила“, очекујемо да острашћена Јована доживи просвјетљење и сужавање циљне групе, па да на самом крају закључи да гађење осјећа искључиво према самој себи.

И ту би јој било најбоље да се заустави у свом историјском сазријевању.

Посебно зато што очито припада особама које до подне мрзе саме себе, а од подне цио свијет. А и нек поради на себи, јер својим изливима буке и бијеса личи на превазиђени реликт прошлости, супротно понашању мудрих жена у Црној Гори.

Но, ето, случај је хтио да се ретроактивна Јована појави на свјетлу дана из нафталина, па јој препоручујемо да, за почетак, узме два часа из финог дамског понашања, за које очито досад није чула. А могла би и научити ону стару – да је мржња лош савезник.

Свакоме, а Јовани посебно. Уосталом, нико није савршен, а ту је управо шанса да чак и Јована мало поради на себи.