Радоњић: Шкреља је послушник „изванредне плиткости“, недостојан да говори о Скадру

Пише: Лука Радоњић

Од октобра 2008. године, када је у парламенту Црне Горе по наредби политичких агентура одређених земаља Запада, вршен најсрамнији чин у дугој историји ове старе државе – признање независности лажне државе “Косова”, представнички дом постао је генератор недостојних предлога, одлука, дискусија и реплика, које нису имале ни зеру поштовања за историјску вертикалу и културно насљеђе. Штавише, често су биле у потпуној супротности и свађи са националним достојанством и самопоштовањем. У таквом амбијенту, комодитет су пронашле разне или свакакве политичке фигуре са својим дискусијама.

Да је тако, јуче је посвједочио посланик ДПС-а Шкреља Луиђ, понизни партијски апаратчик, који се у титоградском здању Скупштине, осјећа као у базену у којем се брчкао на оној фотографији која га је учинила видљивим у овој малој друштвеној заједници. Прије него пређемо на повод текста, подсјетићу читаоца и читатељку, да је протагониста приче исти онај посланик који је прошле године у парламенту, објашњавајући разлоге својевременог гласања за укидање имунитета опозиционим посланицима, казао да није гласао по својој вољи и савјести већ је извршавао одлуке државе, односно партије. Веома сличну “аргументацију” оданог бирократе, пружио је и нацистички злочинац Адолф Ајхман, током суђења у Јерусалиму. И он је, као и Шкреља, „само извршавао свој посао“. Упечатљив примјер “изванредне плиткости”, коју је Хана Арент описала у свом дјелу “Извјештај о баналности зла”. 

Шкреља је јуче пошао корак напријед. У реплици посланику Демократског Фронта али и читавој историји вјечног града, Шкреља је казао да “Скадар никад није био српски, већ да је тај град стара албанска престоница”. Лаж на лаж. У сред парламента Црне Горе. Након реакција из клупа ДФ-а, расправа се узбуркала. Албански посланик упутио је низ провокација посланицима опозиције, казујући да су “мирни као бубице” током рада у некаквом одбору. Услиједила је “узвратна ватра” српских посланика Мандића и Кнежевића, након чега се Шкреља брзо претворио у жртву. Чини се да је добро испекао занат провоцирања током студијских дана на Косову. Недуго након тога, пожурио је да каже, да није мислио на све, особито не на поменуте посланике, када је рекао “мирни као бубице”. Касно. Опозициона реакција је услиједила, а електронски медији већ су одабрали своје наслове и цитате.

На кога је онда овај алави политички ухљеб мислио?

Одговор на то питање можда ће нам пружити један детаљ, који је пажњу освојио из позадине. Наиме, док је причао неистине о Скадру у сред црногорске скупштине, без трунке сензибилитета и поштовања према историји државе у парламенту чији је посланик, на страни на којој се налазио Шкреља, владала је потпуна тишина. Гласнија, од Шкрељине граје. Тишина ДПС-а. Из “богатог” репертоара флоскула и фраза о одбрани Црне Горе и њеног достојанства – није се чуло ништа. Ако је ДПС-у тако далека историја овог вјечног града, и ако им је толико мрско српство Краља Николе, на реакцију су их обавезивале макар огромне црногорске жртве на Скадру – једној од највећих црногорских страдалница за чије ослобођење су се од Отоманске империје, храбро бориле војске Краљевине Црне Горе и Краљевине Србије. “Тако се ослободи средњовековна престоница Црне Горе и Србије. Скадар су бранили Црногорци од турског окупатора до последње капи крви, па га од њих и ослободише морем крви својих најбољих синова”, записао је Каплан Буровић, академик чије су књиге 2009. године спаљиване у Тирани. Шкреља, дефинитивно, не подсјећа на човјека који би спаљивао Буровићеве књиге. Лакше га је замислити – како навија. Док његове колеге, јуче присутне у Скупштини, ћуте. “Мирне као бубице”. Можда је албански посланик на њих мислио? А можда је логичније било очекивати, да му његове колеге на причу о Скадру аплаудирају, па макар и “мимо своје савјести”. Уосталом, то им појединима тамо није непознато.

Није тешко замислити ни како би реаговала јавност оличена у Гласу Црногорца, Цетињском вјеснику и другим медијима, који су прије стотину година грмјели националним достојанством, горели страшћу за борбом и жељом за слободом. Није потребно ни замишљати, на овом порталу и многобројним страницама, свакодневно имамо прилике да их читамо поново и поново. А данашњи медији, односно већина њих, већ су одабрали своје мете. Исте, које бирају увијек – српске и опозиционе, ћутећи о скарадним ријечима изговореним о Скадру у сред црногорске скупштине.

Ова реакција прилог је оданости ријечима наших предака, и херојским и мученичким жртвама Краљевине Црне Горе и Краљевине Србије које су пале у славу слободе и ослобођења вјечног града Скадра.

Нема предаје.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: