Радуловић: Да је вјечна

Пише: Проф. др Бранко Радуловић

Гласно позивам грађане Црне Горе и директно прозивам елиту, да се призовемо памети и из једног неодрживог стања и деградирајућег процеса, истинским договором, створимо основ за изградњу друштва склада и прогреса – стварну „Вјечну Црну Гору“.

Чиним то, прије свега, из три разлога. Први, убијеђен сам, да ће трендови резултирати да се због стања, а не ауторства, оспоравају стихови црногорске химне о вјечности Црне Горе. Други, на основу личног искуства и учећи од успјешних, као и на основу дубоких промишљања са партијским и струковним колегама, без лажне црногорске скромности, можемо створити у најбољем смислу „Вјечну Црну Гору“. Трећи, што је сваки дан у оваквом стању све скупљи а могућности избављења све мање.

Свакоме, ко има и трунку свијести и савјести, јасно је колико може трајати овакав живот и на чији рачун је и такав. Ваљда смо свјесни, колико и шта стварамо, колико нам то вреднују други, како се то дијели, колике су нам потребе и како их намирујемо, што ће бити сјутра. Морал, којег упражњавамо, нажалост све више поприма карактер бешчашћа. Слобода, колико је има у заробљеној држави.

Знамо добро ко су ти који су нам ово учинили. Узалуд, умјесто одговорности, Ђукановић и друштво каче нове еполете. Разлози многи, посебно један, непостојање праве алтернативе. Треба да смо свјесни да ће потомство садашњих моћника бити привилегована мањина сјутра. Остали ће тражити спас у срећним земљама.

Наиме, демографска структура Црне Горе ће се битно промијенити, значајније него деведесетих. Ми, којима су нам се се ђедови рађали овдје и стварали овдашњи склад, без обзира на име, ће отићи, тамо гдје живот има смисао. Највиталнији и најкреативнији, носили звање мајстора, конобара, медицинске сестре, љекара, инжењера, банкара или научника отићи ће да се биолошки и интелектуално остваре у неку сређену земљу гдје постоји тража за њима. Бијела пут ће им бити предност. Само Њемачкој већ данас недостаје преко милион радника, неколико десетина хиљада научника, предвиђања су да ће тај дефицит 2030. године износити око пет милиона. Миграције унутар ЕУ из мање богатих у више богате државе су све интезивније.

У Црној Гори, прије „жице“ ка другим државама ЕУ, своју нову постојбину ће наћи многи из ближег и даљег окужења, посебно они који практикују другачији ислам, који имају сасвим другачију културу и који ће нарушити наш склад. Био сам свједок у мојој Старој Вароши конфликта наших комшија муслимана са онима који су били нови и сасвим другачији. Демографска слика нашег приморја се интезивно мијења. Остварују се пројекције што сам видио већ осамдесетих у другим срединама. Све више живи пројекат – јединствени појас од Измира до Бихаћа. Све је више неоисламизма. Наталитет и власништво над некретнинама чине своје, није потребно мијењати границе да би се остварила империјалистичка политика. На „звечање“ дуката нијесу имуни ни најгласнији православци.

Црна Гора је мала држава, сви ми смо дубоко укоријењени у овој црногорској земљи и њеној истини, заједнички нам је интерес да се сачувамо, мале бројке за нас су велике, посебно уколико су оне радикалне, па да смо више сложни а не овакви. Либерализацију тржишта некретнина требамо хитно мијењати а економски пасош се не смије уводити.

Постављају се суштинска питања по будућност Црне Горе – како од непоретка у поредак, како од имитације живота у прави живот, како од клептократије у либералну демократију, како од „изборног инжењеринга“ у слободан избор појединца, како од „замрзнутог конфликата“ по вјерским, националним и политичким посебностима и различитог „читања“ историје до конструктивног дијалога и консензуса, како од „торова“ у јединствени простор гдје никоме није тијесно, како од заточених до професионалних институција, како од нерадног у креативно друштво, како од лудила у рацио, како од бешчашћа до истинских моралних вриједности, како створити праву алтернативу и доћи до „Вјечне Црне Горе“.

На нивоу утемељених решења пут до домократије и правне државе је познат и потврђен – води кроз лустрацију, ревизију, одговорност, демонтажу и изградњу професионалних институција, до етике и професионалности носиоца цивилног друштва, посебно слободних и професионалних медија, до јавног интереса и компетентне политике, до уставног консензуса и пуне уставносте, те слободаг појединца. Тачно је и да је до модерног демократског друштва и испуњење оних 18 критеријума потребна велика креативна енергија.

Не постоје унивезална решења како до економског и социјалног просперитета и благостања, чак су она контрадикторна, било да су у питању друштвена уређења, капацитет природних ресурса или ставови међународних финансијских институција. Стање и диспропорција земаља ЕУ најбоље то потврђују.

Нови модел економског раста, који својим програмом предлаже ДФ, уважавајући црногорске ресурсе и лимите, омогућио би динамичан и одржив раст и стварање друштва знања, рада и благостања. Његова супериорност огледа се и у сагласју са успјешним економијама „малих“ држава, већ потврђеним решења која годинама нудимо, признању бројних министара власти у скупштинским полемикама да је то прави пут. Корјените реформе, динамичан развој, одржива валоризација ресурса, рационална елиминација лимита, повећање животног стандарда само су неки сегменти успјешне економске политике.

Марковић, због „Вјечне Црне Горе“, треба да у петак пита Меркелову о значају науке и индустрије за Њемачку, ко креира нову стратегију развоја њихове индустрије, да ли је ико у ЕУ градио инфраструктуру као ми, посебно помоћу кинеског „предаторског финансирања инфраструктуре“, како је то некада чинила Западна Њемачка а како уједињена Њемачка. Треба да је замоли да у приоритете помоћи Западном Балкану уврсти у значајном износу подршку изградњи брзе цесте дуж црногорског приморја, аутопута Бар-Београд и реконструкцији и модернизацији жељезничке пруге Бар-Београд.

Добро би било да Марковић послије Берлина посјети Исланд, па да се увјери што значи туризам и производња алуминијума за ову земљу благостања, гдје фактички нема незапослених и која не жели у ЕУ.

Затим, треба да посјети Португалију и научи како се остварује динамичан раст, повећавају плате и пензије, расте тражња, упкос ставовима и захтјевима ММФ-а и СБ. Тако раде паметни и одговорни а тако пише и у програму ДФ-а.

Питање свих питања је како и ко треба да покрене демократски точак ка „Вјечној Црној Гори“. Само је један пут, већ поменут, оптималан, без пречица, међутим, постоје и „слијепи“ путеви који воде у лажну државу Црну Гору.

Стратези и неимари за изградњу „Вјечне Црне Горе“ не станују ни у Вашингтону, ну и Москви, ни у Пекингу, Анкари ни Ријаду, не станују ни у Београду, Тирани, Загребу ни Сарајеву, не станују чак ни у Бриселу. Они су ту у Црној Гори. То је, прије свега, политичка елита у власти и опозиције.

Платформа на којој треба градити договор, прије свега, мора да садржи реформу изборне регулативе, правосудног система, економске политике, као и индентитетска питања, позиција цивилног друшва, а посебно састав и мандат техничке владе, те датум одржавања парламентарних и локалних избора. Све мање од овог садржаја би било „већ виђено“, саучешништво у „погибији“ Црне Горе или издаја и свог народа и цијеле Црне Горе.

Инцијатор тог историског договора станује у Црној Гори. Могући су два сценарија. Први, да то учини сам грешни Ђукановић и ДПС, да му проради рацио, да на тај начин потре неке грешке, да покаже да му је напокон важнији јавни од личног интереса, да се не плаши одговорности, да је свјестан да ће тај дан доћи, да није све вјечно, посебно уколико је лажно, те да богатство уколико није стечено знојем је проклето, посебно ако је отето, да више боли пад са веће висине него са мање. Уколико код грешног Ђукановића и његових сарадника, страх од одговорности и губитка привилегија буде јачи од јавног интереса, тада је одговор општи бунт.

У том случају, лидери опозиције треба да позову на општи бунт, ненасилан, инклузиван и општенародни, против политичко-економског тероризма, да понуде платформом и јавни дијалог грешном Ђукановићу ДПС-у.

Вријеме брзо тече, троши се Црна Гора, остало је двије године до редовних парламентарних избора, зато јесен мора бити вријеме јавног дијалога и договора, без бунта или са њим.

„Вјечна Црна Гора“ мора бити свети циљ одговорне елите, црногорска пизма и сујета контролисане, јавни интерес изнад личног и партијског. Све остало је лаж.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: