Радоњић о Куртијевом интервјуу: Портпарол Велике Албаније распршио илузије “грађанистичких“ медија

Пише: Лука Радоњић

– Рекли сте да је Српска листа државни пројекат Србије, да ли је и „Самоопредељење државни пројекат Албаније, с обзиром на то да у свом офису држите заставу Републике Албаније а не Косова?

– Када су усвојили ту заставу била су три критерија: да нема црну и црвену боју и да нема орао, као да смо прогласили независност од Албаније а не од Србије. У фебруару 2008. није било демократије нити историје у застави. Само географије. Дакле, мапа. Није било референдума о застави, нема историје у њој. Тако је албанска застава још једном постала застава отпора.

– Разумем да нисте задовољни заставом Косова али не разумем и даље зашто држите заставу друге државе?

– Ми смо по националном идентитету Албанци. Не постоји национални идентитет „Косовар“.

Тако је, између осталог, почео интервју лидера покрета „Самоопредјељење“ и по многима будућег премијера тзв. Косова Аљбина Куртија за телевизију Н1. На питања Југослава Ћосића, Курти је дао врло конкретне одговоре, цртајући неупућенима свој политички портрет и пружајући врло употребљив материјал за антиципацију његовог будућег дјеловања са позиције лидера косовских Албанаца. Но, Курти одговор није дао само Ћосићу, већ и још некима.

Вратимо се неколико седмица уназад.

„Косовски Че Гевара“

Побједа покрета „Самоопредељење“ на косовским изборима инспирисала је многобројне текстове и репортаже у регионалним и домаћим медијима о Аљбину Куртију. Скицу за наратив дао је „Би-Би-Си њуз на српском“ који је албанског лидера назвао „Косовским Че Геваром“.

Аутори текста подржани саговорницима, обликовали су материјал о љевичарском дисиденту снажног националног осјећаја, вођи демонстрација и „револуционару у елегантнм одијелу“, који је многобројним медијима у региону послужио као увод у житије албанског бунтовника. Новоформирана легенда о Куртију особиту пажњу добила је у дијелу јавности у Црној Гори, како у медијима грађанске профилације тако и на друштвеним мрежама. Интернет археолози открили су Куртијев интервју који је дао током боравка у затвору у Србији 1999. године.

Обарајући ниво квалитета своје перцепције, један, истина мали број гледалаца исказао је одушевљење његовим „држањем“ у затвору и ставом који је показао према новинарима. Чињеница да је у затвору једне „фашистичке државе“ (како је Курти тада називао Србију и њен режим), уопште могао да добије посјету новинара и дА интервју – пала је у други план. Фашистички режим и интервју у затвору не иду баш једно уз друго. Питао сам јавно, да ли је некоме познато, да је неки српски затвореник у албанском затвору – ма гдје, имао сличну прилику, али је расписани конкурс прошао без пријава.

Трагом изгубљених илузија

У одушевљењу „косовским Че Геваром“ најдаље су отишли питомци чувеног интернет портала и независног дневника „Вијести“. Када кажем најдаље – мислим и буквално, физички. Ове мисионаре мултиентичког склада и непоколебљиве борце против вјечности српске хегемоније, занос је одвео на ходочашће – у родно мјесто Аљбина Куртија.

Ипак, није све протекло онако како су замислили. Ни рођени Куртијев стриц, ни ближи и даљи рођаци нису жељели да дају изјаве за црногорске „Вијести“, уз образложење да немају дозволу од Приштине. Овај детаљ није завриједио ни коментар ни анализу редакције (можете замислити колико би есеја понудили јавности, да је којим случајем неко одбио да даје изјаве јер нема одобрење Београда).

Али није их ни поколебао. Као што „мирис свјежег хљеба пружа утјеху емигранту“ (Ремарк), тако је и ходочасницима из Вијести, утјеху пружио завичајни амбијент: мирис Куртијеве биографије нашли су у „вијугавим цестама, свјежем асфалту, стаблима дивљег нара, раскошним бојама октобра“, одломцима Би-Би-Сија и причама косовских портала, којима су саставили свој жељени путопис. И макар на кратко дотакли романсирану причу о бунтовнику.

И европска и албанска унија

У завршници поменутог текста, каже се да су „Косовари упозорили новинаре Вијести 2008. године да су буду опрезни са Куртијевим људима“. Израз „Косовари“ у широкој је употреби у дијелу црногорских медија. Тај израз се користи приликом новинских текстова о дешавањима на Косову, а у употреби је био и током извјештавања и преношења утакмице „Црна Гора – Косово“ односно „Косово – Црна Гора“.

Јасно је да ће убудуће црногорски медији морати да поведу рачуна и покажу сензибилитет и поштовање према својим драгим сусједима, јер „Косовар није национални идентитет, ми смо Албанци“. И то није све. У врло опширном интервјуу код Ћосића, Курти је, супротно очекивањима грађаниста, јасно казао да неће бити укидања такси без реципроцитета (звучи познато?), да Српска листа можда добије мјесто министра али неће бити у његовој коалицији, рекао је и да на Косову може да побиједи опозиција за разлику од земаља у региону (на кога ли је мислио?), а као поенту читавог интервјуа истакао је став – да Европска унија не искључује уједињење Албаније и Косова.

И Европска и Албанска унија.

Just like that, господо „грађанисти”.

Аљбин Курти, портпарол Велике Албаније.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: