Радован Бећировић-Требјешки: Ђаво у Црној Гори
1 min read
Радован Бећировић - Требјешки
ЂАВО У ЦРНОЈ ГОРИ
На хиљаду девете стотине,
четрдесет и прве године,
Дође ђаво у виду човјека
У сред Црне Горе, из далека,
Пред свачијом кућом залелека.
Дође слуга ђавољега цара,
Јадну Црну Гору да похара.
Чак далеко од града Содома,
Ђавољега племена и дома,
Као баба из „Горског вијенца“ –
Да Србину не пјева пијевца.
Име тога проклетога гада,
Бјеше Мошо, Јеврејин, Пијада;
Ђавољега лика и појаве,
Малог раста, а ђавоље главе;
Црни ђаво дође из свијета,
Унапријед окренутих пета.
Назад прсти, а напријед пете,
Има л’ ико ђавола да смете?
Ругаше се посту и омрсу,
Великоме петку и Васкрсу,
Ћосаше се Милошу и Марку,
А псоваше Југовића мајку.
Не знаваше за Косовску битку,
Ни за сабљу Милошеву бритку.
Црни ђаво ђаволе оправи,
Ђе се сави — ту гнијездо сави.
Одмах ово ђавоље месије,
Поче сјеме ђавоље да сије;
Чим га посиј, одмах и пониче,
Како нашој вјери не приличи.
Враг ђаволу има да се хвали,
Људе покла а куће попали;
Брата сестри посла у ложницу,
Нераднику натаче зобницу,
А раднику ископа гробницу.
Још Ђавоље јаме безданице,
Он прогласи за српске гробнице.
Вакат дође и Бог суди сами,
Те се Србин у греху помами,
А ђаво га за собом примами!
Знам човјека јуче здрав бијаше,
Данас с Мошом људску крв пијаше;
Ил’ дијете од хришћанске куће,
Већ ствараше јаде вапијуће –
Кад почеше да крстаре јата,
Крвавијех српскијех џелата.
Је ли икад дала српска раса,
Тако јато манитијех паса?
Тако нешто ни Татар-Монголи
Не би никад урадити могли,
Од народа и нације туђе —
Ој, Србине, зашто ти полуђе
Те постаде јеврејско оруђе,
Против мајке која те дожуђе?
Историјо, висока правице,
Немој своје опрљат странице,
Да истину пред свијетом дате,
За наш кастиг и наше џелате;
Да се стиди девето унуче,
Од те бруке која с нама пуче.
Џелат Мошо кад овамо стаса,
У што смисли и у што закаса,
Те женама оружје припаса;
Да оружје јуначке тежине,
Носе жене поврх опрежине.
Какав закон жени право пружа,
Да је равна према свога мужа,
Ђе ће сунце мјесецу да клања,
Ђе човјеком да жена управља?
Смисла нема када ово ређам —
Осјећаје ма чије да вређам!
Што би земља сунце да не грије,
Шта би човјек да му жене није?
Жена није за пушку рођена,
Судбином је другом погођена.
Коме жене могу да пријете,
Под оружјем кад доје дијете?
Како ће се херојкиња звати,
А пелене на потоку прати?
Ил’ на примјер, да ли ово важи;
Двоје младо када су на стражи,
Па их нагон природни раздражи,
Ту јунаштво престаје да важи —
Стража пада, „јунаштво пропада“!?
Овај ђаво у виду човјека,
Кад је амо стиго из далека,
Просу лажи, без икакве мјере,
Против Бога и хришћанске вјере.
Каза: „Нема нико на небеса,
Нит’ је Христос створио чудеса!
Ђе Мојсије пред Бога да стане?
Откуд плоча из неба да пане
Пред Мојсијем на Синајској гори,
Откуд Господ с Мојсијем да збори?
Мојсије је за стварање слага;
И за стражу код рајскога прага!
Откуд Сара да роди Исака
После шесет и пет љета брака,
Каза наук старога Дарвина,
Против воље Божијега Сина –
Да је човјек, свих створења круна,
Син славнога праоца мајмуна!
Тако ова свијетска лашчина,
Немајући другога начина,
Поче пљуват против Бога Творца;
Да син свога не поштује оца,
Брат и сестра да нијесу своји –
Нико Бога нека се не боји!
Похулише на Свето Причешће,
Нико српске гусле слушат не шће!
Глас уграби ђаво шестопрсти,
Заборави Србин да се крсти!
Задимише куће од пожара;
Поче лупеж вући туђе ствари,
Поштење се и морал исквари
Крв и сузе земљу обојише —
Од оца се ђеца одвојише!
Ал’ Небески Отац Свемогући,
Стаде на пут великој несрећи;
Врати Србу божанствену миса’,
Са Његовог небескога виса.
Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:
Моша Пијаде је био Хазар, као и Лењин, Троцки, Кардељ, Туђман, Холбрук, Кушнер …
Као награду за изазивање братоубилачког рата у Црној Гори и страдања више од 20.000 најбољих, он има споменик у Подгорици.
…a danas Srbi, koji su se doshli Li u Crnu Goru. Izvanjci, no shto…mozhebit Turskoga porijekla.
Vazno je da ti znas svoje porijeklo.
Знаш ли Бешир-аго шта на турском тога времена које помену ти баш значи “бешир”, а?
Значи хроми, ћопави, шантави, ето да ти речем и да знаш од чијих си геномом у тризомичном ти буквару Тријаса симптома. ?
Хвала ИНСу. Мину ме жеља на мога брта по другом пасу и барда Радована.
http://www.tvorac-grada.com/ucesnici/komnen/srpski/poslanicabraturadovanu.html
http://www.tvorac-grada.com/ucesnici/komnen/srpski/glasizdubinevremena.html
Страшна истина из пера највећег пјесника међу теолозима. Већина данашњих епископа би могла да га ћутке слуша и покрије се ушима, ако у њиховим паганским, екуменистичким главама има мјеста да разумију величину истине.
Прецизну је дијагнозу Бећировић дао српском народу:
„…па се Србин гријехом омами, а Ђаво га за собом примами…“
Код овакве дијагнозе, терапија је страдање, да се људи опамете и врате Богу. Гледајући наше данашње стање, и колико смо се данас, скупа са црквом, одаљили од Господа, тешко је и замислити шта нас чека…
Једина замјерка Бећировићу за ову пјесму је њен анти-семитски призвук. Описивати Мошу Пијаду као Јеврејина је исто што и описивати Анта Павелића као Србина. Поријеклом јесу Србин и Јевреј, али њихова дјела нису српска и јеврејска, већ ђавоља и паганска, па зато ни они не могу носити свијетла имена народа из којег потичу. И Мојсије је Моша Јеврејин. И Исак и Сара и Аврам и Јаков и цар Давид и Соломон и сам Христос и сви његови ученици.
.. драги мој Филео, антисемитизам је једна од хиљаде жидовских прљавих кованица за називање Истине лажју. Тај народ је УБИО ЖИВОГ БОГА – Спаситеља! Од тога црнога најцрњег дана од кад је света, на све оцу лажи доступне начине убија тело Господње овоземаљско.
Цркву Господњу, коју чини, сачињава у Христосу сабрани верни народ Бога Тројичнога.
(Јован 8:44 Господ нам наук изрекао, да немамо изговора нисмо знали.)
.. Верујем у једног Бога, Оца, Сведржитеља, Творца неба и земље и свега видљивог и невидљивог.
И у једног Господа Исуса Христа, Сина Божјег, Јединородног, од Оца рођеног пре свих векова; Светлост од Светлости, Бога истинитог од Бога истинитог, рођеног, не створеног, једносушног са Оцем, кроз кога је све постало;
Који је ради нас људи и нашега спасења сишао с небеса, и оваплотио се од Духа Светога и Марије Дјеве и постао човек;
И Који је распет за нас у време Понтија Пилата, и страдао и погребен;
И Који је васкрсао у трећи дан по Писму;
И Који се узнео на небеса и седи с десне стране Оца;
И Који ће опет доћи са славом, да суди живима и мртвима, његовом Царству неће бити краја.
И у Духа Светог, Господа, животворног, Који од Оца исходи, Који се са Оцем и Сином заједно поштује и заједно слави, Који је говорио кроз пророке.
У једну, свету, саборну и апостолску Цркву.
Исповедам једно крштење за опроштење грехова.
Чекам васкрсење мртвих.
И живот будућег века. Амин.
.. е сад колико преварно подло тај народ своју лаж пакује као доброту, као жртвовану доброту овога света. Те у бројним главама надјачава Истину да је једина ЖРТВОВАНА доброта од кад је овога света, само ДОБРО, ЖИВИ Бог сами. Жртвован злоделом њиховим.
Друга је а заправо прва и једина тема, ком је до Истине као темеља. Као ПУТА Живота овоземаљског, на путу к Оцу Небесном у вечност. Како нас драги Спаситељ, једини Учитељ наш учи, Јован 14:6 Ја сам и Пут и Истина и Живот. Нико не може доћи Оцу доли кроза Ме.
.. елем, пред Богом и родом велики Радован Бећировић-Требјешки, љуби Бога љубећ’ род Истином пред род подастртом. Свестан да је наша обавеза по Писму, да СТРАЖИМО свесни да ово није рат крви и тела, већ рад против духова пакости из поднебесја, који су по душе наше православне дошле. Уза све свестан, да по Писму од Бога изречено, нема пред Богом већег дела. Доли душу своју положити за душу друга-брата у Христосу Богу, за пород, за род свој. (све ово изречено имаш у Писму дословно изречено, па потражи, те се осведочи)
Тако да те молим да свом силом свог православног бића, отвориш кљуса. Те са обе неистином заробљене ноге. Истином ослобођен, пред Оца кајан свинут а усправан, у Истини станеш. Узимајући благодат познања Истине која ти припада.
Моша је жид, као што су и сви они који су по душу Русије дошли, те прво узели главу Цара, семе му затирући.
Стара Змија зна свој посао од почетка, као и њени синови. (Јован 8:44 још једном указујем, јер своје не говорим.)
п.с. Ми православни Срби по својој бити нисмо и не можемо бити АНТИ ма чег и ког. Самим тим ни мрзитељи човека.
Јербо АНТИ значи противан Божјем поретку, противан Божјем реду ствари.
Једини поредак је онај који је Отац васпоставио а Христос дошао да га изврши, а не да га укине, како нас је и сам Писмом обавестио.
АНТИ је побуна против поретка, њу жиди немилице злорабе. Потурајућ’ је неуком свету као алат, налепницу добра у борби за добро. Чија су дакако персонификација они сами и њихова опште светска жртва. Општесветска забринутост за добробит човека, планете земље, здравље људи, мултикулти права мањинских заједница… за опште светске лажи. А кроз њих и сва остала, онолика „права човека“, која су они смислили а безумна, опсеном заведена пучина прихватила. Те до избезумљења брани ли брани свет од Срба, Руса и осталих малобројних, којима су утиснули и 24/7 утискују АНТИ и ФОБА налепнице на челу и леђима.
Подсећам, да је први побуњеник, први АНТИ противан Поретку, први и једини суштински вођа сваке побуне против ПОРЕТКА, ђаво, луцифер, сатана…
А чији је он отац, нећу трећи пут наводити.
– Срб је ево 800 година бићем својим ЗА ПОРЕДАК. Стога и смета овоме свету беспоретка-лажног поретка. Те је Срб АНТИ заправо ОКСИМОРОН. –
П.С. *Свака Истина је благодатна. За православног човека нема страшне Истине, осим као алегорије песничке. (.. Истина ће вас ослободити. Писмом казује Бог.)
*Паганство, екуменизам… све су то руха НЕпоредка, који од истог оца долазе.
Сам пишеш: „Прецизну је дијагнозу Бећировић дао српском народу:
„…па се Србин гријехом омами, а Ђаво га за собом примами…“
Код овакве дијагнозе, терапија је страдање, да се људи опамете и врате Богу. Гледајући наше данашње стање, и колико смо се данас, скупа са црквом, одаљили од Господа, тешко је и замислити шта нас чека…“
Те буди свестан ко је доносилац зла-греха, ко на њега мами од почетка. И коме је он отац, по Писму.
Радован Бећировић Требјешки је хвала Богу милом, био свестан за свога вакта. Нама на радост и добро за сво вријеме овоземаљско.
Е Бог ти помогао брате Радоване дико Србска!